Početna Autor: Katarina Baletić

Katarina Baletić

Novi zakon finansijski podržava ili ugrožava porodice?

Protest trudnica i porodilja koje su nezadovoljne odredbama novog Zakona o finansijskoj pomoći porodici sa decom najavljen je za danas, 25. septembra 2018. godine. Organizatorke skupa su u podne predale predlog izmena i dopuna zakona u skupštinsku proceduru, a neki od njihovih glavnih zahteva su vraćanje obračunskog perioda za računanje naknade za vreme porodiljskog odsustva od 12 meseci (umesto sadašnjih 18), uvođenje minimalnog iznosa naknade za vreme porodiljskog odsustva u visini minimalne zarade, uvođenje naknade za peto i svako naredno dete… Skup je podržao Pokret centra, a jedna od organizatorki skupa je i njihova poslanica Tatjana Macura, ali oni u svom saopštenju ističu da će protest biti stranački neobojen.
25. 9. 2018.

Šta znače promene u isplati PDV-a na bebi opremu

Najava da će povraćaj PDV na dečju opremu od leta biti automatski, odsnosno da će svi roditelji dobijati fiksni iznos od 50 evra uz roditeljski dodatak, otvara mnoga pitanja. Šta se događa u ovom vakuumu - poslednji rok za predaju računa za refundaciju bio je u februaru? Da li će roditeljski dodatak, pa samim tim i paušal za bebi opremu, biti isplaćivan retroaktivno za sve bebe rođene posle 1. januara 2018? Nadležni za sada ne daju gotovo nikakve odgovore, već najavljuju izmene Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom, iako novi zakon još nije ni stupio na snagu.
13. 4. 2018.

Kampanja o vrtićima – ko sve nije u pravu

Jedna od glavnih tema u kampanji pred ove izbore bili su beogradski vrtići - koliko je vrtića izgrađeno ili adptirano u vreme Đilasa, a koliko u vreme Malog. Isto tako bivši i sadašnji gradski čelninci razmenjivali su optužbe na račun cene vrtića. Ispostaviće se da ni jedni ni drugi nisu u potpunosti u pravu, jer kao što je to uobičajeno (naročito) u kampanji koristili su samo one podatke koji im idu na ruku. Na sve to, ni zvanični podaci o broju vrtića koje smo dobili nisu kompletni.
27. 2. 2018.

Košava ili institucije – ko je zadužen za bezbednost fontane?

Pre mesec i po dana od gradske uprave zatražili smo dokumentaciju u vezi sa izgradnjom fontane na Slaviji. Da li su urađene prepravke koje bi smanjile rizik po bezbednost saobraćaja, zašto fontana nema upotrebnu dozvolu, da li ovakva kakva je može da radi i zimi... Mnoge odgovore i dalje nismo dobili, a i kada stignu gradske službe nisu usaglašene, što ostavlja prostor za sumnju da li je sve urađeno po propisima. Istinomer će nastojati da ukaže na “ rupe” u procesu izgradnje jer ima indicija da je izgradnja počela iako su nadležni na vreme bili upozoreni da fontani sa takvim sistemom prskalica apsolutno nije mesto na beogradskoj košavi čiji udari dostiže brzinu i do 130 km/h. Da li smo bacili 1,8 miliona evra u nešto što ne može da radi dobar deo godine?
14. 8. 2017.

Otvaranje ćorsokaka – PR predstave za građane

Nakon žalbi građana da deo Ulice Mije Kovačevića, koji je gradonačelnik Siniša Mali otvorio pre dve nedelje, još uvek nije završen, Istinomer je “izašao na teren”, u inspekciju. Ulica je samo delimično prohodna, ne u potpunosti sređena, a uz to i slepa. Gradonačelnik je ovu “sitnicu” - da je rekonsturisani deo ulice zapravo ćorsokak - naglasio prilikom otvaranja, ali se ova informacija nije pronašla ni u jednom mediju, pa ni na sajtu grada Beograda, pa je retko koji građanin i došao u situaciju da se zapita - zašto to gradonačelnik otvara ćorsokak?
23. 7. 2017.

Kako prevazići diskriminaciju romske dece u školama

Pre mesec dana osmaci Osnovne škole “Karađorđe” napali su dečaka romske nacionalnosti, zbog toga što je kao pripadnik ove manjine nosio srpsku zastavu. Škola je prestala da bude nadležna, jer su nasilnici završili školu, a MUP se povodom ovog slučaja više ne izjašanjava. U međuvremenu, iako je zabrana diskriminacije regulisana i Ustavom, deca romske nacionalnosti su i dalje jedna od najugroženijih kategorija i to upravo u obrazovnom sistemu, na šta ukazuju i izveštaji nezavisnih institucija.
17. 7. 2017.

Žene najugroženije u svojoj kući

Žene imaju tri puta veću šansu da budu ubijene u svom domu nego na ratištu ili nekom drugom javnom mestu. U prethodnih pet godina u Srbiji je ubijeno 170 žena u porodičnom nasilju, a samo u 2016. godini 33, pokazuje Izveštaj o femicidu „Mreža žena protiv nasilja“. Nešto više od trećine ovih ubistava počinjeno je vatrenim oružjem. „Analiza zloupotrebe oružja i uticaja na rodno zasnovano nasilje kroz građansku akciju i javno zagovaranje politika“ koju je sproveo Centar za istraživanje javnih politika pokazuje da postoji jaka korelacija između broja posedovanog oružja i femicida u Srbiji.
27. 6. 2017.

Nema para za pratioce dece sa invaliditetom

Usluga ličnih pratilaca trebalo bi da pomogne deci sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju da odlaze u školu, komuniciraju sa okolinom i nesmetano se kreću. Ova usluga u Srbiji je uvedena 2013. na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti, a nakon dve godine primene pokazala se kao dobrodošla i korisna, ali nažalost i kao prevelik teret za pojedine opštine. Poslednji dostupni podaci za 2015. godinu pokazuju da tek u svakoj petoj lokalnoj samoupravi postoje lični pratioci, ali ih ni tamo uglavnom nema dovoljno, pa se mnoga deca nalaze na listi čekanja.
3. 2. 2017.

Neprecizan Zakon o sprečavanju nasilja – hitne mere samo lepa želja?

U trenutku kada u Srbiji prosečno na svakih deset dana strada jedna žena u porodičnom nasilju, Skupština razmatra Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Veća sigurnost za sve potencijalne žrtve, bolja koordinacija svih nadležnih organa i mogućnost hitnog udaljavanja iz stana - sve ovo trebalo bi da omogući ovaj novi zakon. Iako se svi u načelu slažu da je zakon dobar, stručnjaci smatraju da nije dovoljno precizan i da pruža previše prostora za slobodna tumačenja. Ukoliko bude izglasan, Zakon će početi da se primenjuje od 1. juna 2017. godine.
17. 11. 2016.

Istinomer

© 2024 Istinomer, Sva prava zadržana

Istinomer