Korona virus koji je stigao u Srbiju pre nedelju dana doveo je u pitanje i održavanje redovnih parlamentarnih i lokalnih izbora zakazanih za 26. april. Kakve su pravne mogućnosti za odlaganje izbora i šta Ustav kaže po tom pitanju?
Nakon što iz dana u dan raste broj obolelih od korona virusa u Srbiji, čini se da su sve ostale teme pale u zasenak. Građani se o širenju ovog virusa obaveštavaju na različite načine i iz raznih izvora, pa je to plodno tle za širenje, makar i nenamerno, ogromnog broja lažnih vesti. A kako o ovom virusu nadležne institucije informišu građane? Kakve informacije ih čekaju na njihovim zvaničnim sajtovima?
Period uoči raspisivanja izbora obeležili su slučajevi funkcionerske kampanje, zloupotrebe javnih resursa, kao i dominantno prisustvo predstavnika vladajuće većine u medijima sa nacionalnom frekvencijom, prvi su nalazi posmatračke misije Crta koja dugoročno posmatra izbore najavljene za 26. april. Crta je do sada podnela već devet prijava Agenciji za borbu protiv korupcije zbog izbornih nepravilnosti, a predizbornu atmosferu prate i navodi o pritiscima na birače, naročito zaposlene u javnom sektoru, da daju podršku, obećaju glas ili daju potpis za kandidaturu liste.
Brže od korona virusa šire se, čini se, lažne vesti i informacije o ovoj bolesti. U moru dezinformacija vode one koje nam preporučuju kako da sprečimo zarazu ili da se izlečimo od virusa. Konzumiranje izbeljivača, velike količine vitamina C i prirodni enzim za pranje ruku samo su neki od “recepata”, koji su se ispostavili kao netačni i neutemeljeni zahvaljujući fektčekerima širom sveta koji u zajedničkoj akciji proveravaju lažne vesti o korona virusu.
Dva puta su birali vladu, prisustvovali jednoj predsedničkoj zakletvi, neumereno se hvalili, vređali i svađali, a deo njih je poslednjih godinu dana bojkotovao rad parlamenta. Ipak, ovaj saziv jedan je od retkih koji je, posle dužeg vremena, “izgurao” pun četvorogodišnji mandat. Možda neće biti upamćen kao sastav koji je učinio mnogo za jačanje demokratskih procesa u Srbiji, možda će glasanje na zvono, za koje se ni do kraja mandata nije pronašla neka manje upadljiva zamena, biti zgodno za proučavanje nekim budućim generacijama, tek - u ovom sazivu Skupštine bilo je mnogo toga što se desilo, ako ne “prvi put u istoriji”, a onda bar “od kad pamte živi skupštinski izveštači”.
Koje civile će da čuva Vojna policija, ko može da bude meta njihove prismotre, zašto se proširuju ovlašćenja ministra odbrane, može li pravnim aktom kao što je uredba Vlade uopšte da se određuje tako osetljiva oblast i imaju li nove mere ikakve veze sa “Kobrama” i incidentima povezanim sa ovom jedinicom? Najnovija uredba o proširenju ovlašćenja vojne policije prema civilima otvorila je niz pitanja. Ova mera, nedavno doneta na sednici Vlade, nastavak je prakse koja bi trebalo da bude samo na nivou izuzetaka, da se u Srbiji u potpunosti poštuje demokratski okvir kada je reč o bezbednosnom sistemu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći o zagađenom vazduhu u Srbiji i potencijalnim rešenjima, izjavio je da je to tema koja pre svega interesuje srednju, višu srednju i visoku klasu. Pri tome, ocenio je da je ona sve veća. Međutim, to nije skroz tačno i precizno, s obzirom na kriterijume koji se primenjuju pri određivanju klasa, kao i na sve izraženije ekonomske nejednakosti među ljudima u Srbiji.
Antimigrantski talas sve je glasniji u Srbiji. Iako je, prema poslednjem izveštaju Evropske komisije, Srbija dobila pozitivnu ocenu kada je reč o uređenosti sistema prihvata i upravljanja migracijama, o migrantima se sve ćešće govori u negativnom kontekstu - da kradu, siluju i vrše druga krivična dela po Srbiji. Nezadovoljstvo njihovim boravkom u Srbiji argumentuje se na razne načine - najpre, da im se dodeljuje novčana pomoć, kupuju kuće i stanovi i dodeljuje državljanstvo. A sporno pitanje je i da li je Srbija zaista sklopila ugovor sa Austrijom o vraćanju migranata u našu zemlju. Istraživali smo da li je i šta je od toga zaista istina.
Braneći obožavanog vođu od podsećanja na njegov minuli rad u filmu „Vladalac“, Ana Brnabić je definisala suštinu srpske političke scene: nije bitno šta ste radili juče, na šta ste spremni i koliko vredi vaša reč. Sve može – danas ovako, sutra onako, juče sa ovim, danas sa onim. Nema ideologije koja se ne može promeniti, personalnih odnosa koji se ne mogu pokvariti, ali ni međusobnog rata koji se ne može zaboraviti, kada to nalaže cilj zapakovan u priču o „opštem interesu“. A to je – čast izuzecima – nedopustivo često obično vlastohleplje, uglavnom praćeno najprizemnijim srebroljubljem. Neprihvatljivo je samo pamćenje i podsećanje na ono što je bilo juče.
Američki predsednik Donald Tramp imenovao je dosadašnjeg ambasadora SAD u Nemačkoj Ričarda Grenela za vršioca dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne agencije, tela koje usmerava i nadzire 17 obaveštajnih agencija i njihov rad, ali on će i dalje biti specijalni izaslanik predsednika SAD za Srbiju i Kosovo. Ovo je vest koja se juče proširila medijima, a već danas stigla je dopuna - Grenel neće biti stalni šef svih obaveštajnih službi, već će obavljati tu dužnost dok Tramp ne imenuje svog kandidata za direktora, preneo je “Njujork tajms”.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
