Radio-televizija Srbije je veliki deo programskog sadržaja 15. septembra posvetila “obeležavanju novog zajedničkog praznika Srbije i Republike Srpske”, Danu srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. RTS se, međutim, nije setio da gledaoce obavesti o tome da se državni praznici mogu ustanoviti samo zakonom, a ne instant voljom bilo kojeg pojedinca.
Manipulacije s podacima nisu nedostajale ni u poslednjem gostovanju predsednika Aleksandra Vučića na RTS-u kada je govorio o testiranju na virus korona, poredeći Srbiju i Nemačku. Ističući kako ju je Srbija pretekla, naveo je, između ostalog, i da je naša država u samom vrhu Evrope po broju testiranih ljudi. To je, kako se ispostavlja, još jedna u nizu u najmanju ruku nejasnih i nepreciznih matematičkih računica koju domaća javnost već skoro svakodnevno mesecima sluša na temu kovida 19.
Političke stranke u Srbiji, u načelu, bave se pravima nacionalnih manjina u svojim programima. Ipak, na prste jedne ruke mogu da se nabroje one koje konkretno spominju položaj Roma. Pitanje ko će zastupati njihov glas u sledećem sazivu, za sada, ostaje otvoreno. Samostalnog izlaska romskih partija na parlamentarne izbore ove godine - nema. Romska zajednica i dalje se bori sa istim problemima kao i pre dve decenije, mada, sagovornici Istinomera su saglasni, postoji pomak u pozitivnom smeru. Osim siromaštva i socijalne isključenosti, dodatni problem za političku participaciju Roma je struktura domaćih stranaka, koje se organizuju oko ličnih interesa, gubeći ideološku perspektivu.
Prema poslednjem izveštaju Reportera bez granica, Srbija je pala za još tri mesta i sada se na listi sa 180 zemalja, nalazi na 93. poziciji. Od 2013. godine, od kada se mogu naći njihovi izveštaji na osnovu indeksa medijskih sloboda, Srbija je napredovala u dva navrata, ali od 2016. strmoglavo pada. Indikator slobode medija podrazumeva pluralizam, nezavisnost slobode medija, a uzima u obzir broj napada na novinare, kao i još četiri indikatora kojima se meri slika šta jedan medij u zemlji može da uradi.
Ko zna šta nas sve čeka tokom vanrednog stanja? Dosadašnje iskustvo nas uči da očekujemo neočekivano. Sasvim sigurno nam je svima cilj da stavimo virus pod kontrolu uz što manji broj žrtava, ali moraćemo kao društvo da stavimo pod lupu sve propuste, greške i neodgovorne postupke.
Kakav je odnos Srbije sa ove četiri svetske sile poslednjih godina analizirali su sagovornici Istinomera Milan Krstić, osnivač Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative i asistent na Fakultetu političkih nauka na Međunarodnim studijama i Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fonda.
Polarizacija medija, ignorisanje od strane funkcionera i izostanak odgovora, sve ono što prati novinarstvo u Srbiji, postalo je još ogoljenije poslednjih nedelja tokom epidemije korona virusa i vanrednog stanja. Na kakve prepreke nailaze novinari u unutrašnjosti i zbog čega moraju da slušaju konferencije za medije u Beogradu, razgovarali smo sa kolegama iz Valjeva, Leskovca i Kragujevca. Odsustvo bilo kakvog obzira lokalnih institucija i funkcionera prema javnosti pre svega ostavlja posledice po građane, među kojima se šire i panika i strah, reklo bi se - opravdano. U toku dana stigao je i zaključak Vlade o tome da će sve informacije isključivo davati Krizni štab koji vodi premijerka Ana Brnabić.
Prva noć zabrane kretanja nakon 20 časova u Srbiji, 18. marta, sklonila je ljude sa ulica, ali je jedno ostalo - zagađen vazduh. U mnogim mestima, prema podacima sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine, samo te noći, kvalitet vazduha svrstavan je u petu kategoriju, odnosno bio je jako zagađen. Da li je izolacija zbog korona virusa, tako, srušila tezu da je za zagađenje u najvećoj meri kriv veliki broj automobila, ili - kako predsednik države voli da kaže - “viši standard građana”?
“Podrška koja iz EU stiže Vučiću, Rami i Đukanoviću, koji u ime stabilnosti gaze sve principe EU, može rezultirati samo gubitkom nade građana ovih zemalja da će se san o EU ikada i ostvariti. Građanska perspektiva u svim ovim zemljama je više nego mračna“, ocenjuje za Istinomer, povodom građanskih protesta u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji, glavni urednik ABC News Albania, Armand Skulaku.
Kada je prethodni put dolazio u Srbiju, u oktobru 2014. godine, mediji su najavljivali da Putin “donosi” čak 10 milijardi dolara. Ovih dana državni zvaničnici najavljuju nekoliko stotina miliona evra ulaganja.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
