Sudeći po Borislavu Antonijeviću, specijalisti ginekologije i akušerstva, osobe vakcinisane protiv kovida-19, preminuće kao posledica imunizacije. Štaviše, Antonijević u svojim medijskim nastupima u poslednjih mesec dana, tvrdi da je glavna razlika između vakcinisanih i nevakcinisanih u tome što "nevakcinisani ne mogu umreti od vakcine".
Početkom novembra, jedan kanadski portal je objavio kako je izvršni direktor Fajzera Albert Burla uhapšen, što se kao vest proširilo i u našem regionu. Nakon ove lažne vesti, stigla je još jedna dezinformacija u čijem fokusu je Burla. Za “potvrdu” da se on nije vakcinisao iskorišćen je video iz decembra 2020. godine.
Deo korisnika društvenih mreža sa našeg govornog područja sumnja je da je tekuća pandemija bar deceniju star plan. Kao dokaz o “staroj nameri” proširila se fotografija jednog antigenskog testa. Međutim, reč je o dezinformaciji i - posledicama netačnog tumačenja datuma isteka trajanja i formata u kom je napisan.
Iako izgleda kao da je zvaničan, žuti poster čija se fotografija širi društvenim mrežama u Srbiji, a u kom se kao jedna od nuspojava vakcinacije navodi i naprasna smrt je lažan, potvrdili su iz irske Regulatorne uprave za zdravstvene proizvode.
Nakon dezinformacija da se u vakcinama nalaze različite otrovne materije, antivakcinalni lobisti pronalaze novi toksin — i to u šiljak proteinu (spike protein, "S" protein) virusa Sars-CoV-2 koji se, navodno, nalazi u iRNK vakcinama protiv kovida. Reč je o manipulisanju činjenicama i pogrešnom tumačenju zaključaka naučnih studija i tehničkih dokumenata. Istina je da ne postoji dokaz da su šiljak proteini — nastali kao prirodni imuni odgovor na vakcine — na bilo koji način štetni za ljude.
Kada bi se u školama učilo kako prepoznati dezinformacije (što sada, na našu žalost nije slučaj), izlaganja doktora Branimira Nestorovića o aktuelnom korona virusu mogla bi da posluže kao ogledni primer. Negativni, razume se. Ne bi li nas ubedio u izmišljenost virusa i teorije zavere o podmetnutoj bolesti, poznati pulomolog i bivši član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa koristi gotovo sve mehanizme manipulacije koje možemo da zamislimo - od iznošenja lako proverivih neistina i to više puta utvrđenih, preko izvlačenja informacija iz konteksta i zloupotrebe činjenica, navođenja samo delića podataka nedovoljnih za kompletnu istinu i zanemarivanja važnih saznanja, do nabrajanja neproverivih, irelevantnih i za razumevanje situacije potpuno nevažnih podataka.
Od izjave da je korona najsmešniji virus prošlo je godinu i po dana, vreme za koje je (približno) 250 klipova na YouTube-u sa doktorom Branimirom Nestorovićem izbrojalo oko 18 miliona pregleda. Koristeći aktuelne teme, popularni pulmolog, redovno iznosi niz kontroverznih tvrdnji - od neistina o vakcinama, do recepata sa ivermektinom. Prošle nedelje, u roku od 24 sata, gostovao je dva puta na Happy televiziji, i satima obrazlagao svoje “teorije”. Analizirali smo neke od njih.
Zaključak da delta soj virusa korona ne postoji jer ne postoji test za taj isti delta soj, možemo definisati i kao logičku grešku. Jer - i delta soj, koji je sada dominantan u Britaniji, i bilo koja druga varijanta virusa, identifikuje se tek daljim analizama PCR testa.
Oko 400.000 ljudi u Srbiji ima probleme vezane za depresivne poremećaje, a nešto manje - oko 370.000, probleme vezane za poremećaje straha. Pandemija je doprinela da problemi mentalnog zdravlja budu vidljiviji, jer se veliki broj ljudi sada prvi put suočava sa psihičkim tegobama, kaže za Istinomer Larisa Despotović, predsednica udruženja “Herc” i predsednica Mreže za mentalno zdravlje “NaUm”.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
