U ponedeljak, 15. septembra, u mejnstrim medijima odjeknulo je „šok otkriće” Spoljne obaveštajne službe Rusije da EU „sprema srpski Majdan” i „krvavi scenario” za 1. novembar. Ista propaganda iz Moskve stiže u pomoć vlastima u Srbiji kad god se suoči sa masovnim nezadovoljstvom na ulicama. To je bio slučaj i sa protestima nakon izbora 2023. godine, zatim tokom protesta protiv iskopavanja litijuma, a slične narative čuli smo i u decembru 2024, kada su blokade i protesti nakon pada nadstrešnice tek bili u usponu.
Odbornici u Skupštini Grada Niša glasali su, na sednici koja je počela 9. septembra, o smeni gradonačelnika Dragoslava Pavlovića. Od onih koji su prisustvovali sednici, protiv smene su tajno glasala 32 odbornika, njih 22 su glasali za, a jedan glas je bio nevažeći. Matematiku je poremetila politika, jer se postavilo pitanje koja 32 glasa su ostavila Pavlovića na funkciji, ako je vladajuću koaliciju, prvobitno sa 31 odbornikom, samo dan ranije napustio Branislav Stojković.
Tabloidi i predsednica parlamenta Ana Brnabić podelili su nedavno spot od 30 sekundi s porukom - „Nasilje. Nestabilnost. Blokaderi; Mir. Stabilnost. Vučić”. Na jednom od skupova protiv blokada, u Borči, predsednik Srbije je poručio: „Mi ćemo uvek da čuvamo mir, stabilnost i sigurnost, to je najvažnije”. Međutim, slogan koji vezuje mir i stabilnost za prezime prvog čoveka Srbije je na klimavim nogama. I u očima biračkog tela, a sve više i međunarodne javnosti, koja vidi nerede na ulicama i krizu kojoj se ne nazire kraj. Ili čuje pretnje koje predsednik Vučić upućuje neistomišljenicima, institucijama, zapaljivu retoriku prema susedima u regionu, uvrede predstavnicima Evropske unije. „Mir i stabilnost” predsednik održava jedino u odnosima sa Moskvom i Pekingom.
„Ustaje pristojna Srbija” - napisao je Informer u najavi skupova protiv blokada, navodno u organizaciji Centra za društvenu stabilnost. Izveštaji sa tih okupljanja već su u naslovima nosili ocene „veličanstveno”, „prelepo”, „igla nema gde da padne”. Uz te ocene, stigla je i procena MUP-a da je u nedelju, 31. avgusta, na ulice Srbije izašlo više od 100.000 ljudi i da je sve „proteklo u najboljem mogućem redu”. Tako je i jedna institucija dala legitimitet propagandnoj akciji kojom se šalje poruka da je Srbija zapravo protiv blokada (na kojima se traže odgovornost i izbori), da želi baš ono što naprednjaci i tabloidi vezuju za prezime Vučić, a to su mir i stabilnost.
Dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio u Pekingu, sastao se sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, delegacija dela parlamentarne opozicije oglasila se iz Brisela. Ministar za evrointegracije Nemanja Starović prokomentarisao je to na društvenoj mreži X - za Vučića, Sija i Putina vezao „snagu i sigurnost” za „naš narod”, a za opoziciju u Briselu rad „protiv srpske države i naroda” i „pritiske na Srbiju”.
Sredinom avgusta o dešavanjima u Srbiji i krizi s kojom se suočava vlast Aleksandra Vučića pisali su britanski mediji Gardijan i Fajnenšel tajms. Predsednik im je odgovorio, ne toliko oštrom retorikom kakvu od njega čujemo u domaćim mejnstrim medijima, ali s gomilom manipulacija kojima se služi i kod kuće. Zamenom teza, selekcijom činjenica, diskreditovanjem studenata i građana koji protestuju, pa i neistinom predsednik Vučić pokušao je da anulira sve kritike spolja, predstavi svoju vlast kao demokratsku, posvećenu stabilnosti i reformama, a demonstrante kao ekstremiste koji podrivaju institucije.
„Njena uloga nije bila borba protiv korupcije, već demontaža suvereniteta pravosuđa”, pisali su prethodnih dana mediji o evropskoj javnoj tužiteljki Lauri Koveši, tvrdeći da Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac i glavni tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić „slede isti model”. Produbljivanjem insinuacija da su i nova hapšenja u slučaju Železničke stanice u Novom Sadu rezultat spoljnog uticaja, tabloidi su još jednom pokušali da ospore postupanja tužilaštva prema državnim funkcionerima. I to diskreditujući Lauru Koveši, tužiteljku poznatu po brojnim istragama protiv zvaničnika u Rumuniji.
Ljudi koje viđamo na televizijama s nacionalnom pokrivenošću, kao i onim kablovskim naklonjenim vlasti, iz dana u dan šire i pojačavaju poruke i narative koje plasira predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tu su i da odu korak dalje, onda kada on neće baš uvek da izgovori „sve najgore” što misli o nekome. I osim što su uvek spremni za obračun sa predsednikovim neistomišljenicima, protivnicima, kritički nastrojenim medijima, izmišljenim neprijateljima u regionu i na Zapadu, tu su i kada je „najteže” - kada se desetine i stotine hiljada spremaju da izađu na ulicu. To nam je pokazala i ekstremno intenzivna kampanja protiv studenata uoči vidovdanskog protesta. U dve nedelje, koliko je Istinomer pratio ko se sve oglašavao povodom studentskog poziva na protest 28. juna, videli smo da je skoro istim glasom govorilo više od 50 političkih aktera i javnih ličnosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govori o „najtežoj situaciji za Srbiju od 2008. godine”, a mediji koji ga prate u stopu pišu o „udarima na Srbe i Srbiju”. I kada objašnjavaju te „neprijateljske udare” sada, osim „blokadera” pominju presudu Miloradu Dodiku, Kosovo, pa i akciju hapšenja u slučaju nadstrešnice. Ipak, nisu ovo prvi „najteži dani” za Srbiju. Predsednik Vučić, njegovi saradnici i mediji koji su mu naklonjeni serviraju taj narativ već godinama. Povodi su različiti, ali zajedničko svim tim „teškim vremenima” je to što im se navodno suprotstavlja i Srbiju čuva upravo čovek sa Andrićevog venca.
Glavni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani kriminal Mladen Nenadić nedeljama je meta kampanje vlasti i tabloida. Mediji naklonjeni vlasti su mu u petak, 1. avgusta, pripisali i „režiju državnog udara”, nakon što je u akciji hapšenja, u vezi sa slučajem pada nadstrešnice, priveden i bivši ministar Tomislav Momirović. To, ipak nije prvi put da se Nenadićevo ime smešta u narativ o „rušenju države”. Jedna fotografija pokrenula je hajku.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
