Radonjić: Disertacija Malog plagijat, Univerzitet dužan da je poništi

"U slučaju rada Siniše Malog Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu preinačilo je odluku FON-a, čime je okončano bilo kakvo dalje odlučivanje, s obzirom na to da je ovo drugostepena odluka. Senat Univerziteta nju sada samo treba da oglasi. Mali će, eventualno, preko upravnog postupka moći da se dalje bavi ovom odlukom”, kaže Radonjić.

Nedvosmisleno je utvrđeno da je doktorska disertacija Siniše Malog plagijat, jer je “imenovani učinio povredu Kodeksa”, dakle doslovno je preuzeo tuđe delo. Ovo je za Istinomer izjavio profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić

Inače, Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu predložio je danas Senatu Univerziteta da postupi po pravilniku o poništavanju doktorata Malog jer je utvrdio postojanje neakademskog ponašanja u njegovom radu, izjavila je rektorka Univerziteta Ivanka Popović. Ona je novinarima kazala da je Mali prekršio etički kodeks Univerziteta jer je bez navođenja citirao tekstove drugih autora. Radonjić objašnjava da na ovu odluku Odbora za profesionalnu etiku ne postoji pravo žalbe.

'Utvrđena je povreda člana 22. Kodeksa profesionalne etike koji se odnosi na plagiranje. Univerzitet u Beogradu je dužan da oglasi doktorsku disertaciju ministra finansija Siniše Malog ništavom. Pritom, Odbor je konstatovao da dekan Fakulteta organizacionih nauka nije izrekao meru javne osude, što je u njegovoj nadležnosti.”

 

Ognjen Radonjić / Foto: Istinomer, Zoran Drekalović

 

Radonjić dodaje da je u ovoj fazi Odbor pred sobom imao tri mogućnosti – da potvrdi, preinači ili odbije zahtev koji je bio pred njim. U slučaju rada Siniše Malog, ovo telo je, navodi, preinačilo odluku fakulteta i time je okončano bilo kakvo dalje odlučivanje, s obzirom na to da je ovo drugostepena odluka. Senat Univerziteta u Beogradu nju sada samo treba da – oglasi.

 

“Ministar finansija moći će, eventualno, preko upravnog postupka da se dalje bavi ovom odlukom”, kaže Radonjić.

 

Mera javne osude koja je izrečena Malom u oktobru, poništena je ovom odlukom Odbora i ta obaveza sada je u rukama dekana FON. Prema Radonjićevim rečima, Odbor je konstatovao da dekan nije taj koji je izrekao osudu, što je zapravo bilo u njegovoj nadležnosti da učini. Inače, profesor Radonjić je u julu ove godine podneo ostavku na članstvo u Veću nаučnih oblаsti prаvno-ekonomskih nаukа Univerziteta u Beogradu, navodeći tada da odluke univerzitetskih organa o radu Siniše Malog, “svedoče o nepovratnoj degradaciji sistema visokog obrazovanja u Republici Srbiji, koja je poslednjih nekoliko godina značajno dobila na ubrzanju, zahvaljujući, pre svega, nipodaštavajućem odnosu vladajuće većine prema članovima univerzitetskih zajednica”.

 

„Jedan od najgorih plagijata…“

 

Podsetimo, Mali je 2013. na FON-u odbranio doktorsku tezu pod nazivom “Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije teorijske koncepcije i iskustva Srbije”. U julu 2014. Raša Karapandža, profesor Evropske škole za biznis sa sedištem u Nemačkoj, u svojoj analizi na sajtu “Peščanik” osporio je disertaciju, ističući da je to “jedan od najgorih plagijata sa kojim je javnost u Srbiji imala prilike da se do sada susretne”. Navedeno je da je plagirano 33 odsto ili više teksta tog doktorskog rada. A grupa akademika, univerzitetskih profesora i naučnih istraživača 27. februara 2018.  predala je Rektoratu zahteve da se poništi doktorat Malog, jer smatraju da je rad plagijat i da se Mali ne promoviše u zvanje doktora nauka, a da bi članovi komisije pred kojima je branio doktorsku tezu trebalo da budu procesuirani pred etičkom komisijom.

 

Foto: FoNet/Ognjen Stevanović

 

Stručna komisija, koju je formiralo Nastavno naučno veće FON-a, zaključilo je da je doktorska disertacija Malog „rezultat samostalnog naučnoistraživačkog i stručnog rada kandidata“, te da „iako postoje određeni propusti, oni po obimu i značaju nisu doveli u pitanje osnovne naučne doprinose i originalnost ovog rada“. Propusti u citiranju pojedinih izvora literature pronađeni su, kako je istaknuto, u sedam odsto obima doktorata. 

Zatim, u julu ove godine, na sednici Odbora za profesionalnu etiku Beogradskog univerziteta odlučeno je da predmet osporene disertacije bude vraćen FON-u na ponovno odlučivanje.

