Rođen 1963. u Čačku.
U zvaničnoj biografiji navodi da je završio Pravni fakultet u Kragujevcu 1987. godine, a da je pravosudni ispit položio 1990. godine.
„Radio je kao pripravnik u advokatskoj kancelariji u Čačku, a od 1990. do 1995. godine
bio je zaposlen na radnom mestu inspektora za suzbijanje privrednog kriminaliteta u MUP-u RSSUP Čačak, a zatim i šefa Odseka za suzbijanje privrednog kriminaliteta. Za zamenika javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Čačku izabran je 1995. godine; od 1998. do 2004. godine vršio je funkciju zamenika javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Čačku, a 2001. godine bio je vršilac dužnosti javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Čačku“, ističe u biografiji.
Navodi da je od 2004. godine radio kao advokat i da mu je pretežna delatnost bila krivično pravo.
„Postupao je kao zamenik javnog tužioca u predmetima za najteža krivična dela, a kao advokat bio je
branilac u velikom broju predmeta, između ostalog i u Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu. Ukupno radno iskustvo u krivičnoj materiji je 25 godina“, naveo je u biografiji.
Na čelo Tužilaštva za organizovani kriminal došao je 1. januara 2016. godine.
„Gotovo nepoznati advokat iz Čačka Mladen Nenadić izglasan je za novog tužioca za organizovani kriminal. Mesecima se u pravosudnim krugovima govorilo da je želja vlasti da Nenadić bude postavljen na jedno od najbitnijih mesta u državi, a njegov izbor pratile su različite kontroverze. U državi koja se nije izborila s organizovanim kriminalom i korupcijom, poslednje što građanima treba jeste politički kontrolisan tužilac. (…) Prva faza u izboru tužioca bilo je ocenjivanje kandidata. Miljko Radisavljević, u startu najozbiljni kandidat, za dotadašnji rad ocenjen je najvišom ocenom – 50 poena. Onim kandidatima koji nisu bili tužioci, poput advokata Nenadića, bilo je nemoguće oceniti dotadašnji uspeh, zbog čega su morali da polažu test. Na tom testu Nenadić je osvojio maksimalnih 50 poena, čime se izjednačio sa Radisavljevićem. Nenadić je, međutim, istovremeno konkurisao za još jedno tužilačko mesto – višeg tužioca u rodnom Čačku. Na testu koji je polagao za ovu poziciju osvojio je svega 30 poena. (…) Novinari KRIK-a došli su do programa koje su kandidati predali. Radisavljević je predao gotovo 50 stranica teksta, a Nenadić skromne četiri. Nenadić se odlučio za manje formalan, neposredan i samouveren pristup. U njegovom programu deluje kao da očekuje da će biti izabran na to mesto, pa piše, ‘Čim postanem tužilac za organizovani kriminal…’. Na četiri strane koncizno je naveo koji su potezi koje namerava da sprovede tokom svog mandata: specijalizacija tužilaca za pojedine predmete, njihova obuka, motivisanje najuspešnijih i saradnja sa drugim istražnim organima. Istakao je kako će on lično da se upozna sa svakim predmetom koji vodi tužilaštvo, kao i da će radije odustati od optužnica ako nema jakih dokaza – da ne bi urušio ugled tužilaštva.“ (KRIK, 28. 12. 2015. godine)
Novi šestogodišnji mandat dobio je krajem 2021.
„Javnost za ovih šest godina nije imala puno prilike da ga vidi i od njega dobije informacije o slučajevima koji su u toku. Novinarima se obratio jedino u julu ove 2021. godine kada su pozvani da iza zatvorenih vrata čuju detalje o toku istrage protiv organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka. On je inače koordinisao ovu istragu, ali se ona nije dotakla veza u politici i policiji koju su članovi ove grupe godinama gradili. Nenadić na konferenciji nije odgovarao na pitanja, a nije bilo dozvoljeno snimanje ni fotografisanje. Njegov izbor za tužioca za organizovani kriminal pratile su brojne kontroverze, a u startu je bilo nejasno šta ga je preporučilo za tu poziciju imajući u vidu da se do tada bavio advokaturom, tako da poslanici odluku nisu mogli da donesu na osnovu njegove dotadašnje borbe sa organizovanim kriminalom. Nenadić je tada odneo ubedljivu pobedu nad dotadašnjim tužiocem Miljkom Radisavljevićem uprkos tome što su za vreme Radisavljevićevog mandata pokrenuti neki od najvećih slučajeva u zemlji – postupci protiv Darka Šarića, Miroslava Miškovića i Stanka Subotića.“ (KRIK, 24. 12. 2021. godine)
U julu 2025. Nenadić se našao na meti tabloida bliskih vlasti.
