Tokom više skorašnjih obraćanja predsednika države Aleksandra Vučića mogli smo da čujemo da će Srbija ekonomsku krizu izazvanu pandemijom korona virusa prebroditi lakše nego sve evropske zemlje, i da ćemo, kada je reč o privrednom rastu, biti najbolji u Evropi. Međutim, uzevši u obzir činjenicu da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, i jedna od zemalja sa najnižim životnim standardom, manji pad, odnosno veći rast BDP, od razvijenijih zemalja, prema rečima ekonomiste Gorana Radosavljevića, nije nikakva novost, a ovakva poređenja, kako kaže, predstavljaju “mešanje baba i žaba”.
Dok se u Srbiji, bar prema medijskim objavama, očekuje „odmrzavanje“ izbornih radnji, nastavak predizborne kampanje i izlazak na izbore, i u drugim zemljama pokušavaju da pronađu najefikasniji i najbezbedniji model za organizovanje planiranih izbora.
Prethodnih dana mogli smo da čujemo hladne, cinične ili kritičke usmerene poruke prema Evropskoj uniji. Sa druge strane, svedočili smo izlivima velike ljubavi, zahvalnosti i poštovanja prema Kini.
Kakav je odnos Srbije sa ove četiri svetske sile poslednjih godina analizirali su sagovornici Istinomera Milan Krstić, osnivač Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative i asistent na Fakultetu političkih nauka na Međunarodnim studijama i Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fonda.
Predsednik Aleksandar Vučić je najcitiraniji srpski zvaničnik kada je reč o spoljnim odnosima Srbije. Prema podacima Crte i medija monitorniga koji je sprovodila tokom 2019. godine, analizirajući više od 16.000 tekstova, predsednik Vučić nije bio citiran u tekstovima o Rusiji i Kini, koji su bili negativno obojeni.
Svetska kriza izazvana virusom korona donela je, osim borbe za zdravlje ljudi i drugačiji spoljnopolitički narativ Srbije i to, pre svega, od onoga ko ga u Srbiji u najvećoj meri i kreira - predsednika države Aleksandra Vučića. Mogli smo prethodnih dana da čujemo hladne, cinične ili kritičke usmerene poruke prema Evropskoj uniji. Sa druge strane