Hiljade evra štete zbog seče šuma, ko je sve deo lanca?

Samo u prvih pet meseci ove godine, prema podacima kojima raspolažu “Srbijašume”, bespravno je posečeno 2.613 kubika drveta u državnim šumama, a ako se zna da kubni metar drva za ogrev košta najmanje 5.000 dinara, Srbija je od početka godine do kraja maja izgubila oko 111.000 evra! A prema podacima ovog javnog preduzeća, na području administrativne granice sa Kosovom i Metohijom u istom periodu posečeno je čak 7.147 kubnih metara šuma. Navodi se da je tokom prošle godine nelegalno posečeno 8.515 kubika, a na području administrativne granice sa Kosovom i Metohijom - 18.055.

Šume u Srbiji čuva, kako kažu u „Srbijašumama“, 624 čuvara u 67 šumskih uprava. Prema rečima sagovornice Istinomera Dragane Arsić, ekološke aktivistkinje i predstavnice Pokreta “Odbranimo šume Fruške gore”, na jesen, kada se spremaju drva za ogrev, krađe su najčešće. 

Nije retkost, kako navodi, da na “Fejsbuku” osvane oglas o nelegalnoj prodaji drva za ogrev. Na jedan takav oglas o “povoljnom kvalitetnom hrastu sa vrhova Fruške gore” naišli su i aktivisti Pokreta.

“Oni su jedan takav oglas istražili, došli do imena, uključili se u dijalog na Fejsbuk stranici, ali kad su tražili PIB i APR registraciju, taj profil je odmah ugašen odmah”, objašnjava Arsić.

CINS je krajem prošle godine pisao da je “u Srbiji za dve decenije zbog ilegalne seče uz administrativnu liniju sa Kosovom nestala šuma veličine dve beogradske opštine Novi Beograd”.

 

Nedimović: Ilegalne aktivnosti se smanjuju

 

Samo nekoliko meseci od ovog teksta, u intervjuu za Magazin Energetskog portala, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović istakao je da su aktivnosti resornog ministarstva (preventivne i kaznene mere) u velikoj meri uticale da se obim ilegalnih aktivnosti smanjuje iz godine u godinu. 

Inače, CINS je još 2017. pisao o ilegalnoj seči šuma u Srbiji i o njenim posledicama. Najviše je na ovaj način, napomenuto je, “pustošen” jug Srbije, a procenjeno je da godišnje nestanu hiljade hektara šuma u Srbiji.

 

Foto: FoNet/Nenad Ðorđević

 

 

Osim nelegalne seče šuma, one se seku i na osnovu obimnih planova seča. Potražnja je velika, Srbija pritom i izvozi drvne sirovine, pa kako kaže naša sagovornica Dragana Arsić, javna preduzeća, kako bi opstala, moraju da seku šume. Sa druge strane, navodno se radi na masovnom pošumljavanju. Međutim, iako je plan da do 2040. godine bude pošumljeno više od 40 odsto zemlje u Srbiji, nelegalne seče, ali i one planske udaljavaju od tog cilja. 

 

Krađe u privatnim šumama češće?

 

Nataša Manojlović iz sektora za odnose s javnošću “Srbijašuma” kaže za Istinomer da se krađa šuma u Srbiji dominantno dešava u privatnim šumama koje, kako dodaje, nemaju čuvare, video-nadzor i koje niko ne obilazi, jer vlasnici žive daleko ili nisu zainteresovani za imanje. Međutim, precizne podatke o obimu seče ne znaju.

Objašnjava da su to obično šume u ruralnim područjima, udaljene od naselja u kojima ima stanovnika. 

“Vlasnici privatnih šuma su inače dužni da svoje šume sami obezbede i čuvaju, jer čuvanje privatnih šuma nije u nadležnosti JP ‘Srbijašume’. Naša obaveza je da, ukoliko uočimo krađu u privatnoj šumi, prijavimo policiji, a zatim izađemo na teren, premerimo i utvrdimo vrednost drvnih sortimenata i te podatke predamo šumarskom inspektoru. Iz tog razloga, ukoliko vlasnik prvi primeti da mu je šuma bespravno posečena, dužan je da se nama obrati kako bismo mogli da ustanovimo štetu”, kaže Manojlović.

