Na mrežama su se proširile manipulativne teze da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) „fabrikuje uzbunu“ povodom širenja virusa čikungunja, kako bi „promovisala opasan projekat genetski modifikovanih komaraca“.
Na društvenim mrežama su se proširile objave sa obmanjujućom tvrdnjom, bliskoj teoriji zavera o kemtrejlsima - da nas, sa neba, „zaprašuju otrovima kao komarce”. Dok se po internetu naširoko dele liste „otrova” koje zapravo sadrže niz manipulacija, činjenica jeste da je vazduh zagađen. „Zagađenje pogubno utiče na naše zdravlje i procene su da u Srbiji zbog zagađenog vazduha umre između 12.000 i 15.000 ljudi godišnje. Još detaljnije analize pokazuju da taj broj može da ide i do čak 18.000 prevremenih smrti zbog zagađenog vazduha”, kaže za Istinomer dr Vladimir Đurđević, redovni profesor Fizičkog fakuleta.
Poslednjih dana, korisnici društvenih mreža u regionu masovno dele fotografiju neobičnog otoka kolena, kako se navodi, nastalog nakon ujeda komarca. U opisu objava navodi se da otečeno koleno pripada devojci po imenu Deana, koju je „prethodne noći” ujela nova vrsta komaraca, kao i da joj preti smrt. Međutim, panika je neopravdana — viralna fotografija datira iz 2017. godine, devojka je iz SAD, i najvažnije, ni tada se nije tvrdilo da će ujed „novog” komarca biti smrtonosan po njen život.
Projekat razvoja genetski modifikovanih komaraca biotehnološke kompanije „Oxitec” manipulativno je predstavljen u objavama na Fejsbuku. Bil Gejts je finansirao pojedine projekte ove kompanije, ali ne i projekat genetski modifikovanih komaraca koji su pušteni na Floridi.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
