Proteklih dana intenzivirala se debata oko izbornog cenzusa, a odmah zatim i oko broja birača u biračkom spisku. To nije slučajno, jer uveliko traje borba oko interpretacije legitimnosti predstojećih izbora. Ova borba će biti ključna u mesecima koji dolaze, a intenziviraće se posle održavanja izbora. U njoj će učestvovati politički akteri u zemlji, ali i institucije van zemlje koje će na osnovu izveštaja posmatračkih misija procenjivati usklađenost izbora sa međunarodnim standardima.
Francuski predsednik ima samo protokolarnu ulogu u izboru sudija. On ih imenuje, na predlog Visokog saveta magistrata, a ceo proces je znatno drugačiji nego u - Srbiji. Ideja koju je izneo državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić o promeni Ustava i kontroli pravosuđa, kao i niz kritika na račun tužilaštva, izazvale su oštre reakcije struke i javnosti. Sagovornica Istinomera Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda, podseća da je ulazak u pravosuđe u Srbiji vezan za Skupštinu. Kako kaže, “kreiranje pravosudnog sistema napravila je skupština, preko predstavnika političkih stranaka u njoj”.
Srbija se odrekla kontrole zakonitosti ugovora indijskih radnika angažovanih na najvećim državnim infrastrukturnim objektima, a koji su već danima u štrajku zbog kašnjenja plata i uslova rada, može se zaključiti iz odgovora Inspekcije rada Istinomeru, u kome navode da su za to odgovorne institucije SAD.
Na zagađenje vazduha u Srbiji u značajnoj meri utiču termoelektrane na ugalj, podaci su Energetske zajednice. Od deset termoelektrana koje su najveći zagađivači u Evropi, čak četiri su u našoj zemlji. Osim termoelektrane Kostolac B, koja je 2016. proglašena najozloglašenijim zagađivačem sumpor dioksidom, na listi su i Nikola Tesla A, Kostolac A i Nikola Tesla B, pokazuje studija Alijanse za zdravlje i životnu sredinu. Ove analize relevantnih međunarodnih organizacija kose se sa izjavama domaćih zvaničnika, koji su za zagađenje vazduha u najvećoj meri “okrivili” veliki broj automobila i individualna ložišta.
U poslednjih nekoliko meseci, podaci o zagađenom vazduhu u Srbiji punili su dnevnu štampu - neki su nas upozoravali na katastrofu, dok su drugi umirivali rečima da je istina drugačija. Sve to, dok, konačno, u januaru 2020, nismo dobili potvrdu i od vlasti da se sa vazduhom nešto dešava. Nakon hitnog sastanka Vlade, saopšteno je sledeće: Vazduh jeste zagađen, ali, to je normalno, nema razloga za paniku. Dok se akcentuje da je Srbija prva na svetu po broju direktnih stranih investicija, podatak da se građani te iste zemlje guše u sopstvenom vazduhu, čini se, nije toliko važan. Ako je suditi po izjavi predsednika da nam je standard toliko porastao “pa se danas vozimo svi kao pojedinci u automobilu”, biće da smo se opustili.
Izgleda da je i sâm naprednjački vrh shvatio da mora da se bori protiv sopstvenog nagona da slomi svaku kičmu i ugasi svaki kritički glas, jer bi ta stranka mogla ostati bez jednog od ključnih propagandnih mehanizama – priče o borbi protiv opasnog “neprijatelja“. Ali, to nije jedina unutrašnja borba ni jedini problem koji muči mašineriju spremnu na sve da sačuva ogromnu moć.
Indijski državljani na privremenom radu u Srbiji mesecima su žrtve radne eksploatacije, i to radeći na najvećim državnim infrastrukturnim projektima – izgradnji brze pruge između Beograda i Budimpešte, koju država sprovodi sa ruskim partnerima, kao i Koridora 11 koji iz kineskog kredita gradi kineska firma.
U subotu je “Politika” objavila da će se, kako "ekskluzivno saznaje u vrhu vlasti," izborni cenzus spustiti sa sadašnjih pet na tri odsto. U nedelju je na televiziji Pink najviši u vrhu vlasti javno podržao ovu promenu. U drugim prilikama, i u kontekstu šire reforme izbornog sistema, smanjivanje cenzusa na tri odsto za liste koje samostalno izlaze na izbore ne bi bila loša stvar. Međutim, trebalo bi sagledati ovaj predlog u trenutnom političkom kontekstu u Srbiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić često za sebe voli da kaže da nikada nije uvredio nekog novinara ili odbio da odgovori na neko pitanje. Međutim, zabeleženi primeri u kojima novinarima Istinomera, N1, Insajdera, BIRN-a i KRIK-a Vučić govori da njihovi mediji podržavaju “one u čije vreme su propale fabrike i preduzeća”, te umesto odgovora na pitanja od javnog značaja skreće sa teme i bavi se uspesima aktuelne vlasti, ne govore u prilog tvrdnji da između predsednika Srbije i svih novinara vlada fer i pošten odnos.
Sindikat radnika fabrike "Ikarbus" i predstavnici Ministarstva privrede postigli su dogovor o socijalnom programu, jer od septembra nisu primili nijednu platu. Ovo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) kazao predsednik Samostalnog sindikata "Ikarbusa" Dragan Bubić koji je prisustvovao sastanku u Vladi Srbije. A pre samo nekoliko godina sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao je procvat ovog preduzeća.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
