U šta veruju lekari koji ne veruju vakcinama?

Da li lekar ima pravo na lični stav ako se on kosi s opštim dobrom i zdravljem nacije, polemiše se ponovo nakon što je dr Jovana Stojković, psihijatar i jedan od glavnih srpskih antivakcinaša, privedena zbog širenja panike i iznošenja glasina u vezi s vakcinama.

Ona nažalost nije jedini lekar poznat po antivakserskim istupima u vreme dok njene kolege iz crvene zone ginu od posla i mole ljude da se vakcinišu, jer je masovna imunizacija jedini način da se epidemija pobedi. Tu je i dr Branimir Nestorović, pedijatar i pulmolog, te doskorašnji član Kriznog štaba, koji od početka pandemije u medijima iznosi neistinite i nedokazane tvrdnje o kovidu i vakcinama.

Oboje su prošli bez posledica iako su protiv njih Lekarskoj komori podnete prijave zbog kršenja kodeksa medicinske etike. Prijava protiv Jovane Stojković podneta je još pre tri godine zbog odvraćanja roditelja od vakcinisanja dece, ali je ocenjeno da njeni medijski nastupi nisu dovoljan razlog za vođenje postupka za oduzimanje lekarske licence.

Protiv Nestorovića je grupa lekara prijavu podnela u aprilu prošle godine, posle sada već čuvene izjave o najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva i saveta ženama da idu u šoping u Milano iako je u Italiji tada bio epicentar zaraze. Nakon što je za jedan tabloid u februaru ove godine izjavio da je sve sa koronom izmišljeno, da testiranje, kao ni vakcinacija, ne vredi ništa, te da se od kovida ne umire, i udruženje “Ujedinjeni protiv kovida” uputilo je predlog Lekarskoj komori Srbije da se protiv Nestorovića pokrene disciplinski postupak. Odgovora do danas nema, a iz Lekarske komore ni Istinomeru nisu odgovorili da li Nestorović i Stojković krše etička pravila struke.

Odziv nepoznat

Koliko su svojim javnim istupima smanjili poverenje u medicinu ionako već sluđenih građana, možemo samo da pretpostavimo. Isto tako možemo samo da nagađamo da li su i u kojoj meri uticali na kolege u zdravstvu i njihovo nepoverenje u vakcine. U privatnim razgovorima i na društvenim mrežama se može čuti da ima još lekara koji odbijaju da se vakcinišu, da to savetuju i svojim pacijentima ili da pak tvrde da pojedine vakcine izazivaju sterilitet.

Budući da ne postoje zvanični podaci o tome kakav je odziv medicinskih radnika za vakcinaciju, pitali smo Ministarstvo zdravlja koliko lekara, medicinskih sestara i tehničara je do sada primilo vakcinu, ali odgovor nismo dobili. Takvim podacima ne raspolaže ni Sindikat lekara i farmaceuta Srbije. Ipak, predsednik tog sindikata, dr Rade Panić, kaže za Istinomer da ima saznanja da “dobar broj kolega trenutno nije za vakcinaciju” jer je “nepoverenje veliko”.

“Kad kažem da veliki broj kolega nije za vakcinaciju, to je manje od pola, recimo trećina. Ali je to za lekare veliki procenat. Nabavka vakcina, izdavanje dozvola, jedan deo tajne koja je sve to obavila, dovela je do toga. Neke od tih kolega kažu – Vučić je nabavljao vakcine, Vučić zna šta je u vakcinama, ako se on ne vakciniše što bismo se mi vakcinisali”, kaže Panić.

Međutim, prof. dr Radan Stojanović, profesor farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, smatra da odziv lekara nije mali, već da se zbog problematičnih izjava i javnih nastupa “pet, šest lekara” stiče pogrešan utisak. On kaže da je opasna teza koja se u javnosti stvara da je veliki broj lekara protiv vakcinacije.

“Je l’ znate kako to onda ispada? Ako lekari koji znaju nešto više neće da se vakcinišu, šta tek obični ljudi treba da kažu. Mislim da je širenje neistina o vakcinama poslednje što možemo očekivati od lekara. Svi lekari koji imaju neke strahove i zebnje treba da ih rasprše u razgovoru s kolegama, a ne da dolazimo u situaciju da lekari savetuju pacijentima – nemojte da radite to ili to. Na osnovu kojih informacija to rade? O takvim stvarima moramo pričati ozbiljno, na nekom naučnom osnovu, na naučno utemeljenim informacijama”, kaže Stojanović za Istinomer.

S druge strane, dr Rade Panić smatra da netačne tvrdnje, dezinformacije i poluinformacije koje su pojedini lekari plasirali i plasiraju u medijima, nisu samo doprle do velikog broja građana već i do medicinskih radnika, naročito u unutrašnosti Srbije.

