Kao i inače, svet u kom se kreću građani i građanke i nevladine organizacije koje ih zastupaju i svet u kom se kreće država, potpuno su dva odvojena sveta u kojima nema mesta dijalogu, a svaki predlog i sugestija shvaćeni su isključivo kao napad i kritika radi kritike. U takvim okolnostima, nije više nikakvo iznenađenje da smo i prilikom pripreme Zakona o zabrani diskriminacije mogli da vidimo da je "ovlašćeni predlagač“ učinio sve da se ne vodi nikakva javna rasprava.
