Studentske blokade traju skoro tri meseca, a građani širom Srbije ne prestaju da traže odgovornost od nadležnih. Vlast odgovara spinovima, a jedan od najdominantnijih je da su protesti instruisani spolja, kako bi se, između ostalog, „zaustavio ekonomski napredak Srbije“. U tu svrhu iz „propagandne kuharice“ vladajuće stranke serviraju nam se ne samo manipulativne i neosnovane tvrdnje njenih predstavnika, već i različiti spotovi i vizuali koji se dele po društvenim mrežama. Jedan od njih posebno je privukao pažnju javnosti: predsednik Srbije u narodnoj nošnji ispred koga se ređaju podaci, koji bi trebalo da nas ubede u ekonomsku snagu zemlje. Nikada niža nezaposlenost, nikada veće zarade, plate i penzije, nikada manji javni dug, nikada viši bruto domaći proizvod. Brojke lepo zvuče, ali u stvarnosti svi pobrojani podaci su grubo istrgnuti iz konteksta, a predstavnici vlasti nastavljaju da koriste ekonomske pokazatelje isključivo manipulišući statistikom i zloupotrebljavajući činjenice.
Izbori su prošli, a sa njima i sva predizborna davanja deci, mladima i penzionerima. Ovo će trenutno oboriti inflaciju, ali samo do narednog kruga deljenja državnih para. Kolika će biti inflacija ove godine i kako vlast manipuliše kada govori o njoj? Zašto priče o zaradama u evrima, ma koliko lepo zvučale, ne daju realnu sliku životnog standarda? Kako nam raste bruto domaći proizvod i zašto podseća na inflatornu 1992. godinu? Koliko smo zaduženiji od 2012. i koliki bi javni dug trebalo da bude da bi moglo da se kaže da su stvari pod kontrolom?
“Šta mislite o Hrvatskoj? Stići ćemo i Hrvatsku. Omiljena vakcina? Evo, samo da stignu u ponedeljak. Gol Ronalda? Pa zamislite tako nešto na derbiju… Nobelova nagrada? Da priznam Kosovo, odmah bi je dobio.” Sad već uobičajeno, leksikonski, predsednik Vučić prelistao je u ponedeljak uveče aktuelne teme i dešavanja. Višesatno pripovedanje predsednika nastupilo je kao pauza između obilazaka građevinskih radova i konferencija za medije. Jedan na jedan, na (nemoguće je izbeći ironiju) Hepi TV, da predahne, a da nam svima da dnevnu dozu sebe i svoje istine.
Da li treba da budemo jako zabrinuti zbog visine našeg javnog duga? Jako se razlikuju mišljenja ekonomista o tom pitanju. U svakom slučaju, ako bi se to koliko dugujemo iskazalo u dinarima, malo ko bi umeo i da izgovori taj broj.
Fleš procene, rejtinzi, dži-di-pi, fič, kvartali Evrozone, komponentaši, damping cene - samo su neki od pojmova koje možemo čuti prilikom obraćanja predsednika Aleksandra Vučića, neke svakako češće od drugih. Kako bismo razumeli koliko dobro Srbiji ide, u toku predstavljanja ekonomskih uspeha i „neverovatno” dobrih procenata, na trenutke deluje da bi gledaocima bio potreban jedan rečnik pojmova ili bar udžbenik sa osnovnim lekcijama iz ekonomije.
Tokom više skorašnjih obraćanja predsednika države Aleksandra Vučića mogli smo da čujemo da će Srbija ekonomsku krizu izazvanu pandemijom korona virusa prebroditi lakše nego sve evropske zemlje, i da ćemo, kada je reč o privrednom rastu, biti najbolji u Evropi. Međutim, uzevši u obzir činjenicu da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, i jedna od zemalja sa najnižim životnim standardom, manji pad, odnosno veći rast BDP, od razvijenijih zemalja, prema rečima ekonomiste Gorana Radosavljevića, nije nikakva novost, a ovakva poređenja, kako kaže, predstavljaju “mešanje baba i žaba”.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