 

Foto: Odbranimo šume Fruške gore

 

 

Međutim, ako postoje čuvari u državnim šumama, kako je moguće da se krađe i dalje dešavaju i mogu li se sprečiti?

Prema rečima Dragane Arsić, ne zna se koliki je obim šumske krađe od strane fizičkih lica na Fruškoj gori, a teško je otkriti krivca, što, kako kaže, posebno otežava rad inspekcijskih službi. Korak ka rešenju problema, navodi, bio bi reforma službe čuvara prirode.

Kada je reč o inspekcijskim službama, one moraju biti nezavisne, unapređene i profesionalne, smatra Arsić. Međutim, iskustvo Pokreta sa šumarsko-lovačkom inspekcijom pretežno je negativno.

“Pre svega mislimo na šeficu odeljenja šumarsko-lovne inspekcije i na jednu inspektorku. U našoj žalbi pokrajinskom sekretaru Vuku Radojeviću naveli smo i konkretne razloge. Na jednom zvaničnom sastanku rečeno nam je da nemaju dovoljno inspektora, posebno šumarskih”, navodi Dragana Arsić.

A reforma službe čuvara prirode, kako kaže, potrebna je jer su oni sada zaposleni u javnim preduzećima i uključeni u ceo sistem seče šuma, što ih dovodi u situacije rizika da ne vrše svoju osnovnu fukciju – čuvarsku. 

“Zato bi trebalo da postoji nezavisna rendžerska služba na nacionalnom nivou, koja bi obavljala poslove čuvara u svim zaštićenim područjima prirode. To su i EU, ali i svetski standardi organizovanja čuvarske službe”, naglašava Arsić.

 

 

Arsić: Održivo gazdovanje šumama je neadekvatan model

 

Osnovni problem u JP “Nacionalni park Fruška gora”, ali i u svim drugim nacionalnim parkovima Srbije jeste neadekvatan model upravljanja sa nazivom “održivo gazdovanje šumama”, navodi Arsić.

Ovaj model, kako objašnjava, u osnovi je šumarsko-komercijalni model kojim se u drugi plan stavlja zaštita prirodnih vrednosti i biodiverziteta, kao i šumski ekosistemi i socijalna funkcija šuma. Tako sporedna delatnost javnog preduzeća, postaje njegov izvor samofinansiranja. 

 

Foto: Odbranimo šume Fruške gore

 

Kako država učestvuje sa oko šest odsto u finansiranju, javno preduzeće se okreće šumarstvu. Prosto, da bi opstali kao javna preduzeća oni moraju da seku šume, a seku ih na osnovu  obimnih planova seča u skladu sa programima poslovanja koje odobravaju nadležne institucije. Ovakvi obimni planovi seča su u funkciji drvno-prerađivačke industrije, jer je potražnja za drvnim sortimentima izuzetno velika. Poražavajuća je činjenica, inače, da u Srbiji nije zabranjen izvoz drvne sirovine. Crna Gora je to uradila pre nekoliko godina, a Bosna i Hercegovina 2019. godine”, objašnjava naša sagovornica.

 

Kolika je planirana seča?

 

Kada je reč o godišnjem obimu seče u JP “Nacionalni park Fruška Gora”, Arsić kaže da je u 2019. godini iznosio 55.000 metara kubnih, a da je plan za tekuću godinu da to bude 60.000. 

Kao interesantan podatak, naša sagovornica ističe izjavu osobe koja je u JP “Srbijašume” zadužena za odnose s javnošću, iz decembra 2019. 

Ona je, kaže, navela, da je ukupan godišnji obim planskih seča u “Srbijašume” 1,5 miliona metara kubnih, a da su bespravne seče 0,5 procenata odnosno 8.000 metara kubnih. Iz ovog javnog preduzeća dat nam je isti podatak – da je ukupan godišnji obim planskih seča 1,5 miliona metara kubnih (neto), a da je ukupan prirast na godišnjem nivou oko 3,4 miliona metara kubnih.

Još jedan od razloga zbog čega je teško dokazati da je reč o nelegalnoj radnji je što su ljudi iz samog javnog preduzeća u sprezi sa kupcima, odnosno JP im prodaje drvne sortimente ili ogrevno drvo, ističe Dragana Arsić. 

“Mi smo uspeli da dokažemo jednu bespravnu seču uz pomoć insajderskih informacija. Za nju smo podneli inspekcijsku prijavu, u maju prošle godine. U pitanju je šuma Kalište kod Sremskih Karlovaca, koja nije u granicama Nacionalnog parka Fruška gora, ali JP gazduje njome. Prvi odgovor inspekcije je bio da su uputili samo opomenu upravljaču da uspostavi šumski red u skladu sa Pravilnikom o šumskom redu. Ali, nakon naše žalbe Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, šumarstvo i vodorivredu (u čijoj nadležnosti je inspekcijski nadzor, tj šumarsko lovna inspekcija), u okviru koje smo dostavili fotografije panjeva koje smo lično fotografisali,  urađen je  vanredni inspekcijski nadzor od strane komisije od tri inspektora. Konačan epilog je bio da su ustanovili da je urađena bespravna seča. Premereno je 458 bespravno posečenih stabala i inspekcija je podnela prijavu za privredni prestup protiv upravljača i protiv zaposlenih koji su bili angažovani na poslovima seče šume i otpremanja drveta kupcu”, priča Arsić.

Kako objašnjava naša sagovornica, postoji čitav lanac ljudi koji su uključeni u seču šuma – od poslovođe koji organizuje sve aktivnosti oko seče, preko šumarskog inženjera koji stabla obeležava i šumarskog tehničara koji meri i klasira trupce, do radnika koji radi sa kupcima.

“U ovom lancu subjekata i svih ovih operacija od doznačivanja do otpremanja, rizik da se poseče ili otpremi više nego što treba je veliki, upravo zbog nepostojanja fizičke kontrole. Po našim saznanjima, lukrativne sprege su vrlo izražene, ali su teško dokazive, jer se sve dogovorno pokriva papirima”, ističe Dragana Arsić.

 

Prema saznanjima Pokreta, šumske krađe koje vrše fizička lica za svoje potrebe ili za prodaju na crno, učestale su u rubnim područjima Fruške gore, blizu naselja. 

“Informacije o tome nam dostavljaju ljudi koji upravo žive u tim rubnim naseljima, ali kad ih pitamo da li bi zvali policiju ili čuvara prirode, odgovor je negativan. A pravdaju to time da žele da izbegnu neprilike, i u nastavku očekuju od nas ekoloških aktivista da se bavimo time. Takve informacije smo dobijali od ljudi koji žive na Popovici, na Paragovu, Velikoj Remeti, u Viziću, Svilošu”, kaže Dragana Arsić.

 

Masovno pošumljavanje?

 

Inače, u Srbiji je 29,1 odsto površina prekriveno šumom. Ovo su podaci Nacionalne inventure šuma (str. 43) iz 2008. godine. Nova inventura se tek sprovodi, pa, prema očekivanjima resornog ministra, šumovitost je sada iznad 30 procenata, i to, kako kaže ministar Nedimović, zahvaljujući podizanju novih šuma.

Podsetimo, Ministarstvo zaštite životne sredine u januaru je , „u cilju većeg pošumljavanja“, raspisalo konkurs za dodelu sredstava Zelenog fonda za pošumljavanje (41.000.000 dinara).

Inače, ministar Goran Trivan je u novembru 2017. rekao da je pošumljeno 27 odsto teritorije, a da je plan da se do 2040. godine pošumi više od 40 odsto zemlje u Srbiji. Takođe je naveo i da će od naredne godine početi masovno pošumljavanje. 

U 2018. godini prema podacima RZS, pošumljeno je 1.547 hektara zemljišta. Međutim, to nikako nije bilo masovno pošumljavanje, iako izvan šuma jeste bilo povećanja kada je sadnja u pitanju (56 hektara više). Čak se sadilo manje nego godinu dana ranije, kada je pošumljeno 1.984 hektara zemljišta.

Sa druge strane, seklo se malo više nego 2017. Seča je porasla za oko 50.000 kubnih metara u 2018. godini. 

 

 

Inače, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2019. godini je pošumljeno ukupno 3.077 hektara zemljišta na teritoriji Republike Srbije, bez Kosova. U saopštenju, RZS piše da je obim radova na pošumljavanju u 2019. bio za 99 procenata veći nego u 2018. godini. 

Opet, i seča je bila veća nego 2018. Obim seče bio je tri odsto veći, a posečeno je oko 3,4 miliona metara kubnih.

 

Naslovna fotografija: Odbranimo šume Fruške gore