Putin mi je mahao, Si me skoro zagrlio, a Makron odveo u svoje odaje

“Mislim da ono što, zbog čega ljudi u Srbiji mogu da budu ponosni, kao što ste i vi danas bili i svi građani Srbije koji su bili, a nije ih bilo malo, jer su ljudi i sa one strane prema Rajhstagu slušali našu himnu i gledali našu zastavu kako se vijori pored nemačke i evropske zastave, mogu da budu ponosni i zadovoljni, jer ne mogu ja da govorim da smo mi postali pravi partner, ali smo postali zemlja koja je uvažena, koja je poštovana. Ovakav tretman Srbija nije imala desetinama godina, gotovo čitav jedan vek. I građani Srbije su za to zaslužni. (...) Oni su pokazali izuzetno poštovanje prema Srbiji danas. Ja moram da kažem da od prvog trenutka kada sam video pust Berlin, oni su očistili sve ulice u Berlinu, do one ceremonije, do odnosa prema nama, do konferencije za novinare, do toga da je u jednom trenutku kancelarka Merkel htela da mi pomogne u odgovoru, zato što je ona znala pravu istinu, naravno, o svemu, o čemu smo razgovorali. I mislim da i sam osećam, uz ponos što sam bio građanin Srbije danas, što sam mogao da osetim tu vrstu snage ovde danas u Berlinu. Osećam, ako hoćete, još veći teret i još veću obavezu da ono što mi rekli, ono što smo obećali da to ispunimo.“

„Ja svaki put imam tremu kada se sastajem sa ovim velikima. Prijatelji su mi Kern, Orban, Sebastijan, sa svima njima mogu i nemam ni tremu. Ali kad idete kod Merkel, kad idete kod Putina, kad idete kod Bajdena, kad idete kod velikana svetske politike, kad idete kod Ši Đinpinga, pa tresu vam se noge. Ja se sećam, tamo ispred Kancleramta, Angela je namerno želela da napravi najlepši mogući prijem. Ona to vrlo retko radi, oni nisu... Ali protokolom žele da pokažu poštovanje. Izvela je vojsku nemačku, podigla našu zastavu, visoko preko puta Bundestaga, ovamo je zgrada Rajhstaga. Ja gledam kako se srpska zastava podiže, stojim pored Angele Merkel, skoro da su mi suze krenule. Stojim mirno, pevam našu himnu, a znam da će reći lepe reči o Srbiji, a znam da će dobro da govori o našoj zemlji. Isto tako mi je sad bilo u Moskvi sa Putinom, posebno što je on bio vrlo dobro raspoložen. Nikada ga, Mile, nisam video ovako dobro rasploženog. Viđao sam ga i kod njega u kući sam bio, u večernjim satima, u 11 uveče, na raznim mestima sam ga viđao, ali ga nikad nisam video ovako dobro raspoloženog. I sad svaki put imate tremu, hoću li na ruskom da pogrešim neku reč, da li sam pogrešno akcentovao. A znam da to pokazujete posebno poštovanje kada govorite na jeziku domaćina. Da to onda posebno cene. A onda imate odgovornost prema svojom zemlji, prema svojoj Srbiji da negde ne napravite grešku. Ovde jedva čekaju da vas uhvate da ste negde pogrešili, da ste neko slovo pogrešno izgovorili ili nešto napravili.“

'Imao sam, čini mi se, nešto više vremena, zahvaljujući priči koju smo zapodenuli, imao sam više vremena da kažem određene stvari o Srbiji predsedniku Trampu. Valjda i to što smo iz istog regiona sa njegovom suprugom. Sa njom sam razgovarao na mešavini srpsko-slovenačkog, tako da smo se odlično razumeli. A sa njim sam imao nešto više vremena, jer sam ja video kako je to teklo sa nekim drugim ljudima, nego lideri koje sam ja mogao da vidim u njegovom društvu, jer kada sam mu uputio poziv, onda sam mu obrazlagao poziv zašto mislim da je važno da dođe u Srbiju. Govorio sam i o odnosu Srba i svih drugih građana Srbije i prema njemu i prema američkoj politici, govorio sam kako bi ga dočekali ljudi u Srbiji, govorio sam zašto je to važno, kako sam nekada smatrao da postoji drugačiji odnos prema Amerikancima, da je njegova pojava pokazala koliko Srbi žele to prijateljstvo, u stvari. I pozvao ga da dođe u Srbiju. Ja sam se četiri puta rukovao sa njim. Ne jedanput ili eventualno dvaput, u trenutku kada je on potvrdio da prihvata i da želi da dođe u Srbiju. Onda je rekao čovek, dakle, ‘da, dogovoreno je’ i poslednji put je tada pružio ruku. Govorili smo malo o politici i ono malo kurtozanih reči sam sa njegovom suprugom razmenio, kažem, na mešavini srpsko-slovenačkog. Ona se trudila na slovenačkom, pomalo na srpskom, ja najvećim delom na srpskom i ono slabo što znam slovenačkog, na slovenačkom. Ali, bilo je OK, bilo smo lepo, lepo primljeni.”

