Čekajući skupštinske ‘maratonce’ (6. deo)

Plamen bune 9. marta sada je bio u rukama studenata ispred Terazijske česme. Režim je svoju retoriku ‘razjapljenih čeljusti’, demonstriranu prema pripadnicima opozicije, morao da umekša prema akademcima, pripremajući teren da još jednom prizna ‘da su studenti u pravu’.

Demonstranti nisu prepuštali slučaju organizaciju protesta.

„Pored Terazijske česme formirana je i studentska delegacija, koju predvode Žarko Jokanović, student i bivši poslanik srpske Skupštine, profesor dr Leon Kojen i glumac Tihomir Arsić.“ (Borba, 12. 3. 1991. godine)

Parole studenata i učesnika devetomartovskih demonstracija bile su veoma slične.

„Studenti su na nekoliko stubova okačili transparente: ‘Ovo su studenti Beograda’, ‘Studio B’, ‘Penzije, plate’. Takođe, Trgom su se uzvikivale brojne parole: ‘Studio B’, ‘CNN’, ‘YUTEL’, ‘Slobo Sadame’, ‘Slobo Staljine’, ‘Crvena bando’, ‘Ustala je Srbija’, ‘Fašisti’, ‘Slobo fašisto’, ‘Slobo ustašo’, ‘Svinjo debela’, ‘Pustite Vuka’, ‘Vuče, Vuče’.“ (Borba, 12. 3. 1991. godine)

Okupljeni kod Terazijske česme nisu sa oduševljenjem prihvatili predlog patrijarha Pavla.

„Studentima i građanima se oko 14 časova i 30 minuta obratio i Njegova Svetost Patrijarh srpski gospodin Pavle, koji je tom prilikom rekao: ‘Braćo, sestre, narode predaka naših, dolazim vam sa trona Svetog Save da vas zamolim sledeće: u interesu svega našeg roda je da, imajući u vidu opšti interes u ovako teškim prilikama i nevoljama našeg naroda, molim vas u ime Crkve svetosavke pravoslavne da se sva ova vaša pitanja raspravljaju na mestu na kome se mogu raspravljati mirno i razumno u opštem interesu. Molim vas da se u opštem interesu danas u miru raziđemo’.“ (Borba, 12. 3. 1991. godine)

Jedan od onih koji je najglasnije izviždan na Terazijama bio je lider SRS.

„Među studentima sa Terazijske česme juče se pojavio i Vojislav Šešelj, vođa Srpske radikalne stranke i Srpskog četničkog pokreta. Odbio je da govori okupljenima, ali je za Borbu izjavio: ‘U ime SRS i kolektivnog članstva SČP i Srpskog kulturnog kluba podržavam sve studentske zahteve, posebno zahteve da se odmah smeni rukovodstvo TV Beograd, da se svi uhapšeni, takođe odmah, puste na slobodu, i da ministar srpske policije Radmilo Bogdanović podnese ostavku’. Kada je Šešelj, ipak, hteo da govori, studenti mu nisu dozvolili, već su ga izviždali uz povike: ‘Crveni vojvodo’.“ (Borba, 12. 3. 1991. godine)

Slično je prošao i Radovan Karadžić.

„Studentima se juče oko 16 i 30 pokušao da obrati i Radovan Karadžić iz SDS-a BiH. Nije uspeo jer su ga studenti izviždali i poslali na Ušće, da govori penzionerima i članovima SPS, uz skandiranje ‘Bando crvena’ i ‘hoćemo Vuka’. Potom je Branislav Lečić pozvao policiju da skine uniforme i pridruži se studentima.“ (Borba, 12. 3. 1991. godine)

Zviždanja je bilo i prilikom čitanja saopštenja nakon susreta studentske delegacije sa Slobodanom Miloševićem.

„Skupu na Terazijama se oko 14.30 obratio i student govornik, koji je uzbuđen preneo nezvanične informacije da je četvoročlana studentska delegacija na čelu sa liderom Demokratske stranke Dragoljubom Mićunovićem stupila u pregovore sa predsednikom Republike Slobodanom Miloševićem. Prve informacije govore da su svi uslovi studenta prihvaćeni, osim zahteva da se na slobodu pusti Vuk Drašković. Masa je ove vesti najpre dočekala sa odobravanjem, ali je odmah potom nepuštanje Vuka Draškovića razbilo ‘dobre vibracije’ i izazvalo provalu gneva, zvižduka i horsko skandiranje: ‘Vuče, Vuče’, ‘Pustite Vuka’.“ (Borba, 12. 3. 1991. godine)

Na sastanku sa Miloševićem bio je i Aleksandar Nikačević, predsednik Saveza studenata Beograda.

„Delegacija studenata koji su organizovali mirne demonstracije u Studentskom gradu posetila je u 12 sati predsednika Republike Srbije Slobodana Miloševića i detaljno ga upoznala sa svim što se dešavalo na Trgu Republike i u Studentskom gradu. Pružio nam je uverevanja da će svi zahtevi biti razmatrani, ali je apelovao da se oni moraju razmatrati u Skupštini, odnosno da se najveći broj zahteva treba da reši na današnjem zasedanju Skupštine, što ćemo svi gledati u direktnom TV prenosu – to je danas izjavio vođa delegacije Aleksandar Nikačević, predsednik Saveza studeneta Beograda.“ (Borba, 12. 3. 1991. godine)

Poslanici o 9. martu, studentima, dedi i unuku

Skupština Srbije zasedala je vanredno.

