U Jermeniji i Azerbejdžanu nema srpskog oružja

Predsednik Srbije o sukobu Jermenije i Azerbejdžana (Tanjug, 29.9.2020.)
Što se tiče njihovog sukoba, naslušao sam se gadosti u prethodnih 48 sati o tome kako je otprilike Srbija kriva jer se tamo ubijaju srpskim oružjem. Nema tamo srpskog oružja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su Srbiji i Jermenija i Azerbejdžan bratski i prijateljski narodi. U ratu koji je izbio oko Nagorno-Karabaha nema srpskog oružja, izjavio je Vučić, dodavši da smo im prodavali – municiju, “doduše više Azerbejdžanu, nego Jermeniji”.

Povezan sadržaj

“To su bile dozvoljene “end user” destinacije, ali topovi i tenkovi, bespilotne letelice i avioni koji koriste, ništa nije srpska proizvodnja. Pa jesu li time Amerikanci, Rusi, Turci, Francuzi i svi ostali krivi za sukob? Pa šta to znači? … Mi želimo mir i to su naša dva bratska, prijateljska naroda. Želimo im da to što pre sve stane. Mir je važniji od svega”, kazao je predsednik.

Diplomatski igrokaz traje otkako je u javnost stigla informacija da Srbija trguje oružjem i sa Jermenijom i sa Azerbejdžanom. U njihovoj trci u naoružavanju, Srbija je preuzela ulogu koju su pripadnici vlasti branili proteklih meseci. Uzimajući u obzir i poslednju izjavu predsednika Vučića, to su činili prilično nedosledno.

BBC:
Nagorno-Karabah je sastavni deo Azerbejdžana, ali njegovo stanovništvo je većinski jermensko. Kad se Sovjetski Savez raspao, Nagorno-Karabah je glasao da se pripoji Jermeniji. Međutim, izbio je rat koji je obustavljen primirjem 1994. godine. Jermenija je većinski hrišćanska, dok je naftom bogati Azerbejdžan većinski muslimanski. Turska održava bliske veze sa Azerbejdžanom, dok je Rusija u savezu sa Jermenijom - mada ima dobre odnose i sa Azerbejdžanom.

Letnja afera – kome je Srbija šta prodavala i koji državnici su reagovali?

 

U julu ove godine, ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana izrazilo je “duboko razočaranje i zbunjenost” zbog saznanja da je Srbija prebacila veliku količinu minobacača i drugog oružja različitog kalibra u Jermeniju, koja je to oružje iskoristila u napadu na azerbejdžanske policajce.

Kako je preneo N1, zamenik azerbejdžanskog šefa diplomatije Kalaf Kalafov obavestio je o ovome ambasadorku Srbije Danicu Veinović i naglasio da ovaj slučaj „baca sumnju u prijateljske odnose i saradnju dve zemlje na najvišem nivou“.

U nizu pravdanja domaćih političara, Rasim Ljajić ministar trgovine, kazao je da su za ovakvu vrstu izvoza bila potrebna odobrenja tri ministarstva, a “zeleno svetlo” dala je i BIA.

„U ovoj 2020. godini oružje je u Jermeniju izvozila jedna privatna firma, državne kompanije nisu u tome učestvovale. Ne mogu da kažem o kojoj je firmi reč, ali se zna da je izvozila uglavnom puške i pištolje, da je vrednost manja od milion evra i da je roba isporučena u dve ture, u maju i junu“, rekao je Ljajić za portal Nova.rs.

Nekoliko dana kasnije Ljajić je pružio detaljnije objašnjenje.

„U 2020. godini, u maju i junu, Srbija je odobrila dva ugovora za izvoz naoružanja u Jermeniju i u pitanju je bila municija za puške i pištolje. U ranijem periodu, 2015. godine, mislim da je bilo i izvoza te vrste naoružanja o kojoj govori Azerbejdžan“, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Saradnja u oblasti vojne industrije nije javna, izjavio je krajem jula za Radio Slobodna Evropa (RSE) ambasador Jermenije u Češkoj Ashot Hovakimian, u čijoj su nadležnosti i diplomatski odnosi sa Srbijom, odgovarajući na pitanje da li je ta zemlja kupila naoružanje od Srbije i ako jeste - kada i od koje kompanije.

