Kako stvari stoje, u subotu uveče ćemo da odsviramo kraj, isticao je predsednik Srbije pred skup koji su za 15. mart u Beogradu zakazali studenti, misleći na okončanje višemesečnih protesta, čiju propast konstantno najavljuje od trenutka njihovog izbijanja. Sada, nakon skupa, negirajući da je on okončan posle upotrebe "zvučnog topa" usmerenog na učesnike u najmirnijem delu i do tada mirnog protesta, iznosi novu procenu propasti "obojene revolucije" - do 15. aprila.
Protesti su izbili širom Gruzije, Slovačke i Srbije, podstaknuti različitim političkim krizama, ali su naišli na zapanjujuće slične manipulativne narative od strane vlasti. Iako su lokalni konteksti različiti, vladajuće partije u sve tri zemlje koriste paralelne taktike kako bi diskreditovale demonstrante, delegitimisale kritike i učvrstile svoju moć.
Sve što vidim oko sebe i sve što dopire do mene mogu samo ovom rečju da obuhvatim. Ona istinabog iziskuje genitiv: uoči čega? - Pa uoči svega: uoči svega što bi moglo da se desi, uoči svega lepog što bi trebalo da se dogodi, i uoči onoga do čega nipošto ne bi smelo da dođe.
„Posle svake neuspešne obojene revolucije, sledi uspešna kontrarevolucija”, poručio je predsednik Srbije posle velikog protesta studenata i građana u Nišu. I ponovo se suprotstavio nečemu što se nije desilo. U ulozi „kontrarevolucionara” našao se potom i poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović - on je kontrarevoluciju najavio na društvenoj mreži X, uz fotografiju na kojoj gazi crvenu šaku. U kontru je krenula i grupa koja kampuje na Andrićevom vencu i „želi da uči”, a pre toga bilo je više drugih epizoda kojima su predstavnici vlasti „pružali otpor” otporu. Osim što su odgovarali spinovima, manipulacijama i svakodnevnim targetiranjem, paralelnu realnost četiri meseca kreirali su „u dijalogu” sa studentima „zabrinutim” zbog blokada fakulteta, zatim skupovima po Srbiji, crvenim srednjim prstom. I porukom čoveka koji piše knjigu o „pobedi nad obojenom revolucijom”. Ta poruka glasi: „Uništiću vas u celom svetu”.
Najavio je predsednik Srbije da će do Vidovdana napisati „bestseler” koji će se “u celom svetu prodavati u desetinama miliona primeraka”. I kod „braće” Kineza, i kod Orbana (da mu se slučajno ne bi dogodilo isto), i u mnogim drugim „slobodarskim zemljama”. U knjizi, koja bi, kako je sam najavio, trebalo da bude udžbenik, Aleksandar Vučić pisaće o tome kako je „pobedio obojenu revoluciju”. Nije baš kristalno jasno kako je mogao da „pobedi” nešto što se nije ni desilo, ali to će, ako se najave obistine, u knjizi sigurno objasniti tako da „narod razume”. Do tada, Istinomer piše šta bi moglo i šta verovatno neće pisati u Vučićevoj knjizi o „pobedi nad obojenom revolucijom”.
Polovina građana koji prate RTS veruje da su zahtevi studenata ispunjeni. To je pokazalo istraživanje koje je Crta sprovela u periodu od 8. do 13. februara. Javni servis, dakle, ne može baš da se pohvali sloganom „Vaše pravo da znate sve” - jer oko 50 odsto njegovih gledalaca izgleda ne zna da studentski zahtevi nisu ispunjeni. Među publikom RTS-a je i značajan broj onih koji veruju da se na ulicama odvija „pokušaj obojene revolucije”, kao i da iza studentskih blokada stoji plan o otcepljenju Vojvodine. Prihvatili su manipulativne narative vlasti. Ipak, studenti „menjaju kanal”. Ako se novo istraživanje uporedi sa istraživanjem koje je Crta radila u decembru 2024. godine, vidi se da su uspeli da priđu čak i gledaocima Javnog servisa. Iako je uticaj RTS-a snažan, njegovi gledaoci više ne prihvataju spinove vlasti u onoj meri u kojoj je to bio slučaj pre tri meseca. I sada više podržavaju studentske proteste.
Objava sa društvenih mreža u kojoj se tvrdi da viralni snimak prikazuje hapšenje zaposlenih u RTS-u koji su želeli da izveštavaju o nedavnim protestima je netačna. Snimak datira iz 2022. godine i na njemu se vidi hapšenje članova pokreta "Dostojni Srbije".
Trampova odluka da obustavi rad Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) dala je krila predstavnicima vlasti u Srbiji za još intenzivnije targetiranje i optužbe na račun organizacija civilnog društva. Bežeći od činjenice da su masovne proteste širom zemlje pokrenuli nezadovoljstvo i bes građana posle 15 stradalih u Novom Sadu, vlast pobunu protiv korupcije, urušavanja demokratije i vladavine prava, predstavlja kao „rušenje države” i „pokušaj obojene revolucije”. Zajedno sa mejnstrim medijima, to pripisuje „večitim neprijateljima” - nevladinim organizacijama. Iako u osnovi gledamo reprizu prethodnih obračuna sa NVO, koji su se pojačavali sa svakim većim protestom na ulicama Beograda i Srbije, novi napadi ušli su u crvenu zonu. U naslovima i izjavama državnih zvaničnika pojedinci i grupe iz civilnog sektora sada su povezani sa kriminalnim organizacijama i narko-kartelima.
Dok traje „lov na veštice” civilnog sektora, one koje su, kao i država, dobijale sredstva od USAID-a, jedna, na papiru nevladina organizacija „istražuje duboke društvene i političke potrese koji su zadesili državu”. Centar za društvenu stabilnost objavio je na svom YouTube kanalu „dokumentarni serijal” pod nazivom „(De)blokada”. U dve epizode serijala, ovaj Centar, kome se za razliku od onih „veštica” ne znaju izvori finansiranja, smestio je sve spinove kojima je vlast odgovorila na proteste i studentske blokade posle nesreće u Novom Sadu. Propagandni uradak okupio je mahom dobro poznata lica, koja na televizijama s nacionalnom pokrivenošću imaju duži staž plasiranja i pojačavanja narativa vlasti. Taj staž ima i Centar za društvenu stabilnost, čije predstavnike prvi čovek države naziva „pravim srpskim rodoljubima”, a predsednica parlamenta „fantastičnom nevladinom organizacijom”.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