„Što se tiče susreta sa predsednikom Putinom, ovo će biti naš najduži zvanični susret u ovoj radnoj poseti. Naši domaćini su pokazali izuzetno gostoprimstvo, videli ste da su čitave ulice u centru grada čistili kada mi prolazimo. Prosto da se osećate neprijatno od načina koliko su želeli da ukažu poštovanje Srbiji, ne meni ili bilo kome od nas, već našoj zemlji i našem narodu. Sutra će biti naš najduži susret, dva i po sata, pa zatim i pres konferencija, nije Vladimr Putin čovek… Ovo mi je drugi put da ću sa njim da imam pres konferenciju. Ne pričamo o ovogodišnjim susretima, nego govorimo o pres konferencijama. Samo smo jednu imali u Beogradu, a uvek smo imali onih uvodnih dva-tri minuta. I to je ruska strana želela da imamo izjave i konferenciju. Ja sam veoma počastvovan zbog toga i hvala im na tome.'

'Predsednik Putin je jedan racionalan, ozbiljan i odgovoran čovek. On nije čovek koji je satkan od mitova, što ne znači da mu nije stalo do tradicije. Veoma mu je stalo. Jedanput kada sam otišao kod njega, da bi to ljudi razumeli, kod njega kući, kupio sam jednu posebnu ikonu. Za njega. I to je bilo jedini put kada me je primio u svojoj kući. Bilo je kasno uveče, oko, mislim 22.45, kad sam ušao kod njega. Bili smo sami, on je svirao klavir i sad ja sam pogazio sve protokole što se teško dešava u Rusiji, uspeo sam da iznesem ikonu koju sam kupio, a da to ne prođe sve procedure i sve što njihova tajna policija mora da proveri i da uradi da neko ne bi naudio, da neko ne bi naškodio Putinu, kao jednom od najvećih svetskih lidera. On je ustao i pokazao i poverenje, i poštovanje, i pokazao i svoj pravoslavni duh, da sam se zaista iznenadio, mislio sam da će to onako da skloni i da kaže ‘hvala’ na pristojan način. On je postavio na neki sto uz zid i tačno je znao gde je istočni, gde zapadni zid, postavio je, tri puta se prekrstio i poljubio je. I onda sam malo razgovarao s njim o tom pravoslavnom duhu, o tome koliko poštovanje ima prema pravoslavlju, kako ga doživljava. Ponešto i po tom pitanju naučio od njega. Izvanredno svira klavir, dakle, sve ono čime ja ne mogu da se podičim. Tu noć me je pozvao, jer smo relativno dugo ostali, on me zvao na onu noćnu ligu za hokej. Ja sam se smejao, ja rek’o: ‘Ja ne umem ni klizaljke da navučem, a kamoli hokej da igram’.“

“Pokušavamo dubinski i veoma ozbiljno da razvijamo odnose sa Kinezima i veoma sam srećan zbog rezultata današnjeg dana, možda i ushićen, možda i suviše uzbuđen, ali znam da su to bile dobre vesti za Srbiju. Dobiti tako visok tretman, tako dobar tretman za jednu malu zemlju, kao što je naša, je nešto izvanredno. Mislim da ste i vi čak mogli da se osetite ponosim kada ste videli. Kod Kineza važi pravilo da kod njih nema grljenja i ljubljenja. Mene je predsednik Si… Ja sam inače čovek koji to ne radi često, osim sa ljudima sa kojima imam izuzetno blizak odnos, da sam čekao reakciju predsednika Sija. Pa je on više puta nekakav poluzagrljaj izveo, što oni izuzetno retko rade, što znači da veoma poštuju Srbiju, ponašanje Srbije i ja sam zbog toga veoma, veoma srećan i veoma ponosan.“