Pečat ovoj diplomatskoj aferi dao je naposletku sam Vučić. Krajem jula izjavio je da se “i jednima i drugima prodaje naoružanje koje proizvodi Srbija, jer je to jedini način da se obezbedi uspešnost domaće namenske industrije”.

„Nama su prijatelji i Azerbejdžan i Jermenija. Desetostruko smo prodali više naoružanja Azerbejdžanu u poslednjih nekoliko godina“, kazao je Vučić na konferenciji za medije u prostorijama njegove Srpske napredne stranke. (Slobodna Evropa, 31.7.2020.)

Vlast u Beogradu držala se toga da prijateljstvo Srbije i Azerbejdžana nije narušeno. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović otputovao je ubrzo u posetu Bakuu, a javnosti nije saopšteno šta je cilj posete. Bez mnogo detalja, kao tema sastanka određena je saradnja u oblasti bezbednosti.

 

Slobodan Tešić kontroverzni trgovac i prozivka bivše vlasti

 

Ubrzo se u aferi s prodavanjem oružja pojavilo staro ime. Nedeljnik NIN objavio je 29. jula da je firma pod kontrolom Slobodana Tešića izvozila velike količine oružja iz fabrika „Krušik“ iz Valjeva, „Prva petoletka“ iz Trstenika i „Zastava oružje“ iz Kragujevca u Jermeniju.

Povezan sadržaj

NIN je, pozivajući se na dokumentaciju u koju su novinari tog lista imali uvid, objavio da je oružje iz srpskih fabrika na aerodrom u blizini Jerevana otpremljeno sa niškog aerodroma 14. i 15. jula, samo nekoliko dana nakon što su izbili poslednji sukobi između Azerbejdžana i Jermenije.

Očekivano, za narušavanje odnosa sa Azerbejdžanom od političara smo čuli optužbe na račun bivše vlasti. Ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je da je Vlada koju je predvodio Mirko Cvetković donela zaključak po kom se i u Jermeniju može izvoziti naoružanje

„Moraju da se ispune svi zakonski uslovi, a da ne bi oružje otišlo u bilo koju zemlju, potrebno je da ta zemlja, na prvom mestu, nije pod sankcijama UN. Ja ću vam reći da je značajno veća oprema i oružja, uključujući i tehnologiju, izvezena u Azerbejdžan nego u Jermeniju“, rekao je Vulin.

Kako su mediji preneli, ispostavilo se da je od tog od zaključka Vlade iz 2012. godine do prvog izvoza oružja u Jermeniju prošlo pet godina, a Srbija je od tada u Jermeniju izvezla skoro hiljadu tona oružja.

„Za izvoz oružja u Jermeniju od 2017. godine izdato je 19 dozvola, a izvoz je omogućen firmama „Vectura trans“, „Partizan tech“ i „Zastava oružje““, rekao je ministar Ljajić.

Prema dokumentima u koje je NIN imao uvid trebalo je da bude isporučeno 142.000 mina različitih kalibara i 10 raketa Grad od 122 milimetra iz fabrike 'Krušik'. Takođe, ugovoreno je i prevezeno najmanje 100 minobacača za mine kalibra 120 milimetara iz 'Prve petoletke' i tri protivavionska topa kalibra 20 milimetara oznake M55A4 iz 'Zastava oružja'. Ovo oružje predmet je ugovora koje je Tešićeva 'Vektura trans' sklopila sa Ministarstvom odbrane Republike Jermenije 2018.

Ne samo što je predsednik Aleksandar Vučić sam govorio koliko oružja prodajemo i jednoj i drugoj zemlji, već je to bila glavna tema letos kada je sam vrh vlasti u Azerbejdžanu reagovao zbog korišćenja oružja iz Srbiju u sukobima njihovih policajaca i jermenskih snaga. Ministar odbrane Aleksandar Vulin i ministar trgovine Rasim Ljajić davali su više izjava o oružju koje je Srbija prodavala, a i sam Vučić je rekao da smo desetostruko puta više naoružanja prodali Azerbejdžanu nego Jermeniji. Između ostalog i novinari NIN-a su otkrili da je oružje za Jerevan otpremljeno sa aerodroma u Nišu samo nekoliko dana posle eskalacije sukoba sa Azerbejdžanom.

Dakle, iako predsednik Vučić tvrdi da “nema tamo srpskog oružja” i da je Srbija prodavala samo municiju zaraćenim kavkaskim zemljama, to je neistina.

 

Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Levajković