Dobri despot jedino nema meko srce kad su u pitanju takozvani tajkunski mediji, genijalni idiom i najčešća uzrečica takozvane Ane; kad se na njih obruši, srce Aleksandra Vučića nije više onakvo kao kad su u pitanju Vujović, srpski proletarijat i sindikati, ispod rolke i skupocenih sakoa, srce otvrdne i postane nakratko kao paorski dlan.
Od brojnih predstavnika aktuelne vlasti koji se nadaju (ili nameću ideju) da će postati istorijske ličnosti, samo je jedna, htela - ne htela, već sebi obezbedila mesto u udžbenicima istorije ili bar neke vrste budućeg građanskog vaspitanja. Za sto godina đaci će učiti kako je početkom 21. veka Srbija bila toliko progresivna da je tri puta zaredom za predsednicu vlade birala ženu, hrvatsko-srpskog porekla, otvorene gej orijentacije. I prema dosadašnjem iskustvu iz učenja istorije, nije verovatno da će se profesori lomiti da objasne kako za Anu Brnabić niko stvarno nije glasao, pa opet godinama na ramenima nosi najvažniju i najmoćniju funkciju u državi.
Na Zapadnom Balkanu uskoro bi moglo da postane nebitno gde ste studirali i koji pasoš imate. Kada sve strane potpisnice ratifikuju sporazume o priznavanju kvalifikacija o visokom obrazovanju (o priznavanju kvalifikacija za doktore medicine i stomatologije, i arhitekte), kao i sporazum o slobodi kretanja sa ličnim kartama, to bi zaista moglo da donese brojne olakšice građanima. Naravno, ako bude političke volje da se potpisano i primeni. U Srbiji ovi sporazumi ili preciznije - predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma, ušli su u skupštinsku proceduru još 21. februara, ali se ne zna kada će uopšte biti sednice, a još manje šta će biti na dnevnom redu. Iako na prvi pogled dogovori donose samo boljitak - o njima se malo šta može naći u medijima. Možda jer ih je potpisala premijerka Ana Brnabić čije se aktivnosti ne prate ni upola pomno kao rad predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ili zato što je u fokusu medija sastanak u Ohridu i priča o „potpisu”?
Definisana kao obaveza iz Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština na Kosovu još uvek nije formirana, a zvanični Beograd kaže da je „uslov svih uslova“ za dalje pregovore sa Prištinom. Druga strana, pak, poručuje da ovakva asocijacija nije u skladu sa Ustavom Kosova, naziva je „novom Republikom Srpskom“ i tvrdi da se ovo pitanje može rešiti tek konačnim sporazumom koji bi podrazumevao međusobno priznanje. Šta o zajednici, čiji je i naziv predmet rasprava, zaista piše u dokumentima koji su Beograd i Priština već potpisali, a šta u predlozima trećih strana?
Od predstavnika vlasti smo više puta mogli da čujemo kako opozicija daje demagoška obećanja bez pokrića, dok oni daju realna obećanja koja ispunjavaju. Stvarnost ih je, međutim, demantovala i u godini za nama, u kojoj je Istinomer zabeležio niz neispunjenih obećanja i probijenih rokova za završetak infrastrukturnih projekata.
Promuklim glasom mučenice izvestila nas je da niko nije spavao, ni sama predsednica nije trenula, ako sam dobro upamtio, jer sam i sam bio uzrujan dok sam gledao bolnu grimasu i slušao glas koji više nije ni bodar, ni podrugljiv, ni svađalački, nego se s mukom glas probija kroz grlo u kojem se nagomilala vekovna tuga i briga za naše barikadiste, a koji su se spontano podigli protiv klete kurtijevštine.
Optužbe, uvrede, pokušaji duhovitosti, zamena teza, dobacivanje, ignorisanje poslovnika, cinizam i povišen ton preovladavali su u većem delu sednice na kojoj je usvojen budžet za 2023. godinu. To što je bilo i gorih budžetskih rasprava sa više od 60 tačaka dnevog reda, na kojima se o budžetu nije čulo ništa, ne menja utisak da je ova rasprava bila jako loša. Najviše zbog toga što niko nije bio posebno dobro pripremljen.
Nakon (već zaboravljenih) aprilskih izbora nije se dugo čekalo na povratak, kako su naivniji pomislili, adaktirane teme - litijuma. Sa samog vrha vlasti počelo je da se govori o "neoprostivoj grešci", "propuštenoj šansi" i "narodu koji se odrekao svoje nafte". Javnost je opet stavljena na termičku obradu na užarenoj medijskoj ringli. Rijalitijum - nova sezona. Počelo je...
Moja drugarica, Hrvatica, umela je o sebi nekad da izjavi “ja sam žena-pantera”, nije se, ruku na srce, izjašnjavala o boji krzna, ali odakle bi od toliko bogate hrvatske faune odabrala baš to stvorenje da bude druga ona?!
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
