Od „to je prevara zato što nisu nam tako govorili kada smo potpisivali Briselski sporazum” do „nisam nikada rekao, niti bih rekao, da smo mi - Srbija, Aleksandar Vučić ili ja lično - bili prevareni”. Ovaj put je za samo dva dana u svojim izjavama prešao ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. U međuvremenu, tačnije kao reakcija na prvu Dačićevu izjavu, iz opozicije su stigle kritike i pozivi na ostavke uz ocene da on i Aleksandar Vučić „priznaju kako nisu znali da pregovaraju, da su nesposobni da zastupaju interese Srbije”. Ministar im je odgovorio podsećanjem na odnos Beograda prema kosovskom pitanju „u vreme njihove vlasti”. Bez obzira na bilo čije vreme i političke prepirke, u trenutku kada je dijalog Beograda i Prištine zaglavljen u međusobnim optužbama dve strane, podsećamo na činjenice u vezi sa potpisivanjem Briselskog sporazuma.
Usred priče o izbornim uslovima, predsednica parlamenta Ana Brnabić bila je raspoložena da se, u sklopu redovnih aktivnosti na izgradnji kulta ličnosti predsednika Vučića, posluži starim manipulacijama. Uz čestitke predsedniku Srbije na „apsolutnoj dominaciji”, pozvala se na navodno priznanje „blokadersko-zgubidanske koalicije” da „ne može nikada da ga pobedi”, pa kao uslov postavlja da Vučić „ne može da učestvuje na izborima”. Niko ništa nije „priznao”. Brnabić je, uz pomoć Informera i kroz zamenu teza, manipulisala onom činjenicom na koju su i opozicija i civilno društvo, ali i ODIHR, i do sada ukazivali, a to je da predsednik Vučić okupira izborni proces i onda kada nije kandidat.
Godinama najavljivan i tek krajem marta registrovan, Pokret za narod i državu više nije tema o kojoj na sva zvona govore ni njegov inicijator, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali ni drugi predstavnici vlasti. Prethodno je na više skupova naprednjaka promovisan, a predsednik Vučić pozivao je građane da pristupe Pokretu uz poruku: „ovo nije samo pristupnica, ovo je obećanje i zavet Srbiji“. Kako je izgledao uspon i, makar sa liste gorućih tema, pad Pokreta za narod i državu?
U sredu, 16. jula, pročitali smo - „obojena revolucija nam otela delove države”. Ti „delovi države” odnose se navodno na „blokaderske sudije”, kako su nazvani oni koji su doneli odluku da sedmorica Užičana, privedenih na blokadi magistrale, budu puštena na slobodu. I taj naslov nadovezao se na gomilu drugih kojima se prethodnih nedelja targetiraju sudije u različitim procesima. Njihove fotografije istaknute su kao fotografije zločinaca, u člancima tabloida povezani su sa „dubokom državom”, a etikete im dodeljuju i njihove odluke ocenjuju kao „skandalozne” i predstavnici vlasti.
Pratili smo i analizirali 232. TV performans predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Bio je gost TV Pink, govorio o požarima, protestima, regionu. Ponovo smo zabeležili brojne manipulacije. Među njima i predsednikov pokušaj da dovede u pitanje sposobnost rasuđivanja onih koji na ulicama širom Srbije i dalje podržavaju studente, traže odgovornost i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Privedeni se broje u stotinama, policija je na vratima fakulteta, studenti u ambulantnim kolima, akademska zajednica optužena za „rušenje države”, novinari označeni kao „teroristi”. I to samo u poslednjih par nedelja. Dok čitamo ocene kako se represija vlasti pojačava, vraćamo se i na period pre ovog, skoro pa opsadnog stanja na ulicama. U tom periodu smo čitali o prisluškivanjima novinara i aktivista, policiji u prostorijama organizacija civilnog društva, pozivima na hapšenje rektora, hapšenju i pritvoru aktivista opozicionih stranaka. S osvrtom na sve te naslove i događaje, vidimo da se represija zapravo pojačavala svih prethodnih meseci, a da je sada ogoljenija neko ikad.
Nekoliko portala je u večernjim satima, u utorak 8. jula, objavilo da je član Predsedništva BiH Denis Bećirović „opet udario na Srbiju” zato što mu, kako su naveli u naslovima „smeta jer Vučić ne dozvoljava da se Srbi proglase za genocidni narod”. Ispod ovog naslova, isti mediji citiraju Bećirovića koji kaže da „ne stavlja znak jednakosti između naroda i pojedinaca koji su počinili zločine”. Njegove izjave su manipulativno iskorišćene za veličanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Kao i uvek sinhronizovani, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i najuticajniji mediji ponovo su pokušali da okrenu javnost protiv studenata u blokadi, profesora i dekana i konkretno - rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića. Sredstvo im je ovog puta bila tvrdnja da su blokade, naročito Beogradskog univerziteta, „izazvale najveći egzodus srpskih studenata u inostranstvo”. Sa više adresa stiglo je i pitanje - „Stidiš li se, rektore?”. Da je reč o još jednom spinu kojim se pojačava kampanja protiv rektora Đokića i studentskog otpora bilo je jasno sa zvaničnim podatkom o broju studenata koji su se u prethodnih sedam meseci ispisali sa fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Glasanje na biračkom mestu 25 u Kosjeriću je ponovljeno i na kraju dana procenti su bili na strani Srpske napredne stranke. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić o tim rezultatima govorio je za TV Informer, ponovio da je pobeda SNS-a bila „čista kao suza” i čestitao Kosjeriću, navodeći i da rezultati pokazuju da „normalna i pristojna Srbija pobeđuje”. U kakvoj atmosferi „normalna i pristojna Srbija pobeđuje” mogli smo da vidimo na snimcima koji su zabeležili prisustvo jakih policijskih snaga i rastućih tenzija u blizini biračkog mesta. Posmatračka misija Crte navela je da su birači bili „pod strogom kontrolom”, te da se izbori protekli „u atmosferi straha, izuzetno visokih tenzija i pod pretnjom nasilja ne mogu se smatrati slobodnim”.
Centru za evropske vrednosti i Institutu za evropske slobode, na ponovljenom glasanju u Kosjeriću, pridružuje se Centar za unapređenje lokalnih i regionalnih politika. Ova organizacija, sudeći po javno dostupnim podacima, takođe dolazi iz Novog Sada, nalazi se na adresi Dunavska 12 u Novom Sadu (prve dve su registrovane na adresi Dunavska 13). I na njenom spisku od sedam posmatrača, čak šest imena poklapa se sa imenima ljudi koji su ispred Centra za evropske vrednosti i Instituta za evropske slobode bili prijavljeni kao posmatrači na izborima održanim početkom juna.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
