Kako je Vučićeva savetnica za medije kao novinarka „izmislila“ rat u Crnoj Gori

U društvu novinara Ljiljane Smajlović i Aleksandra Apostolovskog, Suzana Vasiljević se u emisiji „Usijanje“ na Kurir TV dotakla svoje novinarske karijere i izjavila:

„Ja sam radila u medijima svojevremeno, zna i Ljilja i Aleksandar, u Bi-Bi-Siju svojevremeno. Mi smo izmišljali priče da bi… izmislili smo rat u Crnoj Gori, mogućnost da će Milošević 2000. napasti, pred izbore te njegove poslednje, napasti Crnu Goru, to jest Mila Đukanovića zbog toga što je Milo okrenuo leđa, da bi bili tri meseca na Svetom Stefanu.“

U vezi sa njenom tvrdnjom treba podsetiti da su mediji još 1999. pisali o napetosti koja raste u Crnoj Gori nakon početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

Šta se pisalo o odnosima Beograda i Podgorice

U Gardijanu nalazimo tekst iz tog vremena pod naslovom „Crna Gora se boji puča koji predvode Miloševićeve trupe“, u kom piše da je naoružana crnogorska policija bila u pripravnosti za potencijalni oružani sukob između Crnogoraca lojalnih Milu Đukanoviću i Slobodanu Miloševiću.

„Teško naoružani policajci lojalni crnogorskim vlastima, u zelenim borbenim uniformama, sa šlemovima i pancirima, čuvaju ključne zgrade vlade i komunikacione centre u regionalnoj prestonici, Podgorici. Jedan od glavnih gradskih hotela pun je naoružanih crnogorskih policajaca koji su u pripravnosti zbog mogućeg oružanog sukoba između Crnogoraca lojalnih Milu Đukanoviću, prozapadnom lideru te teritorije, i jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića“, pisao je Gardijan 3. aprila 1999, citiravši Đukanovića:

„Postoji ozbiljna opasnost da čak i naša država nestane i izgori u nasilju.“

U istom tekstu se navodi da je Milošević smenio komandanta jugoslovenske vojske u Crnoj Gori, generala Radosava Martinovića, i na njegovo mesto postavio tvrdu liniju generala Milorada Obradovića, što se tumačilo kao znak da se Milošević priprema da zategne kontrolu nad Đukanovićem.

Institut Sjedinjenih Američkih Država za mir u svom izveštaju iz januara 1999. piše da pretnja napadom na Crnu Goru od strane Miloševićevog režima postaje sve verovatnija i da može da poprimi različite oblike – od indirektnog „ustavnog“ puča do direktnijeg pokušaja mobilisanja snaga u Crnoj Gori lojalnih Miloševiću na činove nasilja protiv demokratskog režima.

„Demokratska vlada Crne Gore ugrožava Miloševićev legitimitet kao predsednika Savezne Republike Jugoslavije i slabi njegov autoritarni politički temelj. Zatišje na Kosovu moglo bi mu pružiti priliku da poništi demokratsku konsolidaciju Crne Gore uklanjanjem Đukanovićeve vlade“, navodi se u ovom dokumentu.

Američki Institut Brukings u avgustu 2000. godine pisao je da, po peti put u jednoj deceniji, rat preti da izbije na prostoru bivše Jugoslavije – ovoga puta u Crnoj Gori. Ova organizacija piše da su se odnosi između Srbije i Crne Gore brzo pogoršali nakon što je NATO porazio Miloševićeva.

„U martu je Srbija uvela potpunu trgovinsku i ekonomsku blokadu Crne Gore, zabranivši prolaz bilo kakvoj robi preko do tada neograničene granice. Milošević je takođe pojačao prisustvo jugoslovenske vojske i poslao bataljon paravojnih jedinica u to područje. U najdirektnijem izazovu Crnoj Gori, Beograd je prošlog meseca izmenio jugoslovenski ustav, faktički lišavajući malu republiku bilo kakvog uticaja u federaciji“, pisala je ova organizacija, zaključujući:

