Novinari i(li) revolucionari

"Niste novinar ako idete na proteste gde se šalje određena politička poruka", rekla je Suzana Vasiljević, savetnica za medije Aleksandra Vučića, gostujući u programu Televiziju Prva. I otvorila Pandorinu kutiju.
Od kad je veka i medija traje rasprava o odnosu novinara i politike, a kod nas je ovo pitanje ponovo aktuelizovano povodom aktuelnih protesta “Jedan od pet miliona”.  
*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Primera radi, jedan od novinara je napisao na tviteru da “novinari ne treba da učestvuju već da izveštavaju o revoluciji”. U suprotnom, prestaju da budu novinari i postaju revolucionari.
Advokat Vladimir Todorić, jedan od mnogih koji se nisu slagali sa ovakvim stavom, “replicarao” je pitanjem – konstatacijom da “Hemingvej je bio novinar, književnik i revolucionar, zar ne?”.
Polemika se nastavila dalje, ali odgovora za sada nema. Udruženja se ne izjašnjavaju o ovome, kao ni etička tela. Većina redakcija, barem javno, ne bavi se ovim pitanjem, a na protestima i dalje govore, recimo, Srđan Škoro, Željko Bodrožić, Milan Jovanović, mnogobrojni novinari iz lokalnih sredina…
*
 Srđan Škoro / Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Mnogo veći broj predstavnika nekadašnje “sedme sile” može se, ipak, primetiti u kolonama šetača nego na binama ili kamionu.
Nije potpuno jasno na koga je zapravo mislila Savetnica, na novinare što govore ili samo šetaju, ali u svakom slučaju ostaje pitanje da li je učešće na političkim protestima novinarski Edipov greh ili je to njihova, odnosno naša građanska obaveza. Jer, ne zaboravimo, i novinari su građani i kao takvi imaju prava da iskazuju svoj stav prema ključnim pitanjima kao što su demokratizacija i naravno sloboda medija što je jedan od zahteva protesta u Srbiji. 
Doduše, teško je osporavati i stav da pojavljivanjem na protestima novinari, pre svega, pred građanima dovode u pitanje svoj profesionalni integritet i ostavljaju prostora za sumnju u objektivnost.
*
Milan Jovanović / Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Sa druge strane, sasvim je legitimna i (anti)teza koja se pojavila na društvenim mrežama da ugled novinarske profesije ruše zapravo one koleginice i kolege, sa ili bez navodnika, poput legendarne Barbare, koji se bezočnim falsifikatima svrstavaju na jednu, ili drugu stranu bez da se pojavljuju za govornicama ili na kamionima.

Ako očekujete decidan odgovor u ovom tekstu, odmah obustavite dalje čitanje jer, plašim se, razočaraću vas. Naime, ovakva etička pitanja su sasvim legitimna u normalnim državama, sa demokratskim uređenjem gde novinari rade svoj posao, bez da se direktno uključuju u politiku, a političari se ne pačaju u novinarstvo.
Ono što je, međutim, sasvim izvesno je da će ova sekvenca iz srpske političke realnosti najviše štete doneti baš novinarima. I onima sa kamiona, kao i propagandistima koji sve kao posmatraju sa strane. Jer, rezultat ne može biti drugačiji nego da će građani, konzumenti, biti još uvereniji da su novinari uz jedne, druge, treće, a ponajmanje sa onima zarad kojih postoje – čitaocima, gledaocima, slušaocima.
Kako god da se okončaju ovi protesti, neki političari će biti na vlasti. Možda i po koji novinar, a ostali, onaj časniji deo, će potrošiti još ko zna koliko vremena da dokazuju da su nepristrasni i u službi građana, odnosno javnog interesa.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović