U večernjim satima 15. marta predsednik Srbije je rekao da je „uvek spreman za proveru legitimiteta” i da izbori i referendum mogu da budu organizovani za nekoliko meseci. I pre i posle ove izjave Aleksandar Vučić je isticao kako je „ponudio izbore”, ali da druga strana nije htela. Sa studentskim zahtevom da se raspišu parlamentarni izbori, predsednikova „spremnost” za proveru legitimiteta je po svemu sudeći utihnula. Konkretnog odgovora vlasti nema, uprkos razmerama društvene i političke krize funkcioneri vladajuće većine ne vide potrebu za vanrednim izlaskom na birališta i sve se ponovo svodi na jednu od izjava predsednika Vučića - „neka se spremaju, neće dugo čekati”. A Srpska napredna stranka je za prethodnih 13 godina čak četiri puta u nove mandate ulazila na vanrednim izborima, najčešće svojom voljom, hrleći ka osnaživanju legitimiteta i produžetku vladavine. Sada, izgleda, nije raspoložena da odgovori građanima koji taj legitimitet dovode u pitanje.
Uz oštre reči o Evropskoj uniji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Rusije je za RTS rekao da će Srbija „ostati na evropskom putu”. Iza poruke „i EU i Rusija” je narativ o „srpskoj stolici” i „srpskim nacionalnim interesima”. Ali samo kao spin kojim vlast pokušava da se predstavi superiornom onda kada njeni potezi sa sobom nose štetne posledice.
Od početka ruske agresije na Ukrajinu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegova supruga Olena na udaru su ruske propagande i dezinformacija u medijima i na društvenim mrežama. U različitim talasima manipulacija koje grade narativ o njihovom luksuznom životu tokom rata, i na srpskom jeziku širile su se tvrdnje kako je Zelenski kupio dve luksuzne jahte, Hitlerov mercedes, a Olena Zelenska automobil Bugati u vrednosti od više miliona evra. Takvi navodi stizali su sa lažnih veb sajtova, uz deepfake snimke, fotošopirane „dokaze”, a „izvori” su bili osobe koje ne postoje. Francuska državna agencija za borbu protiv dezinformacija Viginum objavila je da su ovakve dezinformacije deo ruskog seta informacione kampanje manipulacija pod nazivom „Oluja-1516”, koji za cilj ima diskreditaciju ukrajinskih vlasti, kako bi, po svemu sudeći, bila obustavljena podrška Zapada Kijevu. Meta ove ruske „oluje” nije samo Ukrajina - to su bili i američki izbori, izbori u EU, ali i njenim članicama.
„Dve Srbije koje reže saglasne su samo u jednom - da RTS ne radi dobro svoj posao”, rekla je voditeljka Javnog servisa Bojana Mlađenović u jednom od intervjua sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. RTS-u je to što navodno dobija kritike svih dokaz da radi ispravno, da nije ni na čijoj strani, već da profesionalno i odgovorno izveštava o svemu i svima i opravdava ulogu Javnog servisa. Ispod površine tog spina je slika koju smo videli 1. maja u Dnevniku 2, kada je RTS dao tek oko minut skupu u Novom Sadu i obeležavanju šest meseci od pada nadstrešnice, a skoro sedam minuta poseti predsednika Vučića SAD. Istog dana, u centralnoj informativnoj emisiji RTS-a, čuli su se samo segmenti govora predstavnika sindikata i studenata u blokadi, i s druge strane direktna izjava Miloša Pavlovića, “studenta koji želi da uči”. Sve strane su tu, ali neke malo više.
Boris Bratina se „nada da će se snaći sasvim” na poziciji ministra informisanja i telekomunikacija. Tako je barem rekao gostujući u emisiji Hit tvit na TV Pink 27. aprila. Pomenuo je i „strahovitu količinu zakona” koje „mora da savlada”, pa pokazao da je „savladao” sve manipulacije kojima se u obračunu sa studentima i građanima, političkim neistomišljenicima i protivnicima, služe i javnosti poznatiji predstavnici vlasti. I on se drži narativa da na ulicama vidimo pokušaje „obojene revolucije” i da treba da „odbranimo” Srbiju (koju niko nije napao). „To” što se dešava u srednjim školama naziva „političkom pedofilijom” umesto podrškom srednjoškolaca studentima. Novi ministar informisanja, dakle, zvuči kao čovek koji je isti resor vodio 1998. godine, a danas je „pobedio obojenu revoluciju”.
Studenti iz Novog Pazara došli su u Beograd da tokom uskršnjih praznika odmene kolege koje blokiraju RTS. Iz Takovske su zajedno poslali poruke solidarnosti i prijateljstva između beogradskog i novopazarskog univerziteta. Tabloidi su za to vreme prenosili postove u kojima se studenti izjednačavaju sa talibanima, a pozdrav “selam alejkum” predstavljen je kao “šokantna scena” sa blokada RTS-a. Sve se ponovo svelo na pokušaje raspirivanja mržnje i podela. Kao kada su na dan protesta u Novom Pazaru portale preplavili naslovi o “blokaderima” koji bi da “ispumpaju Sandžak iz Srbije”, kako su pisali, osvanuli “ekstremistički transparenti” koji “pozivaju na autonomiju Sandžaka”. Iako se studenti nisu okupili zbog pitanja statusa bilo koje oblasti u Srbiji, već insistiraju na ispunjenju zahteva, protiv njih je lansiran, i izjavama predstavnika vlasti pojačan, još jedan spin. Sličan onom koji im je pripisao separatističke namere i “plan o otcepljenju Vojvodine”.
U još jednom u nizu pokušaja da potisnu činjenicu da se na ulicama traži odgovornost za 16 stradalih u Novom Sadu, predstavnici vlast nedeljama pričaju kako su na ulicama širom Srbije „bogati” i „bahati” koji se „iživljavaju” i „maltretiraju sirotinju i normalne ljude”. Ta „sirotinja”, kako smo čuli od predsednika Srbiji, „dobro vidi svaki napredak i raduje se svakom putu”. Osim što su tvrdnje o socijalnom statusu svakog pojedinca u stotinama hiljada ljudi na protestima - neproverive, državni vrh insistira na podeli koja nema veze s aktuelnim protestima. Studenti i građani ne postavljaju pitanje životnog standarda, već mesecima traže odgovornost za pad nadstrešnice i postupanje institucija u skladu sa zakonom.
„Gotovo pet meseci traje teror manjine nad većinom”, rekao je predsednik Aleksandar Vučić poslednjeg dana marta. Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, kao gošća dnevnika TV Pink rekla je odlučno - „Dosta je bilo nasilja manjine nad većinom”. Manipulacije o „teroru manjine” zapisane su u naslovima tabloida u kojima „šaka jada” blokira i protestuje. Ti pokušaji minimizacije, odnosno osporavanja značaja protesta, traju koliko i šetnje i blokade. Spin možda nije „delovao”, ali je ostao prisutan uprkos tome što su istraživanja pokazala da većina građana podržava studentske proteste, prizorima o protestima širom Srbije.
Pritisci na univerzitete i profesore koji su podržali studente u blokadi se pojačavaju. Kampanje diskreditacije, targetiranja, pa i dehumanizacije pojedinaca koji su u prvim redovima, već su, kao u slučaju dekanke Filozofskog fakulteta u Nišu, rezultirale i fizičkim napadom. Meta jedne takve kampanje je i rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić. Za vlast je on čovek koji „stoji iza blokada”, „lice zla” i neko ko se „obradovao” što je poginulo i stradalo 16 ljudi u Novom Sadu. Državni vrh na televiziji s nacionalnom pokrivenošću poručuje - „mora da bude uhapšen”. Dok je istog stava i lider radikala Vojislav Šešelj, umesto poziva na hapšenje, vlasnik TV Pink Željko Mitrović najavljuje rektoru, profesorima i dekanima poziv na „test inteligencije pred kamerama”. Na društvenim mrežama Đokić je „izdajnik Srba i Srbije” i „terorista”. I dok je prvi čovek Univerziteta u Beogradu na udaru propagandne mašinerije, dekani pozive na hapšenja i pretnje čitaju kao - „korak ka otvorenoj represiji”.
“I ovoga puta optužujem samo jednu osobu, ona je izvadila nož na mene, a to je predsednik ove države”, rekla je dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu, Natalija Jovanović, po izlasku iz bolnice. Dekanka je jutros na protestu u Nišu napadnuta nožem, a ovaj napad desio se nakon višenedeljne kampanje koju protiv nje vode predstavnici vlasti i njima naklonjeni tabloidi. U mejnstrim medijima, Natalija Jovanović povezana je sa kriminalom, “ustašlukom”, optužena da hoće da “upada u institucije”. Predsednik države Aleksandar Vučić nazivao je “ogoljenim kriminalcem” i “lopužom”, a predsednica parlamenta Ana Brnabić isticala je kako dekanka “predvodi lice fašizma”. Provlačile su se na televizijama s nacionalnom pokrivenošću i ocene da bi Jovanović “morala da bude u zatvoru”. Umesto u zatvoru, dekanka niškog fakulteta jutros je završila u Kliničkom centru u Nišu.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
