Zamenik je gradonačelnika Beograda skoro pa pun mandat, na televizijama neumorno priča o svemu što se planira u gradu, obećava prestonicu koja sija i privlači turiste, a opet je mnogima prvi put u životu bio simpatičan kad je antivakserki Mili Alečković pre neki dan u živom programu rekao da je „za hospitalizaciju”. Mnogima ni tad. Za gužvu u autobusu, za ružne kocke na trgu, za svaku rupu na asfaltu, za komunalnu miliciju koja radi sve osim rasturanja suludog kovid plesa oko spomenika - niko ne krivi gradonačelnika. Važan je zamenik.

Može li lekar biti i antivakser i da li se iznošenje neproverenih, netačnih i naučno neutemeljenih tvrdnji u vezi s vakcinama može pravdati slobodom govora ako ste položili Hipokratovu zakletvu? Koliko lekara nije primilo vakcinu, da li se to kosi s etičkim standardima struke i da li bi vakcinacija zdravstvenih radnika trebalo da bude obavezna?

Zašto ALIMS ne reaguje na tvrdnje političara da je Srbija jedna od zemalja u kojoj se sprovodi treća faza kliničkog ispitivanja kineske vakcine?

Da li je politička klima u Srbiji počela da se menja i da li su teze o Zaječaru kao „zarazi“ koja je počela da se širi samo projekcija, ili u tome ima zrna racionalnosti? Da li i posle više od dvadeset godina živimo isti politički krug o usponu lidera, autokratiji, unutrašnjim sukobima, na čiji ishod nas podseća serija „Porodica“ koju ovih dana pratimo na RTS-u? Zašto se u Srbiji, sa malim prekidima, ponovo vrtimo oko „porodice“ čiji su porodični problemi naši zajednički? Glava te porodice je u ponedeljak uveče rekao da ga jedino zanima sud istorije i da zna da će licemeri jednog dana da ga napuste i optuže. Zašto je opozicija od „srećne porodice” koja se bori za isti cilj – demokratske izborne i životne uslove – ponovo stigla do „nesrećne porodice”? Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, u razgovoru za podkast Istinomera „U mikrofon“ kaže da je „porodica“, sem što nas simbolički prati decenijama, nažalost postala važna i za politički razvoj zemlje.

“Šta mislite o Hrvatskoj? Stići ćemo i Hrvatsku. Omiljena vakcina? Evo, samo da stignu u ponedeljak. Gol Ronalda? Pa zamislite tako nešto na derbiju… Nobelova nagrada? Da priznam Kosovo, odmah bi je dobio.” Sad već uobičajeno, leksikonski, predsednik Vučić prelistao je u ponedeljak uveče aktuelne teme i dešavanja. Višesatno pripovedanje predsednika nastupilo je kao pauza između obilazaka građevinskih radova i konferencija za medije. Jedan na jedan, na (nemoguće je izbeći ironiju) Hepi TV, da predahne, a da nam svima da dnevnu dozu sebe i svoje istine.

Moj se predsednik razvio u međunarodnog spasitelja, i gle, ima u tome itekako uspeha, kako i ne bi, pa međunarod je lakoveran kao i narod!  

Zvezda teorija zavere o pandemiji, u očima mnogih “pritajeni zlotvor koji se krije iza maske filantropa”, takođe je i neko ko je donirao 54,8 milijardi dolara u dobrotvorne svrhe i javno se obavezao da će to učiniti i s preostalom većinom svog bogatstva. Nakon što je na čelu Majkrosofta osvojio tehnološko tržište, Bil Gejts se sa suprugom Melindom u potpunosti posvetio humanitarnom radu. Njegov ne tako davni apel da čovečanstvo nije spremno za moguću nadolazeću pandemiju, umesto kao dobronamerno upozorenje, mnogi su shvatili kao otvorenu pretnju.

Smrt 26-ogodišnjeg mladića u Francuskoj, 10 dana nakon što je vakcinisan, izvazvala je talas neutemeljenih optužbi na račun oksfordske vakcine koju je do sada primilo oko 47 miliona ljudi u svetu.

Da li je kolo oko spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu „vrhunac ludila”, „pokret otpora”, ili samo jedan u nizu događaja koji stvarnost dodatno „bluruju”? Od Jovanjice, hapšenja Beluvuka, Kokeze, Dijane Hrkalović, Vuletića, Mimi Oro, prisluškivanja Vučića, zaverenika među ministrima i funkcionerima SNS, Đilasa kao neprijatelja broj jedan, KRIK-a i „Crte” kao neprijatelja broj dva i tri, govora mržnje i neistina u Skupštini, Cvijana, utaje poreza, lopova, bilborda i majica podrške Vučićima, izliva ljubavi i mržnje – na 24 sata imamo novu zaveru, novu istinu i novi udar. Deluje da je sve više događaja, a sve manje fokusa. Teško je odrediti koja je vest glavna, a koja sporedna, i da li je ono za šta mislimo da je događaj zaista to. Da li je reč o društvenim tokovima ili politici? Da li tokovi diktiraju politiku, ili obrnuto? Psiholog Oliver Tošković, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pre godinu dana je rekao da se naše društvo kuva u loncu koji je čvrsto poklopljen i koji preti da iskipi.

U kratkom video snimku koji se mesecima širi društvenim mrežama, belgijski lekar opšte prakse, kome je u međuvremenu oduzeta dozvola za rad, iznosi niz dokazanih neistina, nepotkrepljenih izjava i varijacija na teorije zavere o posledicama kovida 19 i efikasnosti, odnosno štetnosti vakcina.