Međunarodni dan demokratije: Šta tu uopšte slaviti?

Međunarodni dan demokratije u Srbiji dočekujemo sumorno, gotovo pesimistično, složili su se učesnici konferencije "Podrivanje demokratije: procesi i institucije u Srbiji 2010-2020", koju je danas organizovala organizacija CRTA.

“Nemamo razlog da danas slavimo demokratiju, jer nam se čini da od demokratije imamo samo formalne obrise zbog kojih ne možemo da kažemo da je Srbija danas demokratsko društvo”, poručila je Vukosava Crnjanski, direktorka Crte, što je ujedno i zaključak istraživanja „Podrivanje demokratije“, koju je sprovela ova organizacija.

Sa ovim je saglasan i Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka i urednik publikacije, koji je rekao da Srbija danas ne ispunjava minimum uslova da bi bila proglašena demokratskim društvom.

“Imamo izbore, imamo pluralizam, imamo medijsku sferu koja je u nekoj meri pluralistična, ali u suštini, u poslednjih nekoliko godina, taj disbalans moći koji postoji na partijskoj sceni pre svega, preslikava se i na sve druge sfere i zato Srbiju danas ne možemo označiti terminom demokratsko društvo“.

Izgubljeni su mehanizmi političke odgovornosti, kako kaže Spasojević, a ljudi koji vode ovo društvo nisu odgovorni ni građanima, ni svojim biračima, a ni članovima svoje stranke.

Povezan sadržaj
Tim Istinomera 22. 6. 2020.

 

Političke partije i izbori

 

Govoreći o političkim partijama, Spasojević je istakao kako je partijska scena skoro ispražnjena od sadržine i da mu je zato veoma teško da objasni partijski sistem Srbije.

Profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu i na Fakultetu političkih nauka u Beogradu  Dejan Jović mišljenja je da je Srbija danas nedovršena država zbog kosovskog presedana, da je generator problema u državi dugo čekanje na pristup Evropskoj uniji, te da će u zemlji morati da se dogodi neka – tranzicija.

“U srpskom društvu postoji veliki stepen slobode i pluralizma i kad gledate medijsku scenu. Ali kada se politički gleda teško se može izbeći zaključak da je to jednopartijski sistem. Šteta, jer iz svakog jednopartijskog sistema morate izaći kroz tranziciju”, rekao je Jović i ukazao na činjenicu da se u istom danu obeležavaju i Međunarodni dan demokratije i Dan srpskog jedinstva.

Povezan sadržaj
Mihaela Šljukić Bandović 17. 7. 2021.

Prema rečima Vuja Ilića, savetnika za javne politike i istraživanja u Crti i istraživača na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, koji je autor poglavlja o izborima, upravo se izborima danas bavimo sve više, što pre desetak godina nije bio slučaj.

“Sve više pokušavamo da ih svedemo u neki binarni model. To je najočiglednije kad imamo birački dan. Demokratiju svodimo na izbore, a izbore na to da li jesu ili nisu demokratski.”

 

Parlament, civilno društvo i mediji

 

Od parlamenta danas imamo samo fasadu i simuliranje njegove uloge, zaključak je Tare Tepavac, autorke poglavlja o parlamentu, spoljne saradnice za parlamentarna istraživanja u Crti i doktorandkinje na Univerzitetu u Gracu.

“Umesto kontrolora vlasti, dobili smo promotera izvršne vlasti. Naš parlament nikad nije uspeo da razvije svoj potencijal i bude hram demokratije. Ti trendovi, centralizacija moći, doveli su do toga da se naruši ne preterano stabilan sistem podele vlasti i da položaj parlamenta bude kontinuirano degadiran”, rekla je Tepavac.

Apatičnost je primetna i kada je reč o civilnom društvu, ukazala je Jelena Lončar, autorka poglavlja o civilnom društvu i docentkinja na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, dok je Jelena Kleut, profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu istakla kako su primetni i “stravični pad” poverenja u medije, kao i napadi na medije koji ne podržavaju vlast. 

“Mediji su u Srbiji zarobljeni u jednu klijentelističku mrežu političkih i ekonomskih interesa”, rekla je Kleut, autorka poglavlja o medijima i demokratiji, ukazujući na loš rad REM-a, koji se, kako je naglasila, nije uspostavio kao nezavisni regulator, već se povlači iz svojih nadležnosti.

Povezan sadržaj
Tim Istinomera 26. 11. 2020.
Mihaela Šljukić Bandović 5. 8. 2021.

“Demokratija je težak posao koji nikad nije gotov. Nadam se da će vaša studija uticati na jačanje demokratije u Srbiji”, rekla je Anne-Sietske Brinks, zamenica šefa misije Ambasade Kraljevine Holandije, koja je kazala: “Kada vidimo da je naziv naziv Crtine publikacije ‘Podrivanje demokratije’, šta uopšte tu slaviti?”

Svesna toga da, kako je istakla, demokratija ne dolazi preko noći i da bez obzira na to što ne vidi da su perspektive dobre, posebno kada se govori o odbrani prava i izbornom procesu, direktorka Crte Vukosava Crnjanski poručila je da, uprkos svemu, nema odustajanja. 

Naslovna fotografija: CRTA