Skorašnja izjava papa Franje o tome da li Ukrajina treba da se preda Rusiji izazvala je oštre reakcije zvaničnika i pokrenula dezinformacije o navodnoj reakciji ukrajinskih vlasti na papine reči.

Fotografija skupa ljudi koji, okrenuti jedni prema drugima, kleče u snegu moleći se, kruži internetom od septembra 2019. Ova fotografija jeste iz ukrajinskog grada Harkov, ali nije snimljena u februaru 2022. godine.

Viralni video snimak, u kom sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksej Danilov navodno priznaje umešanost Kijeva u teroristički napad digitalno je manipulisan korišćenjem deepfake tehnologije.

Video koji navodno pokazuje kako predsednik SAD Džo Bajden obećava da će podržati borbu Ukrajine protiv Rusije i potom kaže da je Rusija okupirala ukrajinski glavni grad Kijev u poslednjih 10 godina - digitalno je izmenjen.

Na Fejsbuku su se pojavile dezinformacije da se most u Baltimoru u SAD „urušio kao kula od karata”, da je kapetan broda iz Ukrajine, kao i da se na brodu desio teroristički napad. Međutim, nema dokaza ni za jednu od tih teza koje su postale viralne na društvenim mrežama. Snimci i fotografije nesreće u Baltimoru govore u prilog činjenicama da je do nesreće i udara u Key Bridge most došlo usled gubitka kontrole nad teretnim brodom.

“Očekujem veće globalne sukobe na jesen, mnogo veće, zato očekujem paklenu zimu. Mislim da je nuklearni sukob veoma realan i mislim da je veća šansa da se dogodi nego da se ne dogodi. A 25 odsto svetskog stanovništva biće gladno – bukvalno. To vam sad saopštavam sa sigurnošću.” Ovako je u maju 2022. govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, napominjući da on “ne prognozira”, već se “rukovodi logikom gvozdenih determinizama”. Ovih dana, gotovo dve godine kasnije, opet se pozivajući na “logiku gvozdenih determinizama”, tvrdi da smo “svakoga dana sve bliže velikom svetskom sukobu, najvećem u istoriji”, za koji se, kako je napomenuo, plaši da bi mogao da “odnese i više života nego čak i Drugi svetski rat”.

Netačne tvrdnje da je jedan od osumnjičenih za teroristički napad u Moskvi „čečenski komandant koji se borio u Ukrajini protiv Rusije, Rustam Ažijev”, raširile su se na društvenim mrežama širom sveta posredstvom ruskih Telegram kanala. Iako su administratori tih kanala ubrzo saopštili da je, ipak, reč o dezinformaciji, ova manipulacija se prelila na društvene mreže.

Na društvenim mrežama se raširilo lažno upozorenje konzervativnog američkog komentatora Takera Karlsona o tome da Sjedinjene Države navodno pripremaju napad na Rusiju, kako bi uticale na ovogodišnje predsedničke izbore u SAD.

Rusija nam je prijatelj čije bezbednosne službe javljaju vlasti da proevropska opozicija priprema puč po uzoru na Ukrajinu, dok nam Zapad postavlja ultimatume, pokušava da izazove Majdan uz pomoć opozicije i tako destabilizuje zemlju i ukine suverenitet Srbije. Ove poruke obeležile su postizborni period u Srbiji, a pored predstavnika vlasti, širili su ih i štampani mediji i televizije sa nacionalnom pokrivenošću. Pristrasno izveštavanje medija u korist Rusije i protiv Zapada, koje Crta beleži godinama unazad, obeležilo je izbornu kampanju, a još više postizborni period.

Pre dve godine ruski predsednik je najavio „specijalnu operaciju”, ukrajinski predsednik je poručio da će se Ukrajina braniti, u srpskim tabloidima je osvanulo da je Ukrajina napala Rusiju. Ratu u Ukrajini se ne nazire kraj, viralne manipulacije o njemu uporno kruže. Šta se promenilo na putu dezinformacija?