„Naci blokaderi“: Kako vlast zloupotrebljava istoriju za obračun sa studentima

„Naci blokaderi“, „blokaderi oponašaju naciste“, „nekad nacisti, a danas blokaderi odlučuju ko sme da uđe na fakultet, a ko ne sme“, „nacisti blokaderi napali Miloša Pavlovića“. Već nedeljama prorežimski mediji koriste najteže moguće istorijske kvalifikacije za targetiranje i demonizaciju studenata.

Kao naslednici najmračnijih totalitarnih ideologija studenti su označeni i u izjavama državnog vrha. Tako je predsednik Aleksandar Vučić dvoje studenata, koje su četvorica aktivista SNS-a napali bejzbol palicama u Novom Sadu, uporedio sa nacistima iz 1934. godine koji su delovali u Nemačkoj.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić govorila je za studente i građane koji protestuju da su „krenuli kao pravednici, nastavili kao nasilnici i završavaju kao fašističke falange“. Rekla je i da su „blokaderi“ pokazali da im je „fašistička i nacistička ideologija u svom izvornom obliku najprihvatljivija“.

Retorika je dodatno pojačana nakon napada na „studenta koji želi da uči“, Miloša Pavlovića, u Studentskom gradu. Vučić je taj događaj uporedio sa dešavanjima u Beču i Minhenu kasnih tridesetih godina prošlog veka, rekavši da „fašizam u Srbiji neće proći“ i poručio: „Bolje Ćaci nego naci“.

Brnabić je za incident optužila „fašističke falange i nacističke blokaderske horde“ i ocenila da iza napada stoje „najgori nacisti“. Lider naprednjaka Miloš Vučević incident je opisao kao „fašizam kakav se ne pamti“ i pozvao građane da dignu glas protiv „ovih nacističkih falangi“. Nakon toga je kod kampa ispred Pionirskog parka – Ćacilenda, osvanuo baner na kom je bio precrtani kukasti krst i poruka „Bolje Ćaci nego Naci“.

Targetiranje studenata se nastavilo. Brnabić je još jednom ponovila da je njihova ideologija „nacistička“ i da „to što rade nismo videli od Drugog svetskog rata“. Za ultimatum koji su studenti uputili vlastima pred vidovdanski protest, rekla je da „podseća i rečnikom na ultimatume koje su koristili nacisti i fašisti u Drugom svetskom ratu“.

Kroz ovakve izjave kreira se narativ u kojem se studentski pokret ne samo delegitimizuje, već i dehumanizuje.

Opasna zloupotreba istorije u propagandne svrhe

Koliko su poređenja sa nacizmom i fašizmom uopšte istorijski utemeljena, a koliko predstavljaju političku manipulaciju kolektivnim sećanjem? I koliko je opasna tendencija da se studentski protesti dovode u vezu sa najmračnijim periodima 20. veka? Kakve posledice ovakva relativizacija istorije može imati po društvo?

Milivoj Bešlin, istoričar iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kaže za Istinomer da je reč o klasičnoj zloupotrebi istorije, odnosno nepoznavanju pojmova istorijskih kategorija i njihovoj zloupotrebi u propagandne svrhe. Ta vrsta stigmatizovanja studenata i građana u protestu, prema njegovim rečima, služi da bi se legitimizovalo nasilje i to ne samo „regularnih državnih formacija, nego i neregularnih, kriminalnih“.

„Ne postoji ništa što bi u studentskom ili protestnom pokretu ličilo na ovu vrstu istorijskih poređenja koje režim čini. Ako bismo igde mogli da pravimo neke paralele sa određenim fašistoidnim karakteristikama, odnosno metodama, to bi moglo da se nađe kada je u pitanju delovanje određenih struktura unutar režima. Pre svega u onom propagandnom elementu režima. To je taj ekstremni nacionalizam i šovinizam, nasilje u govoru… Zaista možemo da nađemo karakteristike ekstremno desničarskog obrasca političkog delovanja“, objašnjava Bešlin.

Ističe da je veoma opasno porediti građansku neposlušnost i demokratske vidove političke borbe sa Holokaustom ili fašizmom, jer to znači relativizaciju i banalizaciju samog fašizma, ali i zloupotrebu Holokausta kao najstrašnijeg poglavlja u istoriji 20 veka, pa i šire.

„Kada vi građansku neposlušnost, kao legitiman vid političke borbe koji postoji u svim demokratskim društvima, uporedite sa fašizmom, vi ste tada relativizirali fašizam i vlast to već dugo čini stigmatizujući svoje, recimo, političke neistomišljenike kao ustaše. Time faktički vlast normalizuje i relativizuje ustaški pokret. To su njihovi stari mehanizmi, koji imaju za cilj da zapravo relativizuju opasnosti od fašizma.“

Jelena Kleut, profesorka na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, objašnjava za Istinomer kako se simbolima nacizma i fašizma manipuliše u javnom govoru:

„To je klasičan pokušaj transfera. Da se nešto što je verovatno poznato biračkom telu SNS-a, prilepi nečemu što deluje nepoznato i daleko. A onda kroz transfer svih tih negativnih konotacija koje ti izrazi nose, nastoji se da se delegitimizuje studentski pokret u celini, kao antinarodan, kao opasnost.“

Smatra i da izrazi „nacisti“, „fašisti“, „nacističke i fašističke falange“ služe kao potka da država krene sa represivnijim merama prema studentima.

„Svi mi u načelu, kada bi nas neko pitao da li država treba da zabrani nacističko delovanje, bismo se sa tim složili. Ali onda kada imate situaciju u kojoj država ili neke njene paradržavne formacije u Ćacilendu nazivaju studente nacistima, onda imate konsekvencu toga da ih hapse, tuku, pritvaraju“, kaže Kleut.

„Loša bila ’45-a“

Istovremeno, vlast je proteste i blokade poredila sa 1945. godinom. Nedavno je ministar pravde Nenad Vujić izjavio da „ulica ne može da sudi i presuđuje“, da ne mogu da se dozvole blokiranja sudova, kao i da to podseća na dešavanja iz 1945. Takva poređenja već smo prethodno čuli od Vučića, i to ne jednom.

Govorio je tako predsednik o „plenumaškoj pravdi“ i deologiji nalik onoj iz 1945, aludirajući na revolucionarna suđenja bez suda. Rekao je i da niko još nije uputio ni obično „izvinite“ za, kako je naveo, „strašne stvari“ koje su učinjene Srbiji, a koje, prema njegovim rečima, nisu viđene još od 1945. i 2000. godine.

Tako je 1945, godina poraza fašizma, u ovom narativu transformisana u simbol političke represije.

„Ako 1945. godinu, koja je godina pobede nad fašizmom kao najvećeg zla u ljudskoj istoriji, uzmete kao primer nečega najnegativnijeg u istoriji, vi ste time bacili ljagu i na vlastiti antifašizam. Ne mogu da ne napravim ovu paralelu – nedavno je bio koncert ekstremno desničarskog pevača u Hrvatskoj koji, između ostalog, ima stih ‘Loša bila ’45-a’. Mislim da Vučić i ministar pravde suštinski ovakvim stavovima ponavljaju Tompsonov stih i to zaista doslovno“, kaže Bešlin.

I najava Ane Brnabić da će pokrenuti inicijativu za izmenu Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju kako bi obilazak mesta stradanja Srba za vreme Drugog svetskog rata ponovo postalo obavezno za đake, za Bešlina je u funkciji zloupotrebe istorije, „njenog iskrivljavanja i falsifikovanja u svrhu njihove ultradesničarske i nacional-šovinističke propagande“.

Ova izjava predsednice parlamenta, kao i skorašnja izjava ministra prosvete da država sprema nacionalne udžbenike jer je ideja države da „obrazovni sistem konačno počne da postaje i postane nacionalno senzitivan“, za profesorku Kleut mogu da budu samo uznemirujuće. 

„Mi imamo traumatično i bolno iskustvo nacionalizma koje nas je uvelo u ratove i plašim se da uvođenje dodatnog obrazovanja koje će ideološki oblikovati građane i građanke ove zemlje, može samo da suzi vidike. Nama treba obrazovanje koje je zasnovano na multikulturalizmu, uvažavanju različitosti i poštovanju drugosti. Studenti su nam za osam meseci protesta pokazali koliko je važno da prepoznamo različitosti i da ih poštujemo. S druge strane, imamo ovu retoriku koja i to spočitava studentima, taj izostanak nacionalnih elemenata i onda najavljene promene u obrazovnom sistemu koje bi trebalo da sve to reše kako buduće generacije ne bi bile buntovne kao ova.“

Naslovna fotografija: FoNet