„S obzirom na podeljenu opoziciju u Srbiji i odluku Crne Gore da ne učestvuje na jugoslovenskim izborima zakazanim za 24. septembar, Miloševićev ‘ustavni inženjering verovatno će učvrstiti njegovu poziciju na vlasti. U tom trenutku, Beograd bi mogao da krene protiv Đukanovića, koristeći njegovo odbijanje da prihvati novi ustav kao izgovor.“

Novinar Miroslav Filipović, dopisnik lista Danas i agencije Frans pres iz Kraljeva, koji je u avgustu 2000. godine osuđen pred Vojnim sudom u Nišu zbog špijunaže u sticaju sa širenjem lažnih vesti, prikupio je, između ostalog, i tajne vojne podatke o vojnim jedinicama na teritoriji Crne Gore, pisao je nedeljnik Vreme.

U nagrađenom izveštaju „Srpski oficiri ponovo proživljavaju ubistva“, koji je napisao za Institut za izveštavanje o ratu i miru (IWPR), Filipović citira jedan dokument o ratnim zločinima na Kosovu. Taj izveštaj, kako se navodi na sajtu ove organizacije, „Vojska Jugoslavije je pustila da procuri u javnost u proleće 2000, kako bi zaustavila Slobodana Miloševića da isprovocira još jedan konflikt, ovog puta u Crnoj Gori“.

Vasiljević bez odgovora, dok je Bi-Bi-Si demantuje

Savetnicu za medije predsednika Vučića pitali smo da li je svojom izjavom priznala da je kao novinarka izmišljala vesti, ali odgovor nismo dobili.

Istinomer je, s druge strane, dobio odgovor Bi-Bi-Sija. Na pitanje da prokomentarišu izjavu Suzane Vasiljević da je svojevremeno radila u toj kući i da su izmišlali priče, tačnije da su izmislili mogućnost da će Milošević 2000. godine napasti Crnu Goru, iz britanskog javnog servisa su nam odgovorili:

„Ne prepoznajemo ovu tvrdnju u vezi sa našim izveštavanjem. Bi-Bi-Si je najpouzdaniji svetski izvor vesti i posvećeni smo tačnom, nezavisnom i nepristrasnom izveštavanju za publiku širom sveta.“

Rekli su nam i da Suzana Vasiljević nije bila član Bi-Bi-Si osoblja, već honorarni saradnik, kao i da je poslednji put sarađivala sa njima 2012. godine.

Od Vasiljević nismo čuli ni kako komentariše odgovor Bi-Bi-Sija na njenu tvrdnju.

Za savetnicu predsednika Srbije nezavisno novinarstvo ne postoji

U nastavku razgovora na Kurir TV, Vasiljević je komentarisala i nezavisno novinarstvo. Ocenila je da pojam nezavisan novinar „ne postoji nigde na svetu – nemate ga u Americi, nemate ga u Nemačkoj, nemate ga u Londonu“.

„Ako nemate problem, vi nemate novca“, rekla je i objasnila da se takozvani nezavisni mediji finansiraju iz projekata.

„U vreme Miloševića je bilo problema koliko hoćete. Mi apliciramo, ja sam imala nezavisnu produkciju, znam kako smo radili. Apliciraš za projekat i kažeš – eto, ugrožena prava ova, ugrožena prava ona, ti dobiješ novac. Ako ti problem nemaš, novca nema. I znači ti danas nastavljaš isto ono što su radili 90-ih godina.“

Onda je tvrdila da danas biti nezavisan novinar u Srbiji znači da na „Tviteru objaviš najžešću uvredu na račun predsednika, njegove porodice, njegovih saradnika, da šalješ njegove pristalice u logore, da je to jedino rešenje za SNS članstvo i, naravno, da kao odgovor na to ti dobiješ salvu uvreda, nekad naravno i pretnji, ali ti si to namerno uradio zato što ti želiš da to izazoveš, jer to je tvoj način da postaneš nezavisan novinar“.

Istinomer je Suzanu Vasiljević pitao i šta misli kako bi profesionalni novinari u Americi, Nemačkoj i Velikoj Britaniji reagovali na njenu izjavu da u tim zemljama nema nezavisnih novinara. Ni na to pitanje, kao ni na ono o izmišljanju vesti, Vasiljević nije odgovorila.