Nakon što je Crta objavila najnovije istraživanje o stavovima građana Srbije, koje je pokazalo da je Studentska lista u prednosti nad Srpskom naprednom strankom, pojedini nalozi na društvenim mrežama i prorežimski mediji tvrdili su da je Crta objavila istraživanje na osnovu uzorka od 558 ljudi.
Poverenje u instituciju predsednika Srbije gotovo se prepolovilo za tri godine, dok su državni univerziteti i crkva institucije sa najvišim poverenjem, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja, koje su u junu sproveli Crta i Democracy Action Lab (DAL) Univerziteta Stenford. Da su parlamentarni izbori održani tada, Studentska lista dobila bi više glasova od Srpske napredne stranke.
Tvrdnja da je američka agencija USAID sprovodila testiranje farmaceutskih preparata na ukrajinskom stanovništvu se ne zasniva na dostupnim dokazima, niti na zvanično potvrđenim informacijama međunarodnih institucija. Reč je o pogrešno interpretiranim izjavama, uz ranije demantovane narative o „biolaboratorijama“ u Ukrajini.
Polovina građana koji prate RTS veruje da su zahtevi studenata ispunjeni. To je pokazalo istraživanje koje je Crta sprovela u periodu od 8. do 13. februara. Javni servis, dakle, ne može baš da se pohvali sloganom „Vaše pravo da znate sve” - jer oko 50 odsto njegovih gledalaca izgleda ne zna da studentski zahtevi nisu ispunjeni. Među publikom RTS-a je i značajan broj onih koji veruju da se na ulicama odvija „pokušaj obojene revolucije”, kao i da iza studentskih blokada stoji plan o otcepljenju Vojvodine. Prihvatili su manipulativne narative vlasti. Ipak, studenti „menjaju kanal”. Ako se novo istraživanje uporedi sa istraživanjem koje je Crta radila u decembru 2024. godine, vidi se da su uspeli da priđu čak i gledaocima Javnog servisa. Iako je uticaj RTS-a snažan, njegovi gledaoci više ne prihvataju spinove vlasti u onoj meri u kojoj je to bio slučaj pre tri meseca. I sada više podržavaju studentske proteste.
Glas na izborima mogu da budu i oni čiji se glas poslednji čuje. Pomoć mogu da budu i oni kojima je pomoć najpotrebnija. Ovim principima vode se političke partije koje u centrima za socijalni rad, njihovim zaposlenima i njihovim korisnicima vide šansu za političku i finansijsku dobit. Ostvariće je pritiscima, ucenama, „uslugama” i pokazaće, crno na belo, da nema pošteđenih.
Za proteste „Srbija protiv nasilja", koji se održavaju već skoro dva meseca, znaju skoro svi građani Srbije, svaki drugi ih podržava, a svaki treći ističe da je bio ili da želi da dođe. Proteste u velikoj meri podržavaju politički neopredeljeni građani, ali i svaki peti od onih koji ističu da su im bliže partije na vlasti, pokazuje novo istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela organizacija Crta.
Iako se u javnosti nedavno moglo čuti da se pravi veliki zaokret srpske spoljne politike ka Evropskoj uniji i Zapadu, poslednje istraživanje Crte pokazuje da u stavovima javnog mnjenja takvog zaokreta nema. Građani su srcem i dalje uz Rusiju, koju vide kao najvažnijeg političkog i bezbednosnog partnera Srbije. O Evropskoj uniji, s druge strane, razmišljaju racionalnije i pragmatičnije, odnosno novčanikom, pa u njoj vide našeg najvažnijeg ekonomskog partnera. Promene u stavovima nema ni prema pitanju Kosova, jer građani nemaju ideju šta bi moglo da bude idealno rešenje i realan ishod pregovora Beograda i Prištine.
I pored toga što funkcionisanje demokratije u Srbiji ocenjuju kao loše, polovina građana veruje da je demokratski sistem i dalje najbolji politički sistem za našu zemlju. Isto toliko njih smatra i da organizacije civilnog društva rade u javnom interesu i bore se za promene, uprkos tome što im se u javnom prostoru godinama lepe etikete da su “soroševci”i “strani plaćenici”. Iako većina građana politiku vidi kao prostor za aktivno uključivanje, potencijal participativne demokratije je ograničen manjkom poverenja u mogućnost promene i slabim kapacitetima za učešće u demokratskim procesima. Ovo su glavni nalazi poslednjeg Crtinog istraživanja, koji su predstavljeni simbolično na Međunarodni dan nevladinih organizacija.
Iz krize u krizu - tako je situaciju na Kosovu opisao visoki predstavnik EU Žozep Borelj nakon poslednjih neuspelih pregovora Beograda i Prištine o preregistraciji vozila na severu Kosova. A kako građani vide dešavanja na Kosovu? Da li očekuju pogoršanje situacije, koliko znaju o dijalogu sa Kosovom i zašto većina ne očekuje da će on dovesti do trajne stabilnosti i mira, objašnjava najnovije istraživanje Crte.
Građani se o politici najviše informišu gledajući televiziju i više od polovine veruje provladinim televizijama. Voleli bi demokratiju sa čvrstom rukom, a primetan je porast onih koji misle da se Srbija kreće u lošem pravcu. Raste ravnodušnost prema EU, ali i zabrinutost zbog eventualnog saveza sa Rusijom. Iako je u odnosu na prve mesece rata u Ukrajini vidljivo udaljavanje stavova od ruske pozicije, većina i dalje smatra da Srbija treba da zadrži dobre odnose sa Rusijom i po cenu odustajanja od EU, pokazuje najnovije istraživanje Crte.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
