Vlast na putu ka potpunoj kontroli pravosuđa kroz izmene ključnih zakona

Tužioci i sudije nikada nisu bili otvorenije napadani nego u godini koju su obeležili slučaj „Nadstrešnica“ i protesti studenata. Oni koji su donosili odluke koje nisu bile u skladu sa očekivanjima vlasti, nazivani su blokaderima, stranim plaćenicima, učesnicima u pokušaju obojene revolucije, bandom.

Iako je po Ustavu Srbije sudska vlast nezavisna, predsednik države preispitivao je odluke suda i pretio razrešenjima, bez obzira što za to nije nadležan, a nije se ustručavao ni da sudijama i tužiocima uputi pogrdne reči.

Predsednikove pretnje i uvrede

Tako je predsednik Aleksandar Vučić u martu poručio da će „oni tužioci koji ne budu štitili poredak i zakon biti promenjeni“ i nagovestio reforme koje bi išle ka negiranju samostalnosti tužilaštva.

U aprilu je najavio da će lično podneti krivičnu prijavu protiv tužioca koji je, kako je rekao, odbio da hapsi novinare „blokaderskih medija“.

Predsednik je u maju podržao predlog Miloša Vučevića da naprednjaci blokiraju Apelacioni sud u Novom Sadu zato što je novosadskim aktivistima, osumnjičenim za pokušaj nasilnog rušenja ustavnog poretka, odredio kućni pritvor. Tada je izjavio da „neće služiti oni tužioci i one sudije koji podržavaju banditizam, huliganizam i protivpravno ponašanje i nepravo i nepravdu, već oni koji će da štite državu Srbiju“.

U maju je Vučić najavio podnošenje krivičnih prijava protiv glavnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) Mladena Nenadića, kojeg je optužio da je hapšenje bivših ministara Tomislava Momirovića i Gorana Vesića, kao i još nekoliko ljudi zbog slučaja „Nadstrešnica“,
sproveo po direktivi iz inostranstva.

Zatim je u julu najavio „velike promene“ u pravosuđu, poručivši da „vreme odgovornosti dolazi“.

Tužioci iz TOK-a ponovo su se našli na udaru predsednika Srbije početkom novembra, zbog istrage koja se vodi protiv nekoliko zvaničnika zbog sumnje da su falsifikovali dokumentaciju na osnovu koje je Vlada Srbije ukinula zaštitu kulturnog dobra sa kompleksa Generalštaba. Tada je deo tužilaca nazvao „korumpiranom bandom“, koja pod svojom kontrolom ima „korumpirane sudije“, te da slučaj „Generalštab“ vode zato što je „stigao nalog spolja“.

Najzad je predsednik Srbije poručio da će, u slučaju da bude podignuta optužnica u vezi sa tim slučajem, pomilovati sve koji su navodno učestvovali u malverzacijama.

Nije samo Vučić vređao tužioce TOK-a. Ministar Nikola Selaković, osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave u slučaju „Generalštab“, nazvao ih je „blokaderskom udruženom kriminalnom bandom koja je uzurpirala deo države“ i „autoimunim oboljenjem u Srbiji“.

Istovremeno, glavni tužilac TOK-a Mladen Nenadić mesecima je meta tabloida. Prvo su ga optuživali za „pripremu državnog udara“, posle hapšenja Tomislava Momirovića za „pokušaj državnog udara“, na kraju i da je „odmetnuti tužilac“ koji „hoće da uhapsi Vučića zbog Generalštaba“.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Istinomer (@istinomer)

Šta donose najavljene izmene pravosudnih zakona

Sinhronizovano sa prorežimskim medijima istupao je Uglješa Mrdić, naprednjak i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe. On je najavio set pravosudnih zakona koji će, kako je rekao, predstavljati ključni korak u „vraćanju otetog sudstva i tužilaštva državi i građanima“.

Predlozi bi, prema njegovim rečima, obuhvatali i redefinisanje rada i sastava Visokog saveta tužilaštva i Visokog saveta sudstva, način izbora i opoziva članova koje bira Narodna skupština, ali i reorganizaciju specijalnih tužilaštava. Ovo poslednje znači, između ostalog, da bi se TOK stavio pod ingerenciju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu (VJT), koje vodi tužilac Nenad Stefanović.

Mrdićeve predloge o izmeni seta pravosudnih zakona podržao je ministar pravde Nenad Vujić, rekavši da „idu u pravcu poboljšanja pravnog normativnog okvira“. Ocenio je i da su Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine postala „relikt prošlosti“, zbog čega treba pokrenuti javnu raspravu o njihovim rezultatima rada i mogućoj reorganizaciji u posebna odeljenja.

Zašto je Tužilaštvo za organizovani kriminal „trn u oku“ vlasti

U trenutku kada je organizovani kriminal dosegao nekontrolisane razmere, postojanje ovog tužilaštva je nužno, a ne „relikt prošlosti“, kaže za Istinomer tužiteljka u penziji Jasmina Paunović, referišući na izjavu ministra pravde. Ona napominje da TOK spada u tužilaštva posebne nadležnosti i da nema dodirnih tačaka sa VJT, kao tužilaštvom opšte nadležnosti.