„Da mogu (da vam kažem), sa najvećim ponosom, dobio sam nešto što mi je do sada, ne računajući nagrade, ordenje i odlikovanja koje sam dobio, dobio sam pušku Milana Obrenovića. Originalnu pušku Milana Obrenovića, koju je ruska država ove godine kupila na jednoj svetskoj aukciji i to je bila njegova želja da meni pokloni. Tako da sam dobio pušku i dobio sam vina iz okoline Sočija, pošto je opštepoznato da ja volim da popijem, tako da... Pa zna to Putin, nije to neka tajna. Ja sam i kod njega kući pio s njim, on pije, on može da popije nešto drugo, ja mogu vino da popijem, ali i on voli vino da popije, više nego votku, da vam to kažem. Ali i prave sve bolja vina. To sam ja dobio od njega. Ja sam njemu poklonio jednu divnu ikonu iz 19. veka, mislim da mu se dopala. Ja ne znam šta da mu poklonim, kako da mu poklonim nešto, a da bude originalno i da mu se dopadne. Znam da voli ikone, znam da je i vernik i... Tako da, i on meni pokloni vino što zna da volim, a za pušku mu beskrajno hvala. Ja nisam mogao da verujem. Da vidite kako je rad urađen. Tačno se vidi da je rađena puška za Milana Obrenovića. I neverovatna puška. Tako da sam to dobio na poklon.“

“Ali mislim da je atmosfera bila dobra. To da Putin mene prati do automobila i tako da ja to nisam doživeo, da vam iskreno kažem. Hvala mu na tome. Hvala mu na gostoprimstvu. Ja mislim da to nisam doživeo, ne znam sad. Je li, Matanoviću? Nisam ja to dosad doživeo. Pa bio sam ja i u Sočiju, bio sam i u Kremlju, bio sam i u… Jedino me u njegovoj kući, tamo kad sam bio, pratio do vrata. Ovde je izašao, čekao da automobil pođe i dalje mahao. Hvala mu na tome. Na poseban način je hteo da ukaže gostoprimstvo našoj delegaciji i pre svega našem narodu u Srbiji.'

'Ja sam rekao Makronu: ’Slušaj, bre, ti Emanuel, pa ti ne bi mogao da otvoriš sad poglavlje 23 i 24’. On me gleda. U ponoć u Jelisejskoj palati! Stvarno, sa sve ’bre’. Sa sve ’bre’! Imam ja i neke… To je lepa uzrečica, imam ja gore reči koje Tijana mora da prevede s vremena na vreme. Neću ni da vam kažem koje su to gore reči. Ja mu ka’em: ’Je l’ ti razumeš, bre, čoveče, da ne biste ni mogli da otvorite to poglavlje’.“

'Šojgu je rekao i nešto lepše. Ali ću to da sačuvam za svoju porodicu. To su stvari koje vam predstavljaju ogromnu čast. Ali mogu da vam kažem šta je rekao drugima. Ne meni. Drugima je rekao: ‘Vodite računa da ne ostanete bez Vučića, zato što takvog nećete imati’. To je rekao drugima. Šta je meni rekao, to ne mogu da kažem. Izgledalo bi, bilo bi neumesno i neskromno. Kada vam to kaže jedan Sergej Šojgu, kada vam to kaže jedan Van Gi, kada vam to kaže Emanuel Makron, ja sam zadovoljan. I kada ovakve filmove, četvorosatne prave protiv mene, kada govore najgore gadosti, uz sve probleme i sve muke, imam osećaj ponosa zato što vidim…'

„Trajao gotovo sat i po i onda ostatak je bila svečana večera koju je priredio. Moram da kažem da je kao poseban simbol me odveo u svoje odaje, koje samo on koristi, koje nisu zvanične kancelarije, pa sam video od De Golovog specijalnog lifta, do čak iz 1860-tih posebnih soba pravljenih za francuske predsednike, i njegov kabinet, pokazao ogromnu pažnju prema Srbiji. Setio se u više navrata svoje posete Beogradu i emocija koje je doživeo zajedno sa svojim srpskim prijateljima i domaćinima. To je na simboličnom nivou da samo pokažem koliko mu je bilo stalo da pokaže izuzetno gostoprimstvo i koliko je bio zadovoljan svojom posetom Beogradu.“

'Ovo je olovka koju ću da sačuvam za sebe, dobio sam je od Donalda Trampa. Meni je dao. Ovom olovkom samo predsednik Tramp potpisuje. Ovu olovku je meni dao, kao što je posebno napisao na papiriću poruku i sad tražim tu poruku, da ne objašnjavam... I dobio sam ključeve od Bele kuće i rekao je: ’Ovo ti je da uvek možeš da uđeš u Belu kuću’. Ali imali smo odličan bilateralni razgovor, to je velika čast za Srbiju, velika čast i za mene lično, a mislim da smo doneli dobre stvari za našu zemlju.'