„Nakon što je predsednik Skupštine Slobodan Unković saopštio da sednici prisustvuje 192 od ukupno 250 poslanika u parlamentu, za govornicu je izašao Slobodan Milošević. Pošto su predsednikov govor sa pažnjom saslušali svi poslanici, Slobodan Unković je predložio dnevni red. Prva već najavljena tačka dnevnog reda bila je razmatranje izveštaja Vlade Srbije o demonstracijama u Beogradu od 9. marta, a drugu je, kako je sam rekao, ‘kao predsednik Skupštine i rektor Beogradskog univerziteta predložio Slobodan Unković. Tako će se u nastavku sednice naći i zahtevi studenata iz Beograda, Kragujevca, Niša i Novog Sada kao i stavovi Nastavno-naučnog veća Univerziteta u Beogradu’.“ (Borba, 12. 3. 1991. godine)

Studenti su čekali odluku poslanika.

„Ostanite sa nama ovde, jer noći su sve kraće i uskoro će svanuti, a dotle pričajte međusobno da strpljivo dočekamo studente sa Novog Beograda, rekao je Zoran Đinđić po povratku sa pregovora sa predstavnicima milicije.“ (Borba, 12. 3. 1991. godine)

Režimski mediji još su bili na starim pozicijama.

„Ovaj miting je nastavak jučerašnjeg, a izveštaj Televizije Beograd o njemu je najbolji dokaz da je bio sasvim opravdan, poručio je Zoran Đinđić okupljenim studentima upravo u momentu dok je burno pozdravljan, improvizovanoj govornici na fontani prilazio Bora ‘Čorba’ Đorđević. Obraćajući se okupljenima na svoj poznati način Bora Đorđević je izavao opšti smeh svojim stihom: ‘Od kolevke pa do groba sa vama će biti Sloba’.“ (Borba, 12. 3. 1991. godine)

Traženo je hapšenje Slobodana Miloševića.

„Oko 2.30 skupu se obratio predsednik Demokratske stranke Dragoljub Mićunović. Mi hoćemo perspektivu, znanje, posao i mir, a ne tenkove i vanredna stanja, rekao je Mićunović. Zatvori se moraju isprazniti i samo objektivna istraga može utvrditi nečiju krivicu. Masa je prekinula govor skandirajući ‘Uhapsite Slobu’. Nećemo mi nikoga uhapsiti, dodao je Mićunović, mi samo želimo slobodnu televiziju i Srbiju.“ (Borba, 12. 3. 1991. godine)

Poslanici su počeli da rade na ispunjavanju zahteva demonstranata.

„Poslanici Skupštine Srbije razrešili su juče Dušana Mitevića dužnosti generalnog direktora RTV Beograd sa osam glasova protiv i pet uzdržanih. Dužnosti je razrešen i direktor TV Beograd Sergej Šestakov (30 glasova protiv i deset uzdržanih) kao i glavni i odgovorni urednik Informativnog programa TV Beograd Predrag Vitas. Skupštinski poslanici su takođe upoznati da su radničkom savetu RTV Beograd neopozive ostavke podneli Slavko Budihna, urednik unutrašnje redakcije TV i Ivan Krivec, glavni i odgovorni urednik Trećeg TV kanala. Za vršioca dužnosti generalnog direktora RTV Beograd, najduže na godinu dana, uz dva glasa protiv i tri uzdržana, izabran je Ratomir Vico, koji je i ranije bio na čelnoj funkciji radija i televizije Beograd.“(Borba, 13. 3. 1991. godine)

Maratonsko skupštinsko zasedanje obeležio je govor poslanika Branka Lazića.


„Opšte oduševljenje poslanika SPS izazvao je Branko Lazić koji je podsećao na misli iz starih vremena (‘strašno vreme došlo, da mladi ne slušaju starije’) i pet minuta pokušavao da ispriča anegdotu o dedi, unuku, neprijateljima i močvari kao svoj prilog zahtevima studenata i predložio da se ne usvoji zahtev za ostavkom ministra unutrašnih poslova ‘jer su intervencije u ovakvim prilikama uvek bile brutalne i biće’.“(Borba, 13. 3. 1991. godine)

Poslanici opozicije su u znak protesta zbog govora Živorada Igića napustili zasedanje.

„Vi nas ovde vijate 10 sati, veoma odgovorno kažem, vi opozicija, bila je napokon rečenica koja je prekinula svaki međustranački razgovor. Živorad Igić je tako ušao u istoriju parlamentarnog života Srbije, a za opozicionim poslanicima koji su nakon toga ustali i napustili salu, ostao je eho Igićevog pitanja: ‘Čiji su ovi student, vaši ili naši?'“ (Borba, 13. 3. 1991. godine)

 

Nastaviće se…