Rođena je 26. oktobra 1968. godine u Beogradu.
Završila je XII beogradsku gimnaziju. Studirala je novinarstvo i germanistiku u Berlinu i filmsku i televizijsku kameru na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
U svojoj zvaničnoj biografiji navodi da je početkom devedesetih radila kao istraživačica, prevodilica, producentkinja i novinarka za svetske televizijske stanice, između ostalog za BBC, nemačku televiziju ARD i austrijsku televiziju ORF.
Dobitnica je „Zlatne masline“ za režiju na televizijskom festivalu u Baru 2005. godine za film „Srebrenička sećanja“.
Od 2004. godine, kako navodi u svojoj zvaničnoj biografiji, radi kao konsultant u Kancelariji za saradnju sa medijima Vlade Republike Srbije, zadužena za komunikaciju sa predstavnicima ambasada, NVO i stranih medija, kao i za organizaciju konferencija.
Nakon rada u Vladi Vojislava Koštunice, 2008. godine počinje da radi u Ministarstvu unutrašnjih poslova kao šef Biroa za medije, gde ju je, kako je rekla, pozvao Ivica Dačić. Posle dve i po godine prelazi u JP „Srbijašume“, gde je kao direktorka odeljenja za komunikacije radila narednih godinu i po.
Prema podacima registra Agencije za borbu protiv korupcije Vasiljević je trenutno savetnica predsednika (od novembra 2017. godine), članica nadzornog odbora “Er Srbije” (od septembra 2014. godine, sa prekidom od nekoliko dana), kao i članica nadzornog odbora “Politike” (od decembra 2012. godine).
U izveštaju o prihodima i imovini, koji kao funckionerka ima obavezu da podnosi, navodi se da kao savetnica predsednika ima mesečnu zaradu od 76.382 dinara, kao članica nadzornog odbora “Politike” 120.000 dinara, dok za članstvo u nadzornom odboru “Er Srbije” ne dobija nikakvu naknadu. Navodi se i da poseduje jednosoban stan i njivu, kao i automobil “mini moris”.
Sa Aleksandrom Vučićem Suzana Vasiljević počela je da radi 27. jula 2012. godine, kada je on bio potpredsednik vlade i ministar odbrane. Njihova saradnja je, kako je Vasiljević rekla u intervjuu za list „Alo“ u januaru 2018, počela tako što ju je Vučić na engleskom upitao „Do you want to work for me?“. U istom intervjuu Vasiljević navodi da je Aleksandar Vučić često predstavlja kao „predstavnika građanskog sektora u kabinetu“.
U tekstu BIRN-a, u kojem se iznose svedočenja novinara o stanju medija u Srbiji, a koji su deo istraživanja „Sloboda i kontrola medija – svedočenje novinara“, jedan urednik tabolida opisao je neformlane odnose Vučićeve savetnice za medije, novinara i urednika.
“Posle jednog novogodišnjeg prijema u Vladi Srbije, njegova savetnica za medije Suzana Vasiljević se na svom Fejsbuk profilu pohvalila poklonima koje je dobila od novinara i urednika… Najviše lajkova su dobile ‘Džimi Ču’ cipele od 600 dolara koje je dobila od menadžerke kompanije koja izdaje dnevne novine. Na drugom mestu po broju lajkova je bila spavaćica koju je dobila od urednice iz konkurentske kuće”, rekao je urednik neimenovanog tabloida BIRN-u u tekstu koji je objavljen u februaru 2018.
U žižu javnosti Suzana Vasiljević dospela je i nakon tvita direktora televizije N1 Jugoslava Ćosića da je ona, nakon Parade ponosa i incidenta u kome je učestvovao i Andrej Vučić, zahtevala da se snimak ovog događaja ne objavljuje. Vasiljević je u izjavi za portal Cenzolovka potvrdila da je zaista to tražila od Ćosića, ali da to nije bio pritisak već „drugarska molba kako bi mogli da pripreme Andrejevu majku i dete“.
U januaru 2018. godine Suzana Vasiljević ušla je u sukob sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije (NUNS) zbog toga što je smatrala da Evropska federacija novinara (EFJ) treba da se sastane i razgovara o stanju medija u Srbiji i sa predsednikom, a ne samo sa premijerkom i resornim ministrima, čemu se NUNS oštro usprotivio, ukazujući na ustavna ovlašćenja predsednika.
Uprkos protivljenju dela struke, Suzana Vasiljević je kao savetnica predsednika Vučića u junu 2018. godine izabrana i za članicu Koordinacionog tela za saradnju sa medijima, koje će, kako je saopštila Vlada, raditi na unapređenju položaja medija.
