Zašto je spajk protein nova inspiracija antivakserima?

Serija objava o toksičnosti šiljak proteina na društvenim mrežama i portalima zasnovane su na tvrdnjama kanadskog doktora Bajrama Brajdla, vanrednog profesora za virusnu imunologiju sa Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Guelfu (Ontario).

U radijskom intervjuu sa kanadskom voditeljkkom Aleks Pirson, dr Brajdl upozorava slušaoce na zabrinjavajuće podatke iz „najsavremenijih istraživanja“: “Napravili smo veliku grešku, mislili smo da je šiljak protein odličan antigen, (ali) nismo znali da je u pitanju patogeni protein”. U nastavku dr Brajdl navodi da se spike protein akumulira u „brojnim tkivima“ i majčinom mleku što može dovesti do kardiovaskularnih i neuroloških oštećenja kod odraslih, dece i novorođenčadi, ali i neplodnost kod oba pola.

Dosadašnja istraživanja pokazuju da šiljak proteini koji nastanu nakon vakcine zapravo ne odlaze dalje od mesta ubrizgavanja vakcine. Manje od 0,003 mililitra vakcine (oko jedan odsto) zapravo dospe u ljudski krvotok, ali enzimi jetre i tu količinu veoma brzo “očiste”.

Brajdl, sa druge strane, tvrdi da su njegovi nalazi o iRNK vakcini u krvotoku potkrepljeni „najsavremenijim istraživanjima“ Japanske agencije za lekove i medicinska sredstva (PMDA), do kojih je navodno došao zahtevom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Iako se u izvoru koji Brajdl navodi ne pružaju detalji o iznetim tvrdnjama, pretraga na sajtu PMDA pokazuje da je u pitanju tehnički dokument koji je kompanija Pfizer dostavila Japanskoj agenciji za lekove početkom godine.

Iako dokument ima oznaku „POVERLJIVO“, u pitanju je ustaljena praksa. Regulatorne vlasti u Evropi, Japanu i Sjedinjenim Državama zahtevaju od farmaceutskih kompanija detaljnu tehničku dokumentaciju kako bi se odobrila primena njihovih lekova ili vakcina. Konkretno, Pfizer je kompletnu dokumentaciju kovid Pfizer/BioNTech vakcine (Comirnaty) predao japanskoj agenciji za lekove u februaru 2021. godine.

“Sporni” tehnički dokument detaljno opisuje rane farmakokinetičke laboratorijske studije koje su procenile na koji način se Pfizer/BioNTech vakcina kretala kroz tela miševa i pacova. Farmakokinetika proučava kretanja leka ili vakcine kroz telo, uključujući brzinu apsorpcije, delovanja ali i izlučivanje leka. Dodatno, u pitanju je samo deo dokumentacije koju je Pfizer predao PMDA koja je, dodatno, javno dostupna na sajtu agencije i bez zahteva za informacijama od javnog značaja. Studija predstavljena u sklopu tehničkog dokumenta potvrdila  je kratkotrajnu upalu oko mesta uboda vakcine, povezanu sa očekivanim imunološkim odgovorom i zaključila da je sadrzaj vakcina bezbedan. 

Kad pogrešno tumačenje studija postane glavni argument

Dr Brajdl je citirao i drugu studiju u kojoj je, kako on tvrdi, otkriveno da je spike protein pronađen u krvi 11 od 13 zdravstvenih radnika koji su primili vakcinu. Prema njegovim rečima, to je „jasan dokaz“ da vakcina uzrokuje krvne ugruške, krvarenje, srčane probleme i oštećenja mozga.

Međutim, koautor studije na koju se Brajdl poziva, Dejvid Valt, izričit je u stavu da njegov kanadski kolega potpuno pogrešno tumači rezultate njihovog istraživanja, namerno izostavljajući glavne zaključke. Valt i kolege su, korišćenjem ultrasenzitivnog mernog uređaja, ustanovili prisustvo minimalne koncentracije proteina u krvi — samo u prvih pet dana nakon prve doze vakcine. 

Suprotno zaključku Brajdla, ovo zapravo znači da telo reaguje na vakcinu onako kako je i predviđeno. Još važnijim se čini da je i ta, gotovo nemerljiva količina proteina, u potpunosti nestala u narednim danima, tačnije, sa razvijanjem antitela koji uklanjaju antigene iz krvotoka. Spike protein nije detektovan nakon primanja druge doze vakcine, što još jednom pokazuje da vakcinisani pojedinci razvijaju adekvatni imuni odgovor. Zaključak studije je da male količine šiljak proteina ne mogu biti toksične. Nasuprot tome, zaraženi korona virusom mogu razviti visok nivo proteina sa nizom neželjenih efekata.

Na kraju, Brajdl iznosi tezu da se iRNK vakcine talože u majčinom mleku, navodeći kao izvor preprint studiju sprovedenu na uzorcima mleka deset singapurskih zdravstvenih radnica nakon što imunizacije vakcinom Pfizer/BioNTech. Neobjavljena studija, ipak, pokazuje realnije rezultate: antitela na korona virus nalazila su se u svim uzorcima humanog mleka, ali sa minimalnim količinama iRNK vakcine. „U 90 odsto uzoraka mleka se ne nalazi merljiv nivo iRNK vakcine. Najveća koncentracija vakcine u testiranim uzorcima bila je manja od 0,667 odsto originalne doze vakcine“, ističe se u toj studiji. Kako navode, opasnost ne postoji ni u uzorcima sa minimalnim dozama vakcine, kako se očekuje da će je želudačna kiselina novorođenčeta vrlo brzo razgraditi. Iako Brajdl to izostavlja, studija zaključuje da „osobe u laktaciji treba da nastave sa redovnim dojenjem i nakon vakcinacije“.

Podaci o  efektima i bezbednosti vakcinacije kod dojilja ili dojenih beba veoma su ograničeni iz prostog razloga što ove grupe, do sada, nisu bile uključene u klinička ispitivanja iz etičkih razloga, zaključak je američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Međutim, preporuka doneta na osnovu dostupnih podataka, jeste da vakcine protiv kovida ne predstavljaju rizik za trudnice, dojilje ili za novorođenčad.

Nedavno objavljene studije pokazuju da dojenje nakon vakcinacije može pružiti određen stepen zaštite bebama. Vodeće zdravstvene organizazije uključujuči Svetsku zdravstvenu organizaciju ohrabruju žene širom sveta da ne odustaju od vakcinacije ukoliko su u drugom stanju ili doje.

Preko 6,2 milijardi doza vakcine protiv COVID-19 bezbedno je primenjeno u celom svetu u poslednjih šest meseci. Nema dokaza koji ukazuju da je spike protein toksin ili da cirkuliše u telu i oštećuje tkiva, suprotno onome što tvrdi kanadski imunolog.

Sve vakcine protiv COVID-19 koje su trenutno odobrene za hitnu upotrebu širom sveta osmišljene su da daju uputstvo našem ćelijama za kreiranje bezopasnih “kopija” šiljak proteina — oponašajući protein koji virus SARS-CoV-2 koristi za ulazak u naše ćelije. Kada naš imuni sistem po prvi put detektuje ove proteine, počinje sa stvaranjem imunog odgovora na virus u vidu antitela. Na ovaj način, uspostavljena je adekvatna priprema za buduće infekcije SARS-CoV-2.

Naslovna fotografija: Canva