Kako su zemljotresi u Turskoj postali još jedna pokazna vežba za klikbejt? Prošle nedelje, jedan (lentikularni) oblak je na društvenim mrežama i regionalnim portalima predstavljen kao NLO, dokaz HAARP aktivnosti, geoinženjering, ali i kao „loš znak”. Naučno objašnjenje za ovaj fenomen izostalo je među korisnicima društvenih mreža. Sa druge strane, većina medija čiji su se klikbejt naslovi masovno delili u formi skrinšotova, ponudili su objašnjenje — ali na samom kraju svojih tekstova.
„Misteriozna svetla”, zabeležena neposredno pre zemljotresa u Turskoj, nisu rezultat HAARP aktivnosti, niti se sa sigurnošću mogu pripisati fenomenu takozvanih zemljotresnih svetala. Analiziramo jednu od najupornijih i najstarijih teorija zavere o programu HAARP, ali i kakva je povezanost dezinformacija sa tragičnim događajima i prirodnim nepogodama.
U prethodnih devet dana, svet su obišle slike zemljotresom uništenih turskih i sirijskih gradova u kojima je više od 36 hiljada ljudi izgubilo život. Da nesreća gotovo nikad ne dolazi sama, pokazuju i teorije zavere i dezinformacije koje su, već u prvim satima nakon zemljotresa, kružile društvenim mrežama. Koje su to manipulacije u vezi sa zemljotresima u Turskoj i Siriji postale viralne, kako ih brzo raskrinkati, ali i sprečiti njihovo širenje?
Nakon što su 6. februara dva snažna zemljotresa pogodila područja Turske i Sirije, internet kanalima prostrujala je objava samoproklamovanog naučnika Frenka Hugerbitsa, u kojoj je nekoliko dana ranije na Tviteru napisao da će se „pre ili kasnije, u regionu južno-centralne Turske, Jordana, Sirije i Libana dogoditi zemljotres magnitude 7,5”. Hugerbits se predstavlja kao istraživač seizmičke aktivnosti na institutu „SSGEOS” i svoje predviđanje zasniva na navodnoj „kritičnoj planetarnoj geometriji”. Zvanična naučna zajednica, međutim, upozorava da je Hugerbits „lovac na anomalije”, te da se služi obrascem koji uspeva da bude „specifičan i opšti u isto vreme”, zbog čega mehanizam njegovog predviđanja „podseća na pokvareni sat koji je i dalje tačan dva puta dnevno”. „SSGEOS” na svom sajtu nigde ne objavljuje hipoteze koje testira i naučne metode koje upražnjava, već samo iznosi zaključke svojih istraživanja. Naučnici ističu da u ovom trenutku nismo u mogućnosti da predvidimo zemljotrese, ali da na osnovu saznanja o šansama da oni pogode kritična područja, fokus treba preusmeriti na izgradnju životnog okruženja u skladu sa rizicima.
Stari snimci katastrofa iz različitih delova sveta masovno se dele društvenim mrežama a pogrešno su pripisivani ovonedeljnim zemljotresima koji su pogodili Tursku i Siriju. Među njima su snimci cunamija koji su zadesili južnoafrički grad Durban 2017. godine, ali i ostrvo Sulavesi 2018. godine.
Fotografija psa koji leži na ruševinama deli se na društvenim mrežama uz tvrdnju da je nastala nakon razornih zemljotresa koji su 6. februara ove godine pogodili područja Turske i Sirije. Iako se fotografija uglavnom deli u kontekstu podrške pogođenim zemljama, činjenica je da je ona stara nekoliko godina i može se pronaći na sajtovima za prodaju fotografija.
Područje Turske i Sirije koje je u ponedeljak pogođeno razornim zemljotresima jačine 7,8 i 7,5 stepeni Rihterove skale izuzetno je trusno područje sa redovnim podrhtavanjima. Teoretičari zavere, pak, šire tezu da su za sasvim izvesno najsmrtonosniji zemljotres u deceniji odgovorni „Amerikanci i tajno Teslino oružje zbog kojeg ga je CIA ubila“.
Srbija je učinila sve u skladu sa zakonoskim mogućnostima – tako je ministarka pravde Nela Kuburović objasnila svoju odluku o izručenju kurdskog disidenta Dževdeta Ajaza Turskoj. Preporuka Komiteta UN protiv torture stigla je kasno, uporno ponavlja Kuburović, iako je po svoj prilici ministarka morala znati za preporuku pre nego što je donela rešenje o ekstradiciji. Kada se detaljnije analiziraju postupci pred sudom i nadležnim telima za dobijanje azila, vidimo da je tu bilo još zakonskih mogućnosti i da se Srbija suštinski nije ni bavila pitanjem da li je Ajazu potreban azil.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