“Kada u epidemiju uđete sa rečenicom profesora Nestorovića da se radi o najsmešnijem virusu na svetu, a profesor Nestorović je mnogima od tih lekara koji danas rade predavao i svojevremeno bio vrhunski lekar i izlečio puno dece, pa nastavi da priča ovako kako priča i kada vidite šta se sve u svetu dešava, onda je nekom ko se nalazi u Leskovcu, Somboru ili u Kraljevu dosta teško da proveri koji su to tačni naučni podaci”, smatra Panić.

Dve grupe lekara protiv vakcina

Prof. dr Zoran Todorović, redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i klinički farmakolog KBC Bežanijska kosa, objašnjava da i među lekarima postoje dve grupe ljudi koji se suprotstavljaju vakcinaciji – jedni su antivakseri, deluju kao sekta i sa njima je veoma teško razgovarati racionalno, dok drugi nisu antivakseri, ali se plaše neželjenih dejstava vakcina.

Kao primer navodi vakcinu protiv hepatitisa B, koja je obavezna za sve zdravstvene radnike, a čija upotreba je krajem devedesetih godina bila sasvim obustavljena u Francuskoj zbog pojave nekih slučajeva encefalomijelitisa. Pošto ništa nije dokazano, vakcina je vraćena.

“Iz tog straha za bezbednost, ljudi krenu da se plaše neželjenih dejstava vakcine, vakcinacija opada i bolest počinje da uzima maha. Onda ljudi shvate da je bolest ipak veći problem nego sama vakcina i onda se vakcinacija vraća na onaj nivo na koji bi trebalo. Mi u ovom slučaju imamo više informacija o koristi nego o riziku vakcine protiv kovida”, objašnjava profesor Todorović.

On tvrdi i da lekari nisu dovoljno edukovani jer se tokom studija mali broj časova posvećuje neželjenim dejstvima i proceni bezbednosti lekova. S njim je saglasan i profesor Radan Stojanović, koji podseća da se edukacija ne završava kada se završi fakultet, te da lekari i dalje treba da čitaju i slušaju ljude koji se bave problematikom iz određene oblasti.

Da li, međutim, neznanje i nedovoljna edukacija opravdavaju lekare koji ne žele da se vakcinišu i time ugrožvaju svoje zdravlje, ali i zdravlje pacijenata i kolega?

Profesor Zoran Todorović, koji je i predsednik Bioetičkog društva Srbije, kaže da se u ovom slučaju, kada je reč o javnom zdravlju, osnovni bioetički principi – autonomija, pravednost i činiti dobro ne činiti zlo, proširuju.

“Proširuju se iz jednog logičnog razloga – tu sada nije ugrožen samo pojedinac, ugrožena je populacija. I nečija autonomija ne može da ugrožava autonomiju drugog. Ukoliko se ne postigne kolektivni imunitet, bolest se širi i problem je za celo društvo, ne samo za pojedinca. I stav je onda da pojedinac ne može da ometa”, objašnjava profesor Todorović.

Obaveza?

Upitan da prokomentariše izjavu direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti Gorana Stevanovića da su rukovodioci bolnica u kovid sistemu tražili da se pokrene inicijativa da vakcina protiv kovida postane obavezna za zdravstvene radnike, profesor Todorović je rekao da se etički može opravdati i donošenje mere obavezne vakcinacije. To je već učinila Italija, čija je vlada usvojila kontroverznu odluku da zdravstveni radnici moraju da se vakcinišu i da oni koji to odbiju mogu da budu suspendovani sa posla bez finansijske nadoknade.

Profesor Radan Stojanović protiv je obavezne vakcinacije medicinskih radnika, jer upravo oni, kako kaže, treba da budu ljudi koji dovoljno shvataju značaj vakcinacije i koji prednjače u imunizaciji. Ni njegov kolega, profesor Zoran Todorović, nije za uvođenje obavezne vakcinacije, jer je praksa pokazala da je bolji mekši princip, za koji se i lično zalaže, a koji podrazumeva objašnjavanje i edukaciju o značaju vakcinacije.

• Nema leka Agenciji za lekove?
• Vakcinisaću se …

Pitanje je samo da li imamo dovoljno vremena za edukaciju i da li je sa tim trebalo krenuti ranije ako struka poručuje da se vakcinacija more sprovesti što pre, jer odlaganjem masovne imunizacije virusu dajemo šansu da se menja i mutira. Profesor Todorović upozorava da se pandemija neće smiriti dok se kolektivni imunitet radikalno ne podigne, a profesor Stojanović zaključuje da je na kraju krajeva naš izbor da li ćemo se vakcinisati i proći jeftinije ili ćemo sticanje imuniteta platiti skupo velikim brojem zaraženih, obolelih i umrlih.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović