Zagreb zagađeniji od Beograda, da ne pričam o Sarajevu, Skoplju…

Beograd se ovog jutra prema visini indeksa zagađenosti vazduha pozicionirao na prvo mesto najzagađenijih gradova u svetu, prema podacima na sajtu IQair, koji prati kvalitet vazduha u realnom vremenu. Informaciju da je vazduh prilično zagađen objavio je i gradski sajt Beoeko.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić rekao je da ne može da razume usled čega se pojavljuju ovi rezultati na aplikacijama, a o kvalitetu vazduha u Beogradu imali su nedavno šta da kažu predsednik Aleksandar Vučić, kao i premijerka Ana Brnabić.

Tokom jednog od svojih „istorijskih gostovanja”, kako su mediji najavljivali, predsednik se osvrnuo na komentare o zagađenosti vazduha u Beogradu.

„Kada govorite o zagađenosti, što ne kažete narodu da je Zagreb zagađeniji od Beograda? Što to ne kažete ljudima, što krijete to? Neću da pričam o Sarajevu, Skoplju i tako dalje”, rekao je Vučić nedavno.

Ova logička gimnastika ne znači mnogo građankama i građanima Beograda koji zagađeni vazduh udišu.

Ali dobro, šta kažu podaci – ko sme da diše?

Sajt IQair u indeks kvaliteta vazduha, osim zvaničnih merenja obračunava i podatke koji su nastali građanskim monitoringom. 

Na sajtu Evropske agencije za zaštitu životne sredine (eea.europa.eu) nalaze se samo podaci koji su preuzeti sa zvaničnih merenja u stanicama širom Evrope, bez građanskog monitoringa. Oni mere prisustvo pet ključnih polutanata u vazduhu, a to su PM 2.5 čestice, PM10,  čestice ozona, azot dioksida i sumpor dioksida. Na osnovu njihove koncentracije vazduh se svrstava u jednu od kategorija: dobar, zadovoljavajući, umeren, loš, veoma loš i ekstremno loš.

Prema njihovim podacima urađena je i statistika indeksa kvaliteta vazduha poslednjih godinu dana u Beogradu i to na četiri merne stanice: Mostar, Stari Grad, Novi Beograd i Vračar.

Na Vračaru vazduh je više od 60% u toku godine bio dobar, a nešto manje od četvrtine umeren. 

Merenja sa Novog Beograda i Starog grada pokazala su da je skoro polovinu godine vazduh bio loš. Dok je na Mostaru izmereno da je jednu četvrtinu godine vazduh bio dobar, drugu četvrtinu merenja loš, treću četvrtinu ekstremno loš. 

Zbirno, na svim stanicama je kvalitet vazduha okarakterisan kao loš, osim na Vračaru gde je na skali predstavljen kao dobar.

Sa druge strane, prema podacima sa sajta Evropske agencije za zaštitu životne sredine kvalitet vazduha u Zagrebu (koji ima dve merne stanice) je dobar. Naime, na jednoj stanici skoro 80 procenata u toku godine je vazduh zadovoljavajući, dok je na drugoj 40 procenata zadovoljavajući, oko 25 procent umeren i isto toliko loš.

Podaci za Sarajevo i Skoplje su znatno lošiji. Na većini mernih stanica kvalitet vazduha spada u kategoriju lošeg. Sarajevo prema merenjima na ukupno pet stanica, tokom prethodnih godinu dana na jednoj od stanica imao je preko 90 procenata ekstremno loš vazduh, dok na ostalim stanicama nikada nije preovladao dobar, zadovoljavajući ili umeren kvalitet vazduha. 

Podaci za Skoplje uzimani su takođe na osnovu merenja pet stanica, od toga je na dve tokom prethodnih godinu dana više od 90 procenata merenja bilo ocenjeno kao ekstremno loše, dok je na ostalim stanicama izmeren zanemarljiv procenat vazduha čiji je kvalitet ocenjen kao dobar.

Da li je uporedivo?

Ima li uopšte poente porediti ko se manje guši u svom gradu? 

Diplomirani meteorolog Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže za Istinomer da to svakako  nema smisla, a kada se već radi kompracija, pita se zašto se ne poredimo sa Kopenhagenom ili Budimpeštom.

„Sarajevo je izuzetno veliki grad u kotlini koja je potpuno izolovana od strujanja vetra. Sarajevo je specifično u rupi u kotlini kao što je Valjevo. To realno ne može da se poredi. Mi ne poredimo ni Beograd i Valjevo, a Valjevo je mnogo gore”, kaže naš sagovornik.

Beograd, kaže, ima sreće sa geografskim položajem.

„Ni Sarajevo, ni Zagreb nemaju košavu, mi imamo prirodno provetravanje. Cela Vojvodina ima čist vazduh generalno, zato što ima košavu, kao prirodni fenomen, a ne kao meru države koju treba da sprovede”, objašnjava Jovanović.

On dodaje da je vazuh prekomerno zagađen čak i po srpskim standardima, a  loše je i po evropskim standardima i standarima Svetske zdravstvene organizacije.

Imajući u vidu izmerene vrednosti kvaliteta vazduha, ovakva vrsta poređenja kvaliteta vazduha u gradovima koji imaju različit broj stanica, geografske uslove i poziciju, svodi se na manipulaciju. Pritom, posledice zagađenja po građane Beograda ne mogu da se pravdaju stanjem u drugim gradovima i državama, bilo da je ono bolje ili lošije i zato izjava predsednika Vučića dobija ocenu zloupotreba činjenica.

„U Zagrebu smrdi”

Nekoliko dana pre predsednika Vučića, premijerka Ana Brnabić gostujući na RTS-u izjavila je kako, iako ne bi da umanjuje probem zagađenja, nema potrebe da se predstavljamo gori nego što jesmo.

„Iz 2021. godine IQAir koji gleda zagađenje, recimo ako pogledate Beograd je 73 na listi najzagađeniji grad u Evropi, ali recimo u regionu je značajno lošiji kvalitet vazduha je u Sarajevu, Skoplju, ali takođe i u Zagrebu. Zagreb je 53. Najzagađeniji grad u Evropi, a Beograd 73”, izjavila je Brnabić.

Dan nakon njenog gostovanja, Informer i Večernje novosti objavili su tekst sa naslovima „PODACI NE LAŽU! Beograd ima manje zagađenje vazduha od Sarajeva, Skoplja i Zagreba“, oslanjajući se na tumačenje Ane Brnabić.

„Srbija je mnogo manje zagađena, odnosno ima bolji kvalitet vazduha od mnogih zemalja u regionu, za razliku od Zagreba koji je zagađeniji od Beograda”, piše Infomer. Večernje novosti su objavile da „kada se radi o zagađenju vazduha, pojedini gradovi zemalja iz regiona, odnosno Sarajevo, Skoplje i Zagreb su daleko ispred Beograda po zagađenosti vazduha”.

Na ove teze oslonio se prošle nedelje i Alo, nastavljajući sa pričom o Zagrebu sa naslovom: „SMRDI NA GO*NA!“ Evo kakav je vazduh u Tomaševićevom Zagrebu, građani ne mogu da dišu! (VIDEO)”. 

Naslovna fotografija: Beta/ Miloš Miškov