'Nije bilo pitanje aduta, on je meni, na moje iznenađenje, on čak je suviše lepo govorio i o meni lično, da nisam ni sanjao da će tako da govori. Zato što on poštuje samostalne i nezavisne lidere. To je ono što Putin poštuje. To nema veze sa tim da li je uvek saglasan sa onim što kažem ili mislim, to je ono što Putin poštuje. Pošto nema mnogo takvih lidera u svetu koji imaju svoje ja i koji vode svoju zemlju ne po nečijim nalogu, već po meri svojih građana. I ja mislim da on s pravom oseća da je Srbija takva zemlja. I zaista mu hvala na tome. Rekao je da misli, negde pred kraj razgovora, ne mislim da ću ga time uvrediti, ne iznosim detalje koji nisu za javnost, a bilo je i toga, rekao je da misli da smo razgovarali kao bliski prijatelji, kao veoma bliski prijatelji i da budem sasvim siguran da oko stvari u kojima Rusija može da pomogne, da Srbija neće biti ostavljena na cedilu. To je meni bila veoma, veoma važna poruka. Ali, ljudi, ovo što je on nama učinio... On da je meni rekao danas: 'Aleksandre, evo ti, plati 330, 340 ili 350, uz gipkost', mi bismo napravili ovde slavlje. On čovek dao po istoj ceni produženje šest meseci, od 270. Kako da vam kažem, to je veliki novac za našu zemlju.'

“Da vam kažem, ovakav protokol predsednik Francuske retko priređuje. Video sam da su čak i oni koji nas ne vole to primetili. Posebno imajući u vidu sve ono što je organizovano od 20 sati večeras, a trajaće, verujem, verovatno do ponoći. To su velike stvari za jednu zemlju. Ja sam prisustvovao jednom svečanom dočeku u Les invalidima ovde, kada sam postao premijer i kada me Emanul Vals kao premijer Francuske dočekao. Ali, evo koliko godina sam ili premijer ili predsednik, deset godina, nikada nisam ovakvu počast kao predsednik ili premijer doživeo u Francuskoj. I hvala predsedniku Makronu na tome. (…) Trema tek dolazi, kad budem završio u Senatu razgovore sa gospodinom Laršeom, oni će svi da idu da malo prošetaju po Parizu, tih sat, sat i po vremena, nešto da kupe, a ja ću da se zabijem u sobu i da prođem jedno 500 puta pogledom preko tema koje sam pripremio, da razmislim o svakoj reči još jedanput, da razmislim šta je to što ću da sačuvam za razgovor u četiri oka. I tako dalje. Kako da prođe? A odgovorni ljudi uvek moraju da imaju tremu, samo neodgovornim ljudima je svejedno, mogu da pričaju šta hoće i rade šta hoće. I takvi su im i rezultati.'

“I večeras, ono što je najvažnije i što bih želeo da istaknem, dakle, imaćemo i izjave, razgovore delegacija i večeru, a posle večere je predviđeno, kada završimo večeru, kada svi završe, onda ostajemo nasamo predsednik Makron i ja i… Da razgovaramo o svim značajnim pitanjima, koji nisu samo biletaralni, već bih rekao geopolitičkog karaktera.”

“Ja im smetam kao neko ko sme da govori na svakom mestu. Oni znaju da ja smem da kažem i Makronu, ja sam smeo i Trampu da kažem. Pita me Tramp, ulazim u onu, u Ovalni kabinet, kako se to zove… Ništa mi tamo nešto posebno nije ovalno, ali nije važno, meni delovalo više kvadratasto, sa nekim zaokrugljenjem gore, nije ni važno, u krajnjoj liniji… Ušao unutra i meni Tramp: ‘Ej, gde si visoki!’ ili tako nešto. Šta zna Tramp i s kim priča, rekli mu tu… On ogromnu energiju ima čovek, čudesnu harizmu. ‘A ti si iz Srbije? E super izgledaš ovako!’. Ja ćutim, gledam, predsednik Amerike, šta će bude pitanje. ‘Kako ti s Kinezima? Jesi video šta su nam uradili s ovim kovidom’ i tako dalje. Ja mu kažem: ‘Ja dobro s Kinezima!’. ‘Molim?’. ‘Ja, gospodine predsedniče, odlično s Kinezima. Odličnu saradnju imam s njima’. ’Kako je to moguće?’. ‘Moguće, vidiš.’ I oni znaju, kao što sam u stanju bio da to kažem predsedniku Amerike, kao što sam i predsedniku Bajdenu govorio uvek što mislim. I Šolcu, i Makronu, i Angeli Merkel. I Putinu. Čak i ono što mu se ponekad ne dopadne. Imao sam s Putinom jedan, jedanput samo, moram da priznam, baš težak razgovor. Ostalo nisu bili. Posle smo se, negde, sprijateljili i dobro razumeli naše odnose. Ali je moj posao da štitim Srbiju, a ne da štitim Rusiju, a ne da štitim Ameriku, a ne da štitim nekog drugog.”