Virus, komarci i SZO u novom krugu viralnih manipulacija
Na mrežama su se proširile manipulativne teze da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) „fabrikuje uzbunu“ povodom širenja virusa čikungunja, kako bi „promovisala opasan projekat genetski modifikovanih komaraca“.
- SZO je upozorila na rizike širenja virusa čikungunja i uputila hitan poziv na akciju, ali ne postoje dokazi da je to učinila s namerom da promoviše genetski modifikovane (GM) komarce. Među preporukama SZO za suzbijanje virusa čikungunja ne pominje se upotreba GM komaraca.
- Genetski modifikovani komarci se trenutno koriste u nekim delovima sveta kao inovativna strategija za suzbijanje prenosioca bolesti poput čikungunje. Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) je utvrdila da primena GM komaraca ne predstavlja rizik za ljude, životinje ili životnu sredinu.
- Objave na mrežama ocenili smo kao zloupotrebu činjenica.
Posredstvom teksta objavljenog na regionalnom portalu Epoha, na društvenim mrežama su se proširili navodi da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodno „preuveličava opasnost od širenja virusa čikungunja“, kako bi „promovisala projekat genetski modifikovanih komaraca“, za koji ovaj portal navodi da je „eksperiment na otvorenom sa neizvesnim ishodom“.
SZO je upozorila na rizike širenja virusa čikungunja, ali ne postoje dokazi da je to učinila s namerom da promoviše genetski modifikovane komarce.
SZO je u julu ove godine izdala hitan poziv na akciju kako bi se sprečilo ponavljanje epidemije virusa čikungunja koji prenose komarci, a koja je zahvatila svet pre dve decenije, dok su se nove epidemije povezane sa regionom Indijskog okeana proširile na Evropu i druge kontinente, izvestio je Rojters.
Čikungunja je virusna bolest koju prenose zaraženi komarci, a najčešće se javlja u Americi, Aziji i Africi, dok u Evropi povremeno izaziva manje epidemije. Simptomi su slični virusima denga i zika, pa se često pogrešno dijagnostikuje. Simptomi uključuju visoku temperaturu, iscrpljujuće bolove u zglobovima, osip i umor, dok su teški oblici i smrtni ishodi retki i uglavnom pogađaju rizične grupe. Trenutno postoje dve odobrene vakcine, ali one nisu široko dostupne, a lečenje se svodi na ublažavanje simptoma antipireticima i analgeticima.
Među preporukama SZO za suzbijanje virusa čikungunja ne pominje se upotreba genetski modifikovanih komaraca.
SZO navodi da je najbolja zaštita od virusa čikungunja „izbegavanje ujeda komaraca, što podrazumeva nošenje zaštitne odeće, upotrebu mreža i repelenata sa DEET-om, IR3535 ili ikaridinom“.
Prema SZO, ključnu ulogu u suzbijanju ima „kontrola vektora kroz uklanjanje mesta za razmnožavanje komaraca, pravilno odlaganje otpada i podrška lokalnim programima suzbijanja“. SZO navodi da se „tokom epidemija koriste insekticidi za uništavanje odraslih komaraca i larvi“, kao i da se sprovode „hitne mere javnozdravstvenih službi“.
Genetski modifikovani komarci se trenutno koriste u nekim delovima sveta kao inovativna strategija za suzbijanje prenosioca bolesti poput čikungunje. Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) u Sjedinjenim Državama je utvrdila da primena GM komaraca ne predstavlja rizik za ljude, životinje ili životnu sredinu.
„Komarci Aedes aegypti, koji šire viruse uključujući dengu, Ziku i čikungunju, mogu se genetski modifikovati i koristiti za kontrolu drugih Aedes aegypti u zajednici“, navodi se na sajtu američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Aktuelni talas virusa čikungunja je počeo početkom 2025. godine, sa velikim epidemijama na istim ostrvima Indijskog okeana koja su prethodno bila pogođena, uključujući Reinion, Majot i Mauricijus, prema izveštaju Rojtersa.
SZO procenjuje da je „trećina stanovništva Reiniona već zaražena“. Virus se sada širi na zemlje poput Madagaskara, Somalije i Kenije, a pokazao je epidemijski prenos u jugoistočnoj Aziji, uključujući Indiju. Posebno zabrinjava sve veći broj uvezenih slučajeva i nedavno lokalno prenošenje unutar Evrope. Prema poslednjim vestima, virus se proširio i u Kini, gde je do sada zabeleženo preko 7 hiljada slučajeva, izvestio je BBC.
Na sajtu CDC-a je objašnjeno da se GM komarci masovno proizvode u laboratoriji kako bi nosili dve vrste gena: samoograničavajući gen koji sprečava ženske potomke komaraca da prežive do odraslog doba i fluorescentni marker gen koji svetli pod posebnim crvenim svetlom. Ovo omogućava istraživačima da identifikuju GM komarce u divljini. GM komarci proizvedeni u laboratoriji polažu jaja koja nose samoograničavajuće i fluorescentne marker gene.
Stručnjaci za suzbijanje komaraca puštaju jaja GM komaraca u određeno područje. Kada se jaja izlegu, razvijaju se u odrasle komarce. Ovi komarci se pare sa divljim ženkama. Geni se prenose na potomstvo. Očekivani rezultat korišćenja GM komaraca je smanjenje broja komaraca Aedes aegypti u određenom području.
GM komarci su uspešno korišćeni u delovima Brazila, Kajmanskih ostrva, Paname i Indije za suzbijanje komaraca Aedes aegypti. Od 2019. godine pušteno je preko milijardu komaraca, navodi CDC.
Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) reguliše upotrebu GM komaraca u Sjedinjenim Državama, a državne i lokalne vlasti moraju prethodno odobriti puštanje GM komaraca u prirodu. U ostatku sveta regulacija zavisi od nacionalnih zakona i međunarodnih smernica. U Evropskoj uniji, genetski modifikovani organizmi (GMO) podležu strogim pravilima pod okriljem Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) i relevantnih nacionalnih tela, a prema dosadašnjim informacijama nije došlo do široke upotrebe GM komaraca.
Naslovna fotografija: Canva
