I u SAD, Hongkongu i Singapuru dele novac kao i mi

Ministar finansija o državama koje su primenile meru jednokratne novčane pomoći. (Konferencija za medije, 10. 4. 2020. godine)
24. 4. 2020.
Teme / Ocene: Skoro neistina
“I kad pogledate recimo iskustvo Amerike, Hongkonga, Singapura, dakle razvijenijih zemalja, koje su sve primenile isti sistem (novčane pomoći građanima zbog ekonomske krize nastale zbog virusa korona, prim. Istinomer). Norveška razmišlja o tome ako se ne varam. Videćemo i za ove ostale zemlje. Dakle, zemlje koje su mnogo razvijene od nas kažu: ‘Imamo novca da pomognemo našim građanima’. Mi kažemo: ‘Imamo i mi’.”

Ministra finansija Sinišu Malog Istinomer je, na konferenciji za medije održanoj 10. aprila, pitao kako komentariše to što je Fiskalni savet meru jednokratne novčane pomoći u iznosu od 100 evra svim punoletnim građanima Srbije ocenio kao višestruko lošu.

Ministar je istakao da oko toga Vlada Srbije i Fiskalni savet “ne dele mišljenje”, a zatim naveo primere razvijenijih zemalja, koje su, po njegovim rečima, “primenile isti sistem kao Srbija”.

Međutim, iako SAD, Hongkong i Singapur jesu primenile takozvani koncept “novca iz helikoptera” (pojam koji je prvi put upotrebio ekonomista Milton Fridman 1969. godine, a kojim se opisuje tranfser novca iz centralne banke direktno na račune građana, kako bi se podstakla potrošnja), konsultujući zvanične izvore ovih država saznali smo da se ovaj sistem znatno razlikuje u svakoj od njih.

 

Kako je definisana mera jednokratne novčane pomoći u SAD?

 

Ministarstvo finansija SAD je krajem marta 2020. usvojilo Zakonski akt o novčanoj pomoći i olakšicama za vreme korona virusa (The Coronavirus Aid, Relief, and Economic Security (CARES) Act), u okviru kojeg je predviđena isplata jednokratne novčane pomoći američkim državljanima u vrednosti od 1.200 dolara (USD). Prve isplate na račune stanovnika SAD počele su da pristižu 11. aprila.

 

 

Međutim, jednokratnu novčanu pomoć neće dobiti svi stanovnici SAD.

Naime, isplata novčane pomoći se zasniva na poreskim prijavama iz 2018. ili 2019. godine, kao i na izjavama o socijalnom osiguranju i penzijama, navodi se na zvaničnom sajtu Poreske uprave SAD.

Američki državljani koji su 2019. godine zaradili ispod 75.000 dolara – ispunjavaju uslove za potpunu isplatu novčane pomoći.

Parovi koji su se zajedno prijavili, i u toku 2019. godine zaradili manje od 150.000 dolara, dobiće pomoć u vrednosti od 2.400 dolara.

Međutim, novčana pomoć za one čija bruto godišnja zarada premašuje 75.000 dolara, postepeno se umanjuje.

Naime, na svakih 100 dolara iznad 75.000 i 150.000 dolara, novčana pomoć se umanjuje za pet dolara.

Tako da pojedinac koji zarađuje više od 99.000 USD, ili parovi koji zarađuju iznad 198.000 USD i nemaju decu, ne ispunjavaju uslove za novčanu pomoć.

Kada je reč o deci, za svako dete mlađe od 17 godina, domaćinstvo u SAD dobija dodatnih 500 dolara.

 

Foto: Printscreen/The Internal Revenue Service of the United States federal government

 

Fiskalni savet je u svojoj analizi upravo pomenuo da SAD planiraju da primene sličnu meru, međutim i naglasio da okolnosti u SAD “nisu direktno uporedive sa Srbijom”, budući da se radi o jedinoj razvijenoj zemlji sveta koja nema javni zdravstveni sistem.

“Zbog toga su milioni građana SAD koji nemaju privatno zdravstveno osiguranje izloženi velikom riziku i neplaniranim medicinskim troškovima usled epidemije virusa korona”, ističe se u analizi.

 

Kako je novčana pomoć raspoređena u Singapuru?

 

Vlada Singapura usvojila je “Budžet solidarnosti” za 2020. godinu (Solidarity Budget) u okviru kojeg je predviđeno da svaki odrasli državljanin Singapura u aprilu dobije novčanu nadoknadu u vrednosti od 600 singapurskih dolara (S$), odnosno 420 USD.

Drugi deo novčane pomoći stanovnicima Singapura raspoređen je u zavisnosti od toga koliko iznose njihova godišnja primanja.

 

 

Oni čija godišnja primanja ne premašuju 28.000 S$, u junu 2020. dobiće još 600 S$.

Građani čija su godišnja primanja između 28.000 S$ i 100.000 S$, u junu će dobiti dodatnih 300 S$.

 

Foto: Printscreen/A Singapore Government Agency Website

 

Dok oni koji godišnje zarađuju više od 100.000 S$, ne primaju dodatnu pomoć u junu.

“Budžetom solidarnosti” predviđena je i isplata u vrednosti od 300 S$ za svakog roditelja sa detetom koje ima manje od 20 godina.

 

Novčana pomoć u Srbiji po ugledu na onu u Hongkongu?

 

Vlada Hongkonga je u okviru budžeta za 2020. i 2021. godinu usvojila meru “ekonomskog rasterećenja” (Relieve Burden), povodom novonastale situacije sa virusom korona.

Naime, u okviru ove mere predviđena je gotovinska isplata novca u iznosu od 10.000 hongkonških dolara (HK$), odnosno 1.290 američkih dolara, svim stalnim stanovnicima Hongkonga koji su stariji od 18 godina.

 

 

Ministar finansija je pomenuo da i Norveška razmišlja o ovoj meri. Međutim, na zvaničnom sajtu Vlade Norveške, među preduzetim finansijskim merama povodom ublažavanja posledica virusa korona na ekonomiju, do danas nema nikakvih informacija o bilo kakvoj meri koja podrazumeva jednokratnu novčanu pomoć državljanima Norveške.

 

*Pred izbore smo uvek stezali kaiš

*Španija uvela celodnevnu zabranu kretanja građana

 

Dakle, iako su SAD i Singapur usvojile mere jednokratne novčane pomoći za svoje državljane, sistem raspodele ovog novca nije istovetno osmišljen i uređen kao sistem jednokratne novčane pomoći u Srbiji.

U SAD, novčanu pomoć ne dobijaju građani koji godišnje zarađuju više od 99.000 dolara, dok je u Singapuru novčana pomoć raspoređena tako da oni sa najmanjim primanjima dobijaju najveći novčani iznos.

Takođe, u ove dve zemlje novčanu nadoknadu dobijaju i deca, što nije slučaj u Srbiji.

Jedino je u Hongkongu ova mera uređena na sličan način kao u Srbiji, pa tako svi punoletni građani dobijaju novčanu pomoć u istoj vrednosti, uz napomenu da pomoć u Hongkongu iznosi 1.290 američkih dolara, a u Srbiji 100 evra.

Zbog svega navedenog, ministar finansija Siniša Mali, za izjavu da su “SAD, Hongkong i Singapur primenile isti sistem jednokratne novčane pomoći kao Srbija” od Istinomera dobija ocenu – “skoro neistina”.

 

*Istinomer je deo CoronaVirusFacts alijanse koju čini više od 100 fektčeking medija koji se bore protiv dezinformacija u vezi sa pandemijom COVID-19. Više o radu alijanse pročitajte ovde.

 

Naslovna fotografija: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević