Žene najugroženije u svojoj kući

Katarina Baletić 27. 6. 2017.

Žene imaju tri puta veću šansu da budu ubijene u svom domu nego na ratištu ili nekom drugom javnom mestu. U prethodnih pet godina u Srbiji je ubijeno 170 žena u porodičnom nasilju, a samo u 2016. godini 33, pokazuje Izveštaj o femicidu „Mreža žena protiv nasilja“. Nešto više od trećine ovih ubistava počinjeno je vatrenim oružjem. „Analiza zloupotrebe oružja i uticaja na rodno zasnovano nasilje kroz građansku akciju i javno zagovaranje politika“ koju je sproveo Centar za istraživanje javnih politika pokazuje da postoji jaka korelacija između broja posedovanog oružja i femicida u Srbiji.

Gotovo svako domaćinstvo u Srbiji poseduje oružje, do njega se lako dolazi i relativno je jeftino, zaključci su rada u fokus grupama koje je Centar za istraživanje javnih politika sproveo u novembru 2016. godine. Prema podacima MUP-a procenjuje da su u Srbiji ima skoro 970.000 legalnog oružja dok se broj nelegalnog oružja ne može tačno odrediti, pa se kreće između 200.000 i 900.000. Sa ovim brojkama Srbija se nalazi na petom mestu u svetu po broju posedovanog oružja u odnosu na broj stanovnika.

Srbija peta u svetu po broju oružja u odnosu na broj stanovnika, foto: Centar za istraživanje javnih polika

Cenar za istraživanje javnih politka je pokrenuo projekat “Analiza zloupotrebe oružja i uticaja na rodno zasnovano nasilje kroz građansku akciju i javno zagovaranje politika” kao nastavak projekta koji je idejno osmislila nedavno preminula direktorka Centra Svetlana Đurđević Lukić, ekspertkinja za pitanja lakog i streljačkog naoružanja i municije. U okviru istraživanja sprovena su kvalitativna i kvantitativna istraživanja koja su podrazumevala ukrštanje podataka državnih organa i nevladinih organizacija, rad u fokus grupama, intervjue kao i posmatranje medijskog izveštavanja.

Cilj istraživanja bio je da se veza između rodno zasnovanog nasilja i zloupotrebe oružja jasno predstavi, jer do sada ovoj temi nije posvećivalo dovoljno pažnje i veliki broj dostupnog oružja nije dovođen u vezu sa femicidom. Ipak, ova korelacija je veoma značajna jer je od 170 ubistava žena u proteklih pet godina, čak 57 učinjeno je vatrenim oružjem, kaže rukovoditeljka istraživanja o analizi oružja i uticaja na rodno zasnovano nasilje profesorka Danijela Spasić.

„Mi hoćemo da postignemo da usaglašavanjem odredbi zakonodavnog okvira, kada su u pitanju i Zakon o oružju i municiji i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je u međuvremenu počeo da se primenjuje kao i neke preporuke koje će sadržati nova strategija lakog i malokaribarskog naoružanja prepoznamo i na neki način utičemo na kreiranje javnih politika ili kreiranje javnog mnjenja ili na zagovoranje nekih društvenih aktivnosti ili akcija koje bi dovele do stvaranja takvog ambijenta u kojem bi se prepoznao ovaj problem“, objašnjava profesorka Spasić.

Nakon donošenja Zakona o oružju i municiji 2015. godine uvedeni su brojni uslovi koji moraju da se ispune pre dozvole za posedovanje oružja. Takođe, izmenama Krivičnog zakona pooštrene su kazne za nedozovoljeno držanje i korišćenje oružja.

Trećina stradalih žena ubijeno vatrenim oružjem, ilustracija: Centar za istraživanje javnih politika

Na smanjivanju nelegalnog oružja radilo se i ranije, pa su tako od 2003. godine u Srbiji organizovane četiri kampenje za legalizaciju oružja, gde su građani mogli da svoje nelegalno oružje predaju bez izjašnjavanja o njegovom poreklu ili da ga legalizuju i zadrže. U sve četiri kampanje prikupljeno je ukupno 100.179 komada oružja, ali je svakom narednom kampanjom broj prikupljenog oružja opadao, pa je tako prethodne godine prikupljeno tek malo više od 1.000 komada oružja.

„Kampanje za legalizaciju su bile rodno nesenzitivne, nismo imali adekvatne rezultate, odnosno podatke o njihovim rezultatima, ali da bi svakako trebalo u nekom budućem periodu kada se organizovano, odnosno strateški pristupa raspisivanju ovih kampanja da se na neki način analizira širi ambijent ili kontekst i da se na taj način preduzmu sve potencijalno bitne mere koje će uticati na rezlutate ovih kampanja“, kaže Spasić.

Trenutno je u toku i peta kampanja za legalizaciju koja traje od 1. juna do 1. oktobra 2017. godine.

Rezultati kampanja legalizacije oružja, foto: Centar za istraživanje javnih politika

Uloga Zakona o sprečavanju nasilja u porodici

Problemom nasilja u porodici, pa samim tim i rodno zasnovanim ubistvima bavi se i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici čija je primena počela od početka juna. Ovo je prvi zakon koji se bavi i prevencijom samog nasilja, na taj način što policijski službenici mogu da deluju i kada postoji i sama opasnost od pojave nasilja. Kao jedna od stavki koja utiče na procenu rizika uzima se i to da li potencijalni nasilnik ima u svom posedu oružje.

Policijski službenici, tužioci i sudije prošli su posebnu obuku za primenu ovog zakona. Pravosudna akademija na svom sajtu navodi da je za primenu zakona obučeno ukupno 1.600 policijskih službenika, sudija i tužilaca. Od toga, oko 400 obučenih su policajci, kako objašnjava profesorka Danijela Spasić, koja je učestvovala u obuci na Kriminalističko-policijskoj akademiji. Ona objašnjava da ovaj broj nije konačan, a da će primena zakona i praktičan rad pokazatid da li je potrebno povećavati broj obučenih službenika, menjati samu obuku ili raditi na nekim drugim izmenama.

Završna radionica o rodno zasnovanom nasilju i zloupotrebi oružja, foto: Centar za istraživanje javnih politika

Policijski službenici koji su bili na obukama, objašnjava Spasić, smatraju da ovaj broj obučenih policajaca nije dovoljan, a najveći strah im stvara upravo procenjivanje potencijalnog nasilja. Sa druge strane, u javnosti se često čuju komentari o mogućim zloupotrebama upravo zbog toga što se policajcima omogućava da na osnovu sopstvene procene odlučuju da li će nekoga udaljiti iz doma i odrediti mu hitne mere. Ipak, ovakva strahovanja su nepotrebna, kaže Spasić.

„Policijski službenici su obučeni da pronađu tu granicu u kojoj treba napraviti razliku u onome što jeste zlouptreba, odnosno onoga što jeste realna situacija. Mada, ako pođemo od toga, poznavanje tog ambijenta, poznavanje porodice, porodičnih relacija – svaki policijski službenik u okviru svoje lokalne zajednice, pošto su to manje lokalne zajednice poznaje ili može imati informacije o funkcionisanju određene porodice,“ objašnjava Spasić.

Nakon sprovedenog istraživanja Centar za istraživanje javnih politika doneli su preporuke koje se pre svega odnose na dosledno sprovođenje zakonskog i strateškog okvira koji osim pomenutih zakona obuhvata i drugi Nacionalni akcioni plan za sprovođenje Rezolucije SB UN 1325 „Žene, mir i bezbednost”, kao i donošenje nove Strategije za kontrolu streljačkog i lakog oružja. Takođe, kao jedan od važnih faktora u Centru ističu uticaj medija na formiranje javnog mnjenja i poboljšanje izveštavanja o rodno zasnovanom nasilju i korišćenju oružja.

U toku projekta organizovano je nekoliko radionica u lokalnim sredinama (Novom Pazaru, Kragujevcu, Vranju), kao i završna radionica na Srebrnom jezeru koja je okupila predstavnike nevladinih organizacija, sigurnih kuća, medija, državnih organa, tužitelja i advokata.

Hvala vam na interesovanju za naše sadržaje.

Verujemo da istina nema cenu i da svaki građanin ima pravo da bude informisan na temelju činjenica i zaštićen od uticaja lažnih vesti, dezinformacija i manipulacija koje sprovode politički i drugi centri moći.

Da se ne lažemo, nije lako opstati kao nekomercijalni i nezavisni medij u Srbiji.

Ukoliko ste u mogućnosti, podržite naš rad. Svaka donacija, makar i u simboličnom iznosu, za nas je veliko ohrabrenje.

Podržite nas