„Mi ćemo sačuvati ovaj most koji je građen u vreme nacista, pa ćemo ga prebaciti na nekih dva kilometra dalje, ali ćemo napraviti jedan drugi most tu, otvorićemo železnički most kao pešački most uskoro”. Ovo je (za sada) poslednje rešenje koje je za Stari savski most ponudio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je pre skoro deset godina tvrdio da će postojeći most samo biti proširen. A u tom periodu javnost je saznavala da će most povezivati Novi Beograd i Adu Ciganliju, biti postavljen kao spomenik u parku Ušće, izmešten na Palilulu, ali i obaveštavana da je u pitanju “nacistički most” koji „nema nikakvu kulturno-istorijsku vrednost“ i da treba da se "rašrafi i proda u staro gvožđe".
“Običan narod je uvek bio taj u kome sam pronalazio svu svoju snagu”, poručivao je predsednik Srbije onima “u koje se uzda”, u trenutku kada su desetine hiljada onih na čiju podršku teško da može da računa izašle na ulicu protestujući protiv nebujalog nasilja u društvu, baš kao što se i sada, kada se širi bunt zbog najavljenog otvaranja rudnika litijuma, odlučio da na plimu nezadovoljstva odgovori još jednim “susretom s narodom”.
Nadam se najvećoj žetvi medalja u istoriji Srbije, što znači najmanje deset osvojenih odličja na Olimpijskim igrama, izjavio je na početku ove godine predsednik Srbije. Ponovio je to i na ispraćaju sportista u Pariz, da bi na njihovom svečanom dočeku saopštio da je naša zemlja sa pet osvojenih odličja “najuspešnija u regionu”. Potreba da naglasi kako je sportski uspeh u direktnoj vezi sa ekonomskim napretkom zemlje i da je država Srbija u samom svetskom vrhu po visini nagrada koje daruje olimpijcima, konstantna je tokom cele protekle decenije, u kojoj Aleksandar Vučić nastoji da zauzme glavnu ulogu u (skoro) svim sferama društva, u kojima je sport, prema njegovim kriterijumima, jedna od najbitnijih.
Dok sam ja na čelu stranke SPS nikada neće učestvovati u bilo kakvim aktivnostima ili operacijama protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića i aktuelne vlasti, jer bismo time radili i protiv sebe i zajedničkih ciljeva, izjavio je lider socijalista Ivica Dačić odmah pošto je u medijima bliskim vlasti objavljeno da je „u toku akcija kodnog naziva ’Pad zida’", a u kojoj „učestvuje i vrh Socijalističke partije Srbije“. Ponovo Dačić iz pozicije (daleko) slabijeg koalicionog partnera mora javno da ubeđuje, pre svega Vučića, u svoju i lojalnost svoje partije, što se najčešće događa u periodima neposredno pre i posle izbora, ali i u trenucima kada predsednik Srbije nastoji da nepopularnost poteza koji povlači podeli sa onima za koje smatra da bi baš u tim momentima voleli da se provuku neopaženo i(li) bez krivice.
Izgradnja nove zgrade Ginekološko-akušerske klinike “Narodni front” na Bežanijskoj kosi počinje naredne godine, izjavio je početkom 2019. tadašnji direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević, da bi ovih dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao to isto – izgradnja “Narodnog fronta” počinje sledeće godine. Ove dve najave razdvaja pet i po godina, a povezuje još nekoliko obećanja.
"Čekamo predsednika Vučića da se vrati iz SAD, da bude gost na svečanom otvaranju, jer zahvaljujući njemu ovaj projekat je uvršten u projekte od nacionalnog značaja", izjavio je gradonačelnik Subotice Stevan Bakić 22. aprila kada je, prema ranijim najavama, trebalo da bude završena zgrada Narodnog pozorišta u Subotici. Međutim, ovo je samo jedan od brojnih probijenih rokova koji su nadležni poslednjih godina postavljali kao termin za otvaranje ovog objekta.
Malo dalje, niz Savsku ulicu imate zgradu koju je podigao industrijalac Milan Vapa iz 1924, u toj zgradi biće novi muzej Nikole Tesle, izjavio je prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, koji je sa još nekoliko članova Vlade Srbije predstavio plan po kome će na području “Beograda na vodi” biti napravljena “muzejska četvrt”. Od Savskog trga ka Resavskoj ulici i Mostarskoj petlji nalaziće se, kako je najavio, nekoliko muzeja, a onaj posvećen Nikoli Tesle biće premešten iz Krunske ulice u nekadašnju fabrika hartije, kasnije zgradu „Jugošpeda”, blizu Beogradskog sajma, kome takođe preti preseljenje.
Znam da nećemo biti deo EU pre Ukrajine, verovatno ćemo čekati još nekih šest godina, izjavio je ovih dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je još 2013, ubrzo po dolasku na vlast, isticao da je "naš cilj ulazak u EU do 2020", da "to treba da bude poslednji trenutak za ulazak" i da misli da mi to "možemo da postignemo". "Naš cilj je da sve što je do nas završimo do 2018, a onda nije više na nama da li ćemo u EU biti primljeni 2020“, napominjao je.
„Ovo je jedna od onih situacija koje liče na priču o psu i čoveku, jer kada pas ujede čoveka, vi ne možete da mu odgovorite tako što ćete ga ujesti. Apsurdno je da pravosnažno osuđeni ratni zločinac optužuje mene, koji za svoje 54 godine života nemam čak ni prijavu za saobraćajni prekršaj“. Na ovaj način je predsednik SDPS Rasim Ljajić reagovao kada ga je pre nekoliko godina lider radikala Vojislav Šešelj optuživao da je „vođa jednog od najjačih narko-kartela“, ali i „špijun britanske obaveštajne službe“ sa kojom priprema njegovu likvidaciju. Međutim, nakon svega, njihova imena nalaze se na zajedničkoj listi za beogradske izbore.
"Ovakav protokol predsednik Francuske retko priređuje. Video sam da su čak i oni koji nas ne vole to primetili. Posebno imajući u vidu sve ono što je organizovano od 20 sati večeras, a trajaće, verujem, verovatno do ponoći. Imaćemo i izjave, razgovore delegacija i večeru, a posle večere je predviđeno, kada završimo večeru, kada svi završe, onda ostajemo nasamo predsednik Makron i ja". Ovako se tokom nedavne zvanične posete Francuskoj pohvalio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kome je često stalo da domaćoj javnosti ukaže na ekskluzivan tretman koji uživa prilikom susreta sa najuticajnijim svetskim političarima.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
