Kada je 2006. godine usvojena Nacionalna strategija reforme pravosuđa, to je privuklo malo pažnje javnosti, i niko nije mogao da pretpostavi da je time započet proces koji će imati odjek i posledice kakve je na kraju imao. Promena vlasti i dolazak Snežane Malović na mesto ministarke pravde, zavrteo je niz događaja ka tom neočekivanom ishodu.
Izjava Republičkog javnog tužioca u medijima trebalo bi da je nešto uobičajeno. A opet, pojavljivanje Zagorke Dolovac u medijima povodom otvaranja konferencije Savetodavne grupe tužilaca Jugoistočne Evrope bilo je prilično iznenađujuće. Iznenađujuće, jer od polaganja zakletve za drugi mandat, krajem 2015. godine, izjave Zagorke Dolovac u medijima mogu se izbrojati na prste jedne ruke, i to vrlo kratke izjave o sporednim temama, većinom.
Poslednjih dana pažnju domaće javnosti privukao je američki izborni strateg i politički komentator Kori Levandovski, i navodi i osporavanja njegove saradnje sa Aleksandrom Vučićem. Akteri su ovu priču demantovali, ali je ovo zgodna prilika za podsećanje na strane saradnike i savetnike koji su u prošlosti sarađivali sa Vučićem.
Izmene zakona o javnom informisanju iz 2009. godine napisane su u tajnosti, ignorisane su sve kritike struke i nezavisnih institucija, usvajanje izmena izvedeno je političkim igrama i trgovinom, da bi na kraju zaštitnik građana podneo zahtev za ocenjivanje ustavnosti i Ustavni sud Srbije odlučio da su izmene većim delom neustavne. Zanimljivo iz ove perspektive izgleda činjenica da su zakon koji su kritikovali što zbog sadržaja što zbog načina donošenja OEBS, Evropska komisija, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik građana predložili i podržali DS, G17 plus i LDP, a protiv njega se borili SRS, DSS i SNS.
U trećem – i za sada poslednjem – delu priče o negacijama koje često i rado koristi Aleksandar Vučić u svojim obraćanjima javnosti, nalazi se ono što on ne da i ne dozvoljava. Sem najpoznatijih, Gašića i Lončara i Gazivoda, u ovoj grupi se ističu i novac Srbije onima koji bi da grade vetroparkove, da se SNS pretvori u DS i da iko govori stvari koje nisu istinite. Pogledajte šta sve još Vučić ne da i ne dozvoljava u novom izdanju Istinomer tajmlajna.
U prethodnom izdanju, podsetili smo se na osnivanje i prvih godina rada Državne revizorske inistitucije. U ovom izdanju bavimo se ovom institucijom od promene vlasti 2012. godine do danas.
U dosadašnjim izdanjima, Istinomer Amnezija bavila se nastankom i radom široj javnosti poznatijih nezavisnih institucija, Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencije za borbu protiv korupcije. Red je ovaj put došao na široj javnosti manje poznatu Državnu revizorsku instituciju.
Pred vama je treći, poslednji deo Istinomer tajmlajna posvećenog Agenciji za borbu protiv korupcije. U prvom delu ispratili smo njeno mukotrpno osnivanje, u drugom delu njene prve korake i saplitanja u doba DS, i na kraju došli do doba SNS i današnjih dana.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
