Teorije zavere o lažiranju sletanja na Mesec ne gube na svojoj aktuelnosti ni nakon više od pola veka. U poslednjem naletu dezinformacija kao glavni akter pojavljuje se američki režiser Stenli Kjubrik. Međutim, intervju u kojem on navodno priznaje da je umešan u vladinu zaveru - nije autentičan. Viralni video sa navodno „izrežiranim scenama iz svemira” zapravo prikazuje snimke sa filmskog seta, modifikovane tako da izgledaju kao da nisu novijeg datuma.
Teoretičari zavere koji veruju da je Zemlja ravna i oni koji su ubeđeni da NASA kreira nameštaljke poput „lažnog sletanja na Mesec”, sudarili su se nedavno oko videa koji se na društvenim mrežama koristi kao dokaz da astronauti lažiraju boravak u svemiru. Suprotno tvrdnjama NASA skeptika, na spornom snimku nije astronautkinja Karen Najberg, već Pejdž Vindl, na snimanju skeča za emisiju namenjenu onima koji veruju da je Zemlja ravna.
Fotografija vojnika u snegu deli se ovih dana na Fejsbuku uz tvrdnju da je na njoj srpski vojnik koji “čuva otadžbinu” na Košarama 1999. godine. Reč je, međutim, o fotografiji za koju se u prošlosti već netačno tvrdilo da prikazuje ukrajinskog, indijskog i vojnika Hezbolaha (proiranske šiitske partije iz Libana). Najraniji izvor fotografije na internetu upućuje na to da je na njoj zapravo ruski vojnik, fotografisan prilikom “ekstremnog treninga ruskih specijalnih snaga”.
Ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski nije objavio knjigu pod nazivom Moja borba. Fotografija digitalno manipulisane knjige deli se u kolažu zajedno sa istoimenom autobiografijom i političkim manifestom Adolfa Hitlera i aludira na propagandistički nametnut narativ o Ukrajini kao nacističkoj zemlji.
Snimak aviona koji izleće iz mora deli se na Fejsbuku ovih dana uz netačnu tvrdnju da prikazuje tajni ruski avion”. Radi se o video montaži. Originalan snimak zapravo prikazuje lansiranje balističke rakete “Trident II D5” koja pripada američkoj ratnoj mornarici.
Video snimak na kojem predsednik Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen govore o novom Evropskom zakonu o čipovima, deli se na Fejsbuku u manipulativnom kontekstu. “The European Chips Act” predstavlja plan povećanja proizvodnje mikročipova širom evropskog kontinenta, kao odgovor na rastuću potražnju i smanjenje zavisnosti od dobavljača izvan Evrope, te nema nikakve veze sa navodnim “čipovanjem stanovništva”.
Ruski mediji i proruski nalozi na društvenim mrežama pišu ovih dana o fotografiji na kojoj ukrajinski general Valerij Fedorovič Zalužnji, aktuelni glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, nosi narukvicu navodno ukrašenu nacističkim kukastim krstom. Iako je fotografija autentična, kompresija slike i loš kvalitet rezolucije kreiraju optičku iluziju zbog koje simbol na njegovoj narukvici podseća na svastiku. Perla je zapravo ukrašena dekorativnim keltskim motivom koji se zove “Solomonov čvor”.
Članak dnevnog lista “Informer” u kome se tvrdi da će “Rusija mobilisati i hrabru braću Srbe”, po već utvrđenom spisku, iako se već danima širi Fejsbukom — ne postoji. U pitanju je foto-montaža koja je u nekoliko različitih verzija našla svoj put do ogromnog dela korisnika društvenih mreža.
Proruskim Telegram kanalima i društvenim mrežama u regionu kruži fotografija obaveštenja po kome „putnici koji govore ruski“ mogu da sede samo u zadnjem delu gradskih autobusa u Letoniji. Iz kompanije u čijim vozilima se ovo obaveštenje navodno nalazi, tvrde da je u pitanju „provokacija“, negirajući da na taj način vrše segregaciju putnika.
Video snimci masovnog uginuća stoke u svetu dele se na Fejsbuku uz netačne tvrdnje o uzroku pomora. Vakcine, namerno trovanje i 5G mreža nemaju nikakve veze sa onim što se dogodilo. Goveda u Kanzasu uginula su od toplotnog stresa, krave u Indiji od bolesti kvrgave kože, a krave u Italiji otrovale su se žitaricama.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