„Fotografija sa privatne proslave u jednom beogradskom restoranu, povodom rođenja i izlaska iz porodilišta unuke domaćina, poslužila je za početak hajke na specijalnog tužioca Mladena Nenadića i otkrića još jedne navodne zavere i državnog udara protiv režima Aleksandra Vučića. Nenadiću je zamereno što je na istoj fogotrafiji sa rektorom beogradskog univerziteta Vladanom Đokićem koji je poznat po podršci studentima, Dejanom Bodirogom jednim od najproslavljenijih srpskih košarkaša koji od početka podržava proteste i važi za kritičara vlasti. Tu je i Dragan Stokić, predsednik francusko-srpske Privredne komore, Nebojša Bojović, dekan Saobraćajnog fakulteta i prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu, Jovan Tomović, zaposlen u preduzeću za računarsko programiranje ‘EVIDEN DOO’ iz Beograda, kao i Milutin Milošević, koji je bio direktor u ‘Infrastrukturi železnice’. Po rečima profesorke Pravnog fakulteta u penziji Vesne Rakić Vodinelić, ovo je već viđen metod obračuna sa nepodobnima u srpskom pravosuđu i ne dešava se prvi put. Ipak, po njenim rečima, ovo je vrlo nezgodan trenutak za vlast i moguće je da postoji vrlo konkretan razlog za napad na Mladena Nenadića. ‘Slučaj pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu je predmet nekoliko istraga. Imate onu u Višem tužilaštvu u Novom Sadu koja, čini se, tapka u mestu. Druga je ova fingirana, koju vodi glavni tužilac Višeg tužilaštva u Beogradu, u kojoj su dva osumnjičena i gde se takođe ništa ne dešava. Moguće je da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal vodi svoj postupak, što im zakon i omogućava i što je najavljeno. Moguće je da upravo ta istraga smeta nosiocima vlasti’, objašnjava Rakić Vodinelić.“ (Nova.rs, 10. 7. 2025. godine)
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je „ova priča mnogo ozbiljnija nego što izgleda“.
„Vi ste rekli da je neko podigao krivičnu prijavu što su se oni nalazili u kafani. Ne, podignuta je zbog ozbiljnih dela, ali to je na tužilaštvu. Ova priča je mnogo ozbiljnija nego što izgleda. Šokantne podatke ćete čuti od mene, ja čekam da se određene istrage završe. A onda ćete da čujete šta su planirali da rade četiri, tri meseca unazad. Išli su dotle da su hteli sve u državi da pohapse ne bi li se dodvorili blokaderima, uključujući i mene i da obave najprljaviji posao za strane sile. Sačekaću da se sve završi pa će onda sve da ispliva na videlo. (…) Jeste primetili kako je premešten predmet Višem tužilaštvu u Beogradu i prebacili ga baš kod Nenadića na TOK. A zbog čega, koga da zaštite, a koga da gone? E, sad vidimo koga. U pravu su ljudi kada govore o korupciji. Kažu, kriv je Vučić koji ih je postavio, a ja ne znam ni koji su to ljudi. Ali neko naš ih je postavio. Vi sad vidite da oni imaju biznise sa njima. Više desetina miliona evra, sa ovima koji sede tu, Stokićem, i sa ovim drugim, Tomovićem, desetine miliona evra, rade baš sa Železnicama. Pljačkaju ovu državu, pa ruše državu iznutra. Ovo su sve državni funkcioneri, sem vlasnika kafane. Samo pogledajte te njuške na šta liče. Sve iz države, za rušenje države, a oni se obogatili. Napunili su džepove. Biće mnogo istraga i rezultati će doći. Ne pada sneg da zaveje breg, već da svaka zverka pokaže svoj trag“. (Nova.rs, 11. 7. 2025. godine)
U februaru 2026. na tribini „Zašto nam (ni)je potreban JTOK“, održanoj na Pravnom fakultetu u Beogradu izjavio je da je Tužilaštvo za organizovani kriminal „u katastrofalnoj situaciji“ zbog donošenja novih zakona o pravosuđu od kojih će, kako je kazao, „koristi imati samo optuženi u svim našim predmetima“.
„Krajem avgusta prošle godine, kada smo završili prvu fazu predmeta koji se kolokvijalno zove ‘Nadstrešnica’, a u stvari se radi o istraživanju finansijskih tokova na izgradnji pruge Beograd – Subotica, doživeli smo jedan, najblaže rečeno, hladan tuš. Istog dana su i direktor policije i direktorka Policijske uprave i direktor Uprave za sprečavanje pranja novca, aktom koji je imao maltene istu sadržinu, kao da ga je pisala ista ruka – čak verujem da jeste samo su različiti potpisi – povukla saglasnost za učešće policajaca, poreskih policajaca i pripadnika Uprave za sprečavanje pranja novca iz udarne grupe koja je trebalo da taj predmet reši. Mi tužioci iz TOK, finansijski forenzičari i saradnici smo ostavljeni sami sebi. Sigurno su mislili da mi ništa nećemo moći da uradimo, da ćemo se predati. Mi smo uspeli da završimo prvu fazu tog predmeta, ali suština je da je to samo prva faza od planirane tri. Pošto više nemamo saradnju ni policije, ni finansijske policije, ni Uprave za sprečavanje pranja novca, pitanje je hoćemo li uspeti sami to da uradimo jer tužioci gledaju dokumentaciju, a terenski rad obavlja neki drugi. Tužioci nemaju ovlašćenja da idu po terenu, da ulaze u stanove i u kuće, da oduzimaju dokumentaciju, niti mi imamo toliko ljudi. Sa 21 tužiocem mi smo mogli nešto da uradimo, međutim, ovim izmenama zakona, mi smo osakaćeni. Dakle, ako bi, a to je već izvesno, TOK ostalo bez 11 upućenih tužilaca, nas bi ostalo svega devetoro. Ako se ogroman broj predmeta sa 567 optuženih, koje rade moje uvažene, upućene kolege, bude rasporedilo na nas devetoro, koji rade otprilike isto toliko predmeta sa isto toliko okrivljenih, neka mi neko od vas, ne mora kao pravnik, može kao čovek, kaže da li će uspeti da se snađu u tim novim predmetima i uđu u sudnicu ili u istragu sa ubeđenjem da znaju svaki detalj. Ne postoji tužilac koji može predmete koji imaju desetine hiljada strana da savlada za nekoliko dana.“ (Radar, 2. 2. 2026. godine)
Foto: FoNet, Zoran Mrđa
