Jedan specifičan osvrt na godinu za nama svakako pruža pregled naslovnih strana dnevne štampe. Tu vidimo koji su događaji, važni, manje važni, pravi ili možda izmišljeni obeležili 2017. godinu.

Afera sa aflatoksinom u mleku koja je potresla Srbiju 2013. godine ukazala je na jedan veliki problem u Srbiji - nedostatak Nacionalne referentne laboratorije, gde bi se vršile nezavisne analize kvaliteta ne samo mleka, već i sve druge hrane.

Problem nasilja na sportskim događajima trebalo je da bude rešen Zakonom o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama o kojem se u Srbiji pričalo od 2003. godine.

Još od vremena čuvene "obnove i izgradnje" pod Slobodanom Miloševićem pitanje tzv. jeftinih stanova bilo je jedno od onih pitanja koji bi se na čudesne načine pojavila baš oko izbora i zamirala ubrzo posle njih.

Slučaj Ponoš dobar je primer kako se stranačka politika mešala u profesionalnu vojsku, ne samo zbog toga kako je smenjen, već i zbog toga što se pokazalo da je čak i mesto načelnika Generalštaba predmet partijskog trgovanja.

"Mladić nije u Srbiji", ponavljale su vlasti godinama, da bi, nakon 10 godina odugovlačenja i obmanjivanja domaće i međunarodne javnosti, Mladić bio uhapšen 2011. godine u - blizini Zrenjanina.

Kada su huligani u februaru 2008. godine na nekoliko sati uspeli da okupiraju centar Beograda, zapale i kamenuju nekoliko ambasada, a dobar deo prodavnica u centru grada temeljno opljačkaju (sve pod izgovorom zabrinutosti za državno pravni status Kosova i Metohije i ustavni poredak) koaliciona vlast DS-G17-DSS brojala je poslednje minute.

Nacionalni investicioni plan kao idejno dete Mlađana Dinkića trebalo je da preporodi Srbiju i da joj u razvojnom smislu nadoknadi godine izgubljene pod režimom Slobodana Miloševića.

U Srbiji je "uređivanje" medijske scene počelo 2009. godine, pod vlašću Borisa Tadića, donošenjem Zakona o javnom informisanju koji je možda i na najbolji način opisao demokratske domete vlastodržja Borisa Tadića, Demokratske stranke i njenih tadašnjih satelita.

Pojavljivanje osuđenog ratnog zločinca Vladimira Lazarevića, bivšeg general-pukovnika Vojske Jugoslavije, u ulozi predavača na Vojnoj akademiji jedna je od tema koje su obeležile mesec oktobar.