Potom su 13. septembra studenti iz udruženja „Jedan od pet miliona“, podseća „Insajder“, započeli blokadu zgrade Rektorata BU, a glavni uslov bio je da rektorka na javnom servisu zatraži od premijerke Ane Brnabić da smeni Malog dok se odlučuje o tome da li je njegov doktorat plagijat. Blokada je okončana 12 dana kasnije, uz garanciju rektorke da „ima snage da sprovede proceduru utvrđivanja validnosti doktorata Siniše Malog bez obzira na funkciju koju obavlja“. Rektorka je prvobitno zatražila od Odbora za profesionalnu etiku BU da taj postupak bude završen do 4. novembra, ali je potom taj rok pomeren do 22. novembra, uz objašnjenje da je procedura razlog za pomeranje roka.

 

Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

 

*Istina o doktoratu Siniše dr Malog

*Mali tokom leta podnosi ostavku

 

Ostavke u Evropi zbog plagijata

 

Samo u poslednjoj deceniji bilo je više slučajeva da su visoki funkcioneri u evropskim državama bili prinuđeni da podnesu ostavke nakon što je utvrđeno da su prilikom izrade radova postupili “neakademski”. Tako je 2011. bivši ministar odbrane Nemačke Karl-Teodor cu Gutenberg podneo ostavku zato što je utvrđeno da je njegov doktorski rad plagijat. Status doktora nauka se u Nemačkoj veoma poštuje i ukoliko neko poseduje titulu, ta činjenica se uvek naglašava prilikom njegovog predstavljanja, navela je agencija „Frans pres“. Gutenberg se tada javnosti obratio na petominutnoj konferenciji za novinare nakon što je obavestio kancelarku Angelu Merkel da se povlači sa svih svojih političkih funkcija.

 

DW, 1. 3. 2011. godine
„Ovo je najbolniji korak u mom životu“, poručio je Gutenberg. Ostavku na mesto ministra odbrane ne podnosi, kaže, samo zbog pogrešne doktorske disertacije. Gutenberg smatra da više ne može da ispunjava visoke zahteve koji se nalaze u njegovoj zoni odgovornosti. To se odnosi na najveću predstojeću vojnu reformu u istoriji Nemačke i odgovornost koju snosi za živote vojnika, angažovanih u međunarodnim misijama, objašnjava Gutenberg.
„Ako se preko leđa vojnika sve vrti oko moje ličnosti, ja za to više ne mogu da budem odgovoran. Zato se povlačim iz svoje službe, iz vojske, iz nauke i stranke koja bi zbog mene mogla da snosi štetu. Snosim posledice koje bi tražio i koje sam tražio i od svojih saradnika“, rekao je Gutenberg.

 

Posle Gutenberga, u februaru 2013. i nemačka ministarka odbrazovanja Anete Šavan podnela je ostavku pošto joj je Univerzitet u Diseldorfu oduzeo doktorsku titulu zbog plagijata rada.

 

Tanjug, Beta, 9. 2. 2013. godine
Šavan, koja je važila za blisku saradnicu kancelarke Angele Merkel i prvo, prema pisanju nemačkih medija, najavljivala i tužbu i tvrdila da ne želi da se povuče iz vlade, podnela je obrazloženje o ostavci na ministarsku funkciju u prisustvu Merkelove.

 

Predsednik Mađarske Pal Šmit podneo je ostavku u aprilu 2012. posle afere oko doktorske disertacije za koju je ustanovljeno da predstavlja plagijat.

 

Blic, 2. 4. 2012. godine
Mađarski univerzitet Zemelvajs odlučio je u četvrtak, 29. marta, da poništi Šmitov doktorat o razvoju modernih Olimpijskih igara iz 1992. godine, pošto je utvrđeno da je veći deo njegove doktorske teze pokraden od drugih autora. Šmit je u petak odbio da podnese ostavku jer, kako je rekao, ne postoji 'povezanost' njegove plagirane teze i položaja šefa države.
Predsednik, čija je politička uloga uglavnom ceremonijalna jer glavnu vlast u zemlji imaju vlada i premijer, izjavio je na državnoj televiziji da je doktorirao pre 20 godina, 1992, a da je za predsednika izabran 2011. godine.

 

A u julu prošle godine češki ministar rada i socijalnih pitanja Petr Krčal podneo je, nakon svega tri nedelje u novoj vladi premijera Andreja Babiša, ostavku zbog toga što se pokazalo da je njegov diplomski rad delimični plagijat. To je prethodno učinila i Tatjana Mala iz Babišove stranke ANO koju je na podnošenje ostavke na funkciju ministarke pravde, zbog prepisivanja i plagijata u oba diplomska rada na oba fakulteta koje je završila, naterao žestok pritisak medija i javnosti. Socijaldemokrata Krčal je odlučio da se povuče iz vlade samo dan nakon što su se u medijima pojavile optužbe da je deo rada prepisan.

Beta, 17. 7. 2018. godine
'Mnogo vremena sam utrošio na taj rad ali dopuštam da možda u sadržaju nešto nije bilo u redu. Da je normalna politička situacija ne smatram da bi to bilo tako ozbiljno da ugrozi moju funkciju ministra rada i socijalnih pitanja, ali s obzirom na sadašnju političku situaciju i na to koliko truda je bilo potrebno da se sastavi vlada, ne želim da predstavljam opterećenje', kazao je Krčal novinarima.

Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Levajković