Patrijarh Irinej je za manje od 24 sata umro dva puta, i to zahvaljujući histeričnoj trci nedoslednih medija u Srbiji i - osobenim - uredničkim potezima. Neizostavna uloga u celodnevnoj bizarnosti pripala je, očekivano, timu predsednika Aleksandra Vučića, koji je i ovoga puta bio master of ceremonies.
U Vukovaru je juče obeležen Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata, kao i Dan sećanja na žrtve Vukovara i Škabrnje. Prvi put u Koloni sećanja bio je i izaslanik predsednika Srbije Veran Matić, a prisutan je bio i potpredsednik hrvatske vlade Boris Milošević, predstavnik srpske manjine u Hrvatskoj. Matić je kleknuo i pomolio se ispred spomen obeležja na Ovčari, što je izazvalo burne reakcije, makar na društvenim mrežama, gde su pojedinci krenuli da prebrojavaju žrtve. Sličan jezik - ustaše, brojanje leševa, izdajnici, korišćen je i pre 29 godina na naslovnim stranama koje su izveštavale o padu Vukovara, “hrvatskog Staljingrada”.
Televizije sa nacionalnom frekvencijom dominantno izveštavaju o aktivnostima vladajućih stranaka i to pozitivno ili neutralno, izostavljajući bilo kakvu kritiku. Opozicione stranke koje izlaze na izbore zastupljene su daleko manje, ali najčešće u neutralnom tonu, dok za političke aktere koji se zalažu za bojkot izbora na televizijama pre vanrednog stanja nije bilo ni sekunde pozitivnog tona u izveštavanju, pokazala je najnovina analiza posmatračke misije Crta koja se odnosi na period od raspisivanja izbora početkom marta do 24. maja.
Rat klanova "škaljaraca" i "kavčana" odneo je na desetine života. Istraživanja o balkanskom podzemlju otkrivaju da se pipci ove kriminalne mreže šire mnogo dalje od Balkana, a prepliću se sa uticajima navijačkih grupa, kriminalaca iz devedesetih i političkih intriga.
Politički sadržaj televizija sa nacionalnom frekvencijom od početka krize izazvane virusom korona apsolutno su zauzeli politički akteri vladajuće većine, pokazuje analiza medijskih sadržaja koju je sprovela organizacija Crta u periodu od 4. marta do 17. aprila. U drugoj polovini marta čak 99 odsto TV programa bilo je rezervisano za pripadnike vlasti. U ovo se ubrajaju informativne emisije, obraćanje političkih aktera u redovnim i vanrednim programima vezanim za aktuelnu zdravstvenu krizu, kao i konferencije na kojima govorili su predstavnici vlasti.
Predsednik UO Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Norbert Šinković upozorava na „dalje urušavanje medijskih sloboda u vanrednom stanju”, smatrajući da je „specifičnost ove situacije u novoj pojavi da u sukob sa medijima ulaze profesionalne institucije koje nisu do sada bile deo dnevne politike“.
Organizacija Crta sprovodila je medija monitoring tokom 2019. i analizirala je dnevnu štampu (Blic, Informer, Kurir i Novosti), onlajn portale (Blic, B92, Kurir i Telegraf) i centralne informativne i jutarnje emisije na RTS1, Pinku, TV Hepi i Prvoj. Rezultati su pokazali da je EU predstavljena dominantno neutralno, SAD i NATO u negativnom tonu, a Rusija i Kina u pozitivnom. Konkretno na RTS, nije bilo negativnih sadržaja o Rusiji i Kini, ali je bilo i o EU, SAD i NATO-u.
Od korona virusa iz dana u dan oboleva sve veći broj ljudi širom sveta. Prvi slučajevi obolelih od korona virusa pojavili su se još u decembru u Vuhanu, u kineskoj provinciji Hubei. Ubrzo, virus se širi i van granica Kine, a današnja žarišta su Italija, Španija i Sjedinjene Američke Države.
Da li je tačna tvrdnja predsednika Aleksandra Vučića da u Beogradu danas ima dvostruko više automobila nego pre 10 godina? Kako je Istinomer ocenio izjavu premijerke Ane Brnabić da 2012. nije bilo opozicionih medija?
Odgovore saznajte u novoj epizodi serijala „Fakat“.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
