Tvrdnje da je kuća u istočnopoljskom selu Viriki oštećena u oluji pre napada ruskih dronova nisu tačne. Dostupni dokazi potvrđuju da je šteta nastala u noći između 9. i 10. septembra 2025. godine, tokom koje se desio napad dronovima u okolini ovog sela. Istraga o tome da li je kuću pogodio dron ili presretačka raketa je i dalje u toku, ali meteorološki podaci i izveštaji sa terena isključuju mogućnost da je šteta posledica nevremena.
Treba odati priznanje predsedniku što bar na obeležavanju 30. godišnjice progona Srba u Oluji nije pomenuo obojenu revoluciju, ali je očigledno mislio na taj spin izgovarajući mnogo gore stvari.
Svaki početak avgusta ima istu temu - obeležavanje godišnjice vojno-policijske operacije „Oluja”, kojom je u avgustu 1995. godine okončan četvorogodišnji rat na području Hrvatske. Umesto u atmosferi istinskog sećanja i podrške žrtvama, kao i smirivanja večito tinjajućih tenzija na relaciji Beograd - Zagreb, svedočimo suprotnom. Svake godine, u isto vreme, mediji i državni vrh pokrenu novi talas govora mržnje, ratnog huškanja i zloupotrebe zločina u političke svrhe. Meta su Hrvati i hrvatsko rukovodstvo, sredstvo su srpske žrtve koje do izražaja dođu samo nekoliko dana oko 4. avgusta. Pre i nakon toga, nevidljive su i za zakon i za institucije države u koju su od rata pobegle.
Obeležavanje 28 godina od hrvatske akcije „Oluja” i jedna fotografija na bini – fotografija žene koja drži bebu. Za organizatore ceremonije i rukovodstvo Srbije i Republike Srpske, tu ženu i njeno dete proterali su iz Hrvatske u avgustu 1995. godine. Porodica sa slike jeste proterana, ali ne iz Hrvatske, već iz enklave Žepa u istočnoj BiH koju su u julu iste godine zauzele srpske snage. Tada tromesečna beba, a danas 28-godišnja Nermina Mujkić potvrdila je to i u razgovoru za Istinomer.
Uoči nastavka Briselskih pregovora, a tokom nove epizode uobičajene prateće propagande u srpskim tabloidima, predsednik Aleksandar Vučić gostovao je na TV Prva gde je govorio, po uhodanom pravilu, o svim temama. Kada su na red došli odnos sa Aljbinom Kurtijem, pregovori Beograda i Prištine i situacija na Kosovu, Vučić je rekao - „Činimo sve da održimo mir”.
Da je neko bio u komi ili na dalekom putu i obreo se u Srbiji početkom avgusta 2022. godine, s pravom bi se zbunio - da li ovo 1945. Ili 1995. godina. Da li je rat protiv Hrvatske upravo završen, ili ovih dana počinje? Naslovne strane režimskih tabloida u tih nekoliko dana bile su pune podsećanja na zločine nad Srbima, što u Jasenovcu, što u akciji Oluja što ne bi bilo preterano čudno, da nije preterivanjem dovedeno do apsurda. Jezivi detalji (često nedokazivi), stravične fotografije i otvoreni ratnohuškački narativ prema Hrvatskoj ovde i sada, probudili su bojazan da naša država ima neke planove o kojima nije obavestila građane.
Govor je bio njegovo oružje i onda, u prethodnom životu, kada ga je koristio da na sve strane izazove razdor, napravi spletku, zastraši, učini nelagodu, neprijatnost, a neretko izazove i bes kod objekata tih njegovih silnih verbalnih bičevanja. Sada, nakon Promene, znao je – govor će postati sredstvo kojim će pomoći građanima: i onima koji su ga izabrali, i svima drugima; napokon, bio je Predsednik svih građana.
Haškom sudu uspelo je ono što nikome u Srbiji nije, ujedinio je direktorku Fonda za humanitarno pravo Natašu Kandić i predsednika DSS-a Vojislava Koštunicu. Doduše, nakratko, ali opet, dovoljno. Ona se, nedugo zatim, opet odmetnula tamo odakle je i došla. Među zagovornike teze da je Srbija nedovoljno učinila da spreči, po nju/Srbiju, razočaravajuću odluku Žalbenog […]
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