„Ovakvom najavom promene seta zakona, koji se odnose pre svega na rad i nadležnost TOK-a, režim teži da ‘porobi’ ovu instituciju, kako bi preko glavnog javnog tužioca VJT-a u Beogradu rukovodio svim postupcima koji se vode pred ovim tužilaštvom“, kaže Paunović i dodaje:

„Ideja o tome rodila se definitivno kada su se kao osumnjičeni javila lica iz izvršne vlasti, kada je nosiocima najviših pozicija u državi postalo jasno da se i oni mogu naći pod istragom ovog tužilaštva. Odnosno, da postoji ‘mogućnost’ da smo svi pred zakonom jednaki“.

Za najavljene izmene seta pravosudnih zakona, Paunović kaže da ih „još niko nije ni video ni pročitao“ i da je takva najava sa stanovišta struke nedopustiva jer „urušava poverenje građana u ove institucije“.

U prorežimskim medijima mesecima traju napadi i na vrhovnu javnu tužiteljku Zagorku Dolovac. Uglješa Mrdić je najzad podneo krivične prijave protiv Dolovac i njenih saradnika, rekavši da ona „ide po Evropi i svetu i napada sopstvenu državu“.

Šta stoji iza ove medijske kampanje i zašto tabloidi kritikuju vrhovnu javnu tužiteljku, a hvale višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića, odnosno kako je Dolovac odjednom prestala da odgovara vlastima?

Paunović podseća da je Dolovac puna tri mandata na toj funkciji i da je njen izbor bio po volji ove i prethodne vlasti dok se, kako kaže, „nije mešala u svoj posao“. Izbor Stefanovića na funkciju, po njenim rečima, podrazumevao je uplitanje u nadležnost rada i drugih tužilaštava, po predmetima koji nisu u nadležnosti Višeg.

„Pre svega po pitanju kvalifikacija krivičnih dela (iz nadležnosti osnovnih tužilaštava) i procesuiranja studenata i građana na protestima prethodnih godinu dana. Na taj način se ovaj tužilac ‘preporučio’ vladajućem režimu“, objašnjava Paunović i dodaje:

„Do sukoba na relaciji Dolovac – Stefanović definitivno dolazi oko izbora kadrova pred VST. Svako ima svoj spisak prioriteta oko izbora za tužioce, tako da se ne poštuje ni redosled rang-liste, koji je sačinila prethodno izborna komisija. Ne treba birati stranu između ova dva ‘zla’ jer nas iskustvo uči da je proteklih 13 godina, a posebno poslednje četiri, izbor kadrova nosilaca javnotužilačke funkcije u velikom procentu bilo pod uticajem ova dva zavađena tabora“.

Selekcija sudija preko politički kontrolisane institucije?

Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, kaže za Istinomer da predsednik Vučić i „njegovi trbuhozborci“ od dolaska na vlast, pod „sređivanjem stanja u pravosuđu“ podrazumevaju čistku onih sudija i tužilaca koji su spremni da se u radu pridržavaju isključivo Ustava i zakona, bez obzira na posledice koje bi na taj način mogle nastupiti po predstavnike vlasti.

„Potpuno sam uveren da aktuelna politička klika vidi osvajanje vlasti kao put ka potpunoj nekažnjivosti. U skladu sa ovde toliko puta citiranom mantrom, jasno je da je reč o ‘priznavanju samo suda svoje partije’. Sa takvim obećanjima vrši se i regrutovanje kadrova – počev od groteskno nekompetentnih ljudi, pa sve do pripadnika podzemlja. Njima se obećava da će, dokle god budu poslušni, ostati nedodirljivi. To je jedna od osnovnih karakteristika vladavine Aleksandra Vučića i SNS“, kaže naš sagovornik.

Majić je naglasio da su izuzetno problematične izmene Zakona o sudijama, koje je predložilo Ministarstvo pravde, a koje predviđaju da izbor novih sudija zavisi od toga da li su završili Pravosudnu akademiju ili ne. To je, po njegovim rečima, samo najnoviji u nizu pokušaja da se i putem Pravosudne akademije pravosuđe stavi pod kontrolu.

„U pozadini više puta promovisane ideje je da se selekcija budućih kadrova u potpunosti poveri politički kontrolisanoj instituciji kakva je Akademija. Podsetiću da je reč o ustanovi za koju je Državna revizorska institucija utvrdila da je teško kršila obavezu dobrog poslovanja (utvrđene finansijske nepravilnosti), a tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić izrazio sumnju da su u njoj nameštani ispiti. I sada treba poverovati da će takva ustanova biti garant pravilnog i nepristrasnog odabira sudskih kadrova. Njen dugogodišnji direktor, za čijeg mandata su se odigrale ove nezakonitosti, sadašnji je ministar pravde“, kaže Majić.

Na ovaj način bi se, naglašava, u uskom krugu politički kontrolisanih lica odlučivalo o tome ko uopšte može postati sudija. Naglašava ipak da raduje činjenica da je „nakon niza propusta i ćutanja“ i Visoki savet sudstva nedavno prepoznao tu opasnost i reagovao predlogom da se ti zakoni povuku iz procedure.