Intervju - Stranica 4 od 21

Početna Kategorija: Intervju

Predsednik jedine opozicione poslaničke grupe u srpskoj skupštini “Ujedinjena dolina- SDA Sandžaka” Šaip Kamberi ni sam nije očekivao da će se zateći u tom položaju. S obzirom na to da je i jedan od retkih predstavnika albanske nacionalne manjine među poslanicima, šali se da se našao u ulozi “duple opozicije”. Kako se nosi sa govorom mržnje, da li očekuje međunacionalno pomirenje, kako reaguje na stereotipe koje o Albancima imaju najviši predstavnici vlasti i da li “ova država drži kao taoce i Srbe i Albance”, o tome je Kamberi govorio za Istinomer.

25. 4. 2021.

„Bezakonje se razvija do tačke u kojoj bude savladano i zamenjeno zakonitošću, ili dovede do sloma sistema.“ Ako bismo ovaj stav sudije Miodraga Majića primenili na našu stvarnost, pitanje bi bilo da li se u njoj dešava prvi ili drugi slučaj. Na primer, da li je sadržina svedočenja o navodnom podvođenju maloletnica od strane Dragana Markovića Palme primer brutalnosti i bezakonja, ili slom sistema? Da li je samo bezakonje ili slom sistema svedočenje dvojice bivših policajaca koji tvrde da se godinama prisluškuju novinari, kritičari vlasti, javne ličnosti, opozicija, kao i da vladajuća stranka i služba bezbednosti dele novac od droge? Šta su Savamala, Jovanjica, javnosti otkrivene navodne veze organizovanog kriminala i vrhova policije i politike – samo bezakonje, ili se na njima lomi sistem? Da li su najavljene ustavne promene u pravosuđu tačka u kojoj će bezakonje biti savladano i preći u zakonitost, ili je i to doprinos slomu sistema? U intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ sudija Miodrag Majić na pitanje šta se mota po glavi sudije kada čuje svedočenja o Jagodini ili o delovanju policije odgovara da „živimo u haotičnom društvu, u kome je centralna reč bezakonje ili nepostojanje vladavine zakona, što je jedino što organizovano društvo odvaja od rulje, od horde ili organizovanijih oblika kao što su mafijaška udruženja“.

21. 4. 2021.

Da li hiljade ljudi na ulicama Beograda koje traže vazduh, drvo i vodu i rani ručak prijatelja na vlasti u Beogradu na vodi predstavljaju sve izoštrenije slike dve paralelne stvarnosti u Srbiji? Da li je presuda za pretrpljene duševne bolove u korist zamenika gradonačelnika Beograda protiv nekadašnjeg odbornika Balše Božovića, koji je svojevremeno, za vreme svog mandata u Beogradu, tražio odgovornost gradske vlasti za najskuplju jelku na svetu, primer delovanja pravne države ili slika paralelne stvarnosti, koja asocira na detalje iz kratkog romana Roberta Bolanja „Čile noću“? Gde je dodirna tačka te dve stvarnosti? Šta spaja elitu na vlasti, koja se očigledno oseća dobro, i ostatak Srbije, uključujući i one koji su za tu vlast glasali? Da li su predstojeći pregovori vlasti i opozicije o fer izbornim uslovima igranje na dobru ili pogrešnu kartu? Da li time opozicija kreira za sebe veće šanse, ili bi možda trebalo da primeni recept Zorana Đinđića iz 2000, koji je opisan u knjizi Vesne Mališić – izlazak na izbore bez obaziranja na Miloševića i njegova pravila, sa uverenjem da će ti izbori biti katalizator promena, a ne same promene, da će biti važni za ozdravljenje opozicije i da će animirati narod da glasa za opoziciju?

14. 4. 2021.

Da li je „ekološki ustanak“, kako se naziva protest u subotu, kome se, pored inicijatora Odbranimo reke Stare planine, priključilo još 50 ekoloških i drugih aktivističkih organizacija i pokreta, okupljanje protiv vlasti ili bitka za bolju životnu sredinu? Da li je pitanje životne sredine stvar politike ili ekologije, i da li su te teme rešive u zarobljenoj državi? Da li je Miša Vacić postao „ekološki osvešćen“, ili je njegova poseta Staroj planini signal da je u pogledu snage aktivizma vlast postala osvešćena? Radomir Lazović iz Inicijative Ne davimo Beograd u razgovoru za podkast Istinomera „U mikrofon“ kaže da protest u subotu, kome se Inicijativa pridružuje, „možda nije pravi ustanak, ali da je ekološka situacija u zemlji takva da zaslužuje upravo ustanak“.

7. 4. 2021.

Da li je politička klima u Srbiji počela da se menja i da li su teze o Zaječaru kao „zarazi“ koja je počela da se širi samo projekcija, ili u tome ima zrna racionalnosti? Da li i posle više od dvadeset godina živimo isti politički krug o usponu lidera, autokratiji, unutrašnjim sukobima, na čiji ishod nas podseća serija „Porodica“ koju ovih dana pratimo na RTS-u? Zašto se u Srbiji, sa malim prekidima, ponovo vrtimo oko „porodice“ čiji su porodični problemi naši zajednički? Glava te porodice je u ponedeljak uveče rekao da ga jedino zanima sud istorije i da zna da će licemeri jednog dana da ga napuste i optuže. Zašto je opozicija od „srećne porodice” koja se bori za isti cilj – demokratske izborne i životne uslove – ponovo stigla do „nesrećne porodice”? Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, u razgovoru za podkast Istinomera „U mikrofon“ kaže da je „porodica“, sem što nas simbolički prati decenijama, nažalost postala važna i za politički razvoj zemlje.

31. 3. 2021.

Da li je kolo oko spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu „vrhunac ludila”, „pokret otpora”, ili samo jedan u nizu događaja koji stvarnost dodatno „bluruju”? Od Jovanjice, hapšenja Beluvuka, Kokeze, Dijane Hrkalović, Vuletića, Mimi Oro, prisluškivanja Vučića, zaverenika među ministrima i funkcionerima SNS, Đilasa kao neprijatelja broj jedan, KRIK-a i „Crte” kao neprijatelja broj dva i tri, govora mržnje i neistina u Skupštini, Cvijana, utaje poreza, lopova, bilborda i majica podrške Vučićima, izliva ljubavi i mržnje – na 24 sata imamo novu zaveru, novu istinu i novi udar. Deluje da je sve više događaja, a sve manje fokusa. Teško je odrediti koja je vest glavna, a koja sporedna, i da li je ono za šta mislimo da je događaj zaista to. Da li je reč o društvenim tokovima ili politici? Da li tokovi diktiraju politiku, ili obrnuto? Psiholog Oliver Tošković, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pre godinu dana je rekao da se naše društvo kuva u loncu koji je čvrsto poklopljen i koji preti da iskipi.

24. 3. 2021.

Da li je kampanja koja se danima vodi protiv istraživačkog portala KRIK, cinično rečeno, uobičajen napad na novinare, jedan u nizu koji će za par dana da se završi, do sledeće epizode – ili je reč o, kako je ocenjeno, najbrutalnijem napadu vlasti na jedan medij, koji podseća na atmosferu kreiranu protiv Slavka Ćuruvije 1999. godine? Zašto su predstavnici države odlučili da malobrojnu redakciju mladih novinara smeste u središte bitke između mafijaških klanova? Šta Vučić, njegovi ministri i mediji zapravo žele da se dogodi, šta im je cilj i zašto je metodologija napada ovog puta zapravo iskorak u odnosu na sve prethodne?

17. 3. 2021.

Bar tri propisa u Srbiji govore o poštovanju dostojanstva žrtava i pravima žrtava. Jedan od njih je Zakon o informisanju, drugi je pravilnik REM-a, a postoji i Kodeks novinara. Ovaj poslednji ide i korak dalje – u jednoj odredbi kaže da čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška državnih organa ne podrazumeva dozvolu za kršenje etičkih principa profesije.

10. 3. 2021.

Šta se tačno dešava i da li poslednjih nedelja gledamo pervertiranu verziju nastavka trilogije „Kum”, što je insinuirala profesorka Vesna Rakić-Vodinelić, ili je na delu delovanje pravne države u njenom punom kapacitetu? Zašto se, posle hapšenja grupe Veljka Belivuka, javnost bombarduje šifrovanim porukama sa najvišeg političkog vrha, nejasnim optužbama mimo institucija, denunciranjem predstavnika suda, najavom da će nam u lice biti bačen film koji bi se na nekom drugom, uređenijem mestu verovatno emitovao u od publike ispražnjenoj sudnici? Da li je ono što vlast zove „obračun sa organizovanim kriminalom” obračun sa delovima odmetnute familije, i zašto je taj obračun posle devet godina počeo baš sada, godinu dana uoči najavljenih izbora i paralelno sa kritikama koje dolaze iz Evrope, koja treba da posreduje u dogovoru vlasti i opozicije u vezi sa izbornim uslovima?

3. 3. 2021.

Da li je revizija poslovanja Univerziteta u Beogradu, u kojoj je DRI našla da su bez pravnog osnova blizu tri miliona dinara 2019. godine potrošena nenamenski, jer za njihovu preraspodelu nije tražena saglasnost vlade, prvi potez vlasti tri meseca pre izbora novog rektora? Da li se krivična prijava protiv rektorke Ivanke Popović, kojoj mandat ističe u maju, može razumeti kao osveta za proglašenje doktorata Siniše Malog plagijatom? Kako je moguće da vest o krivičnoj prijavi saznaju mediji, ali ne i nadležna tela Univerziteta? Da li je Savet Univerziteta, u kome su i članovi koje bira vlada, kao organ upravljanja bio upoznat sa načinom raspodele sredstava i u kojoj meri je spreman da stane iza rektorke Ivanke Popović? U podkastu Istinomera „U mikrofon“ predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu, profesor Hemijskog fakulteta Aleksandar Popović konstatovao je da do trenutka snimanja „niko u Rektoratu Univerziteta nije dobio bilo kakvo zvanično obaveštenje da je podneta krivična prijava“.

24. 2. 2021.

Kamberi: Nije Srbija ovo što se prikazuje u parlamentu

Majić: Biće veoma teško sprovoditi postupak u Jagodini

Božović: Opozicija je postala zmija koja jede sopstveni rep

Lazović: Bogataši mogu da kupe vodu i hranu, ali će ih sačekati zagađenje

Popović: Da smo mi bolji, ne bi Vučić vladao

Tošković: Država nam je kuća bez zidova, trošimo energiju da je zagrejemo

Vasić: Kampanja vlasti dovela nas je pred streljački vod

Miletić: Porodice žrtava mogu da tuže državu zbog objavljenih fotografija

Tepić: Suština svih ovih dešavanja je da se vlast opere od „Jovanjice 2“

Popović: Ko je medijima dao informaciju o prijavi protiv rektorke?