Bezmalo svake godine, ako ne i češće, Beogradom prostruje vesti o izgradnji stambeno-poslovnog kompleksa na lokacijama koje su poznate po - zelenilu. Na red je, i to ne prvi put, došao Košutnjak. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić nas uverava da su u pitanju dezinformacije i izmišljotine “plaćenika” da je u planu da se poseče skoro 30 hektara šume i izgradi stambeno-poslovni kompleks na području Košutnjaka. Od investitora smo čuli nešto malo drugačije - seći će se, ali i saditi, i to tri puta više. Dok građani pokušavaju da sačuvaju Košutnjak, pre toga i brojne druge parkove i zelene površine, Beograd se kandiduje za Zelenu prestonicu Evrope.
Samo u prvih pet meseci ove godine, prema podacima kojima raspolažu “Srbijašume”, bespravno je posečeno 2.613 kubika drveta u državnim šumama, a ako se zna da kubni metar drva za ogrev košta najmanje 5.000 dinara, Srbija je od početka godine do kraja maja izgubila oko 111.000 evra! A prema podacima ovog javnog preduzeća, na području administrativne granice sa Kosovom i Metohijom u istom periodu posečeno je čak 7.147 kubnih metara šuma. Navodi se da je tokom prošle godine nelegalno posečeno 8.515 kubika, a na području administrativne granice sa Kosovom i Metohijom - 18.055.
Višečasovni ekspoze predsednika Vučića, tada mandatara za sastav nove Vlade 2016. godine, obeležila su, iz ugla Istinomera, nekoliko obećanja koja smo “pročešljali” i pred ovogodišnje izbore. Sa čime se kaskalo, šta je ispunjeno, a koja obećanja su i dalje na stend baju?
Parlamentarni i lokalni izbori koji se održavaju 21. juna pokazaće da li su promene donete kako bi se poboljšao položaj osoba sa invaliditetom u izbornom procesu zaista i primenjene. Od lakšeg informisanja, dostupnijih izbornih mesta i lakšeg uvida u birački spisak, šta se sve promenilo na bolje za osobe sa invaliditetom, a šta je još uvek ostalo na nivou predloga.
Prvo otvaranje petlje "Batajnica" najavljivano je još 2012. godine. Godine su prošle, a onda je postavljen novi rok - kraj 2019. Međutim, i taj rok je probijen. Sada se, prema rečima nadležnih, čeka kraj ove godine, pa je pitanje da li će "fantastičan posao koji se obavlja" biti završen kako je (ovog puta) najavljeno.
Iako su investitori imali dozvolu za izvođenje radova na Dorćolu tokom policijskog časa, ona je dobijena tokom vanrednog stanja i u ekspresnom roku. Iz Udruženja “Komšije sa Dorćola” kažu da je cela procedura dobijanja dozvole za gradnju na donjem Dorćolu jako sporna i da nije okončana na zakonom predviđen način. Osim toga što se radilo tokom potpune zabrane kretanja, građani su upozoravali javnost i da se radnici ne pridržavaju zdravstvenih mera. Iako je sada vanredno stanje ukinuto, problemi stanara, koji traju još od oktobra 2019. su ostali nerešeni.
Vanredno stanje zatvorilo je fakultete, a stanari studentskih domova morali su da se isele. Kako oni koji studiraju u Beogradu, tako i u Novom Sadu i Nišu. Iako im je prvobitno rečeno da stvari mogu da ostave u svojim sobama, novo saopštenje je drugačije - ipak moraju po svoje stvari, ili će one biti skladištene. Međugradski prevoz je ukinut, pa se kao problem javlja i - kako da dođu do Beograda i Novog Sada oni koji nemaju automobil, ili žive van Srbije.
Ni lek ni vakcina protiv virusa korona još uvek ne postoji, jasno ukazuju iz Svetske zdravstvene organizacije. To, međutim, ne sprečava ni medije, ni lažne doktore i istraživače sa društvenih mreža da nas uveravaju šta sve može da nas izleči od od virusa COVID-19. Ni konzumiranje ruskog Arbidola, ni kubanskog Interferon Alfa 2-B, a još manje izlaganje negativnim jonima neće nam pomoći da se zaštitimo od koronavirusa.
Prva noć zabrane kretanja nakon 20 časova u Srbiji, 18. marta, sklonila je ljude sa ulica, ali je jedno ostalo - zagađen vazduh. U mnogim mestima, prema podacima sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine, samo te noći, kvalitet vazduha svrstavan je u petu kategoriju, odnosno bio je jako zagađen. Da li je izolacija zbog korona virusa, tako, srušila tezu da je za zagađenje u najvećoj meri kriv veliki broj automobila, ili - kako predsednik države voli da kaže - “viši standard građana”?
Na zagađenje vazduha u Srbiji u značajnoj meri utiču termoelektrane na ugalj, podaci su Energetske zajednice. Od deset termoelektrana koje su najveći zagađivači u Evropi, čak četiri su u našoj zemlji. Osim termoelektrane Kostolac B, koja je 2016. proglašena najozloglašenijim zagađivačem sumpor dioksidom, na listi su i Nikola Tesla A, Kostolac A i Nikola Tesla B, pokazuje studija Alijanse za zdravlje i životnu sredinu. Ove analize relevantnih međunarodnih organizacija kose se sa izjavama domaćih zvaničnika, koji su za zagađenje vazduha u najvećoj meri “okrivili” veliki broj automobila i individualna ložišta.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
