Srpskim medijima i društvenim mrežama proširila se tvrdnja da su krstovi na „najstarijoj pravoslavnoj svetinji u Ukrajini” pocrneli na dan bogosluženja Pravoslavne crkve Ukrajine. To, međutim, nije u potpunosti tačno.
Grupa bivših vojnih lica i agenata izraelske obaveštajne službe, koja sebe naziva „Tim Horhe“, više od dve decenije iz senke manipuliše izborima širom sveta. Koristeći se dezinformacijama, falsifikovanim dokumentima, armijama botovskih naloga ova propagandna mašinerija diskredituje političke protivnike svojih klijenata i smanjuje njihove šanse u izbornoj areni. Svoje prste, tvrdi istraživački portal KRIK, umešali su i u dokumentaciju na kojoj je izgrađena afera „Mauricijus“ usmerena ka lideru opozicione Stranke slobode i pravde, Draganu Đilasu. Kao svoj istraživački serijal, podatke o Đilasovim bankovnim računima, na proleće 2021. godine, prve su plasirale Večernje novosti. Kako su otkriveni i šta sve rade ljudi za koje nemački Špigel kaže da napadaju „srce demokratije“?
Da li ste čuli za pojam gaslajting? Ili za spin diktaturu? Ukratko, reč je o sluđivanju neistinama, manipulisanju činjenicama, anesteziranju javnosti i brisanju razlike između istine i laži. Ovaj trend je odavno pustio korenje i u Srbiji. Javni prostor je zagađen klikbejtom, jeftinom propagandom, “nevestima” i polako se gubi “pritisak javnosti” kao argument građana. Međunarodni dan provere činjenica prilika je da se podsetimo zašto se i svih ostalih 364 dana u godini bavimo baš time i zašto su nam činjenice postale svetionik koji tražimo u magli.
Uprkos procenama Svetske zdravstvene organizacije da bismo ove godine mogli očekivati okončanje kovid pandemije, teoretičari zavere i dalje nastoje da diskredituju vakcine, ali i samo postojanje virusa od kojeg je umrlo preko sedam miliona ljudi. Danijel Nagase, suspendovani medicinski radnik iz Kanade, vakcine naziva genskom terapijom zbog čega, kako navodi, oni koji su vakcine primili sijaju pod „neobičnim” LED uličnim svetlima. Ništa od toga, međutim, nije istinita.
Serija viralnih fotografija sa društvenih mreža koje prikazuju navodno hapšenje političara, kreirana je korišćenjem softvera zasnovanog na veštačkoj inteligenciji. Povod za generisanje AI fotografija bilo je nedavno izdavanje naloga za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina od strane Međunarodnog krivičnog suda, kao i najava bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa da će biti uhapšen, zbog pokretanja istrage o njegovom učešću u ilegalnoj šemi za skrivanje novca. Iako fotografije imaju brojne tragove koji ukazuju na to da nisu autentične, stručnjaci upozoravaju na razornu moć koju AI softveri mogu imati na širenje dezinformacija.
Alisa Karlson Švarc, voditeljka televizije CBS Los Anđeles, onesvestila se tokom emitovanja emisije KCAL News, 18. marta. Antivakcinalne pristalice šire dezinformacije po kojima je njen gubitak svesti posledica kovid vakcina. Karlson, je, međutim, takve tvrdnje demantovala rekavši da joj je dijagnostikovano stanje vazovagalna sinkopa.
Projekat razvoja genetski modifikovanih komaraca biotehnološke kompanije „Oxitec” manipulativno je predstavljen u objavama na Fejsbuku. Bil Gejts je finansirao pojedine projekte ove kompanije, ali ne i projekat genetski modifikovanih komaraca koji su pušteni na Floridi.
Suprotno viralnim tvrdnjama sa društvenih mreža, nema dokaza da je Svetski ekonomski forum najavio uvođenje politike „jednog deteta” u belim porodicama u Sjedinjenim Državama.
Društvenim mrežama cirkuliše video snimak vojne opreme uz tvrdnje da prikazuje pomoć koju NATO šalje Ukrajini. Snimak, međutim, prikazuje američku vojnu opremu postavljenu u luci Gdinja u Poljskoj, koja je bila u procesu transporta nazad u Sjedinjene Države. Oprema pripada borbenom timu koji je bio u Poljskoj tokom operacije „Atlantic Resolve”, vojne misije SAD za podršku Evropi i NATO saveznicima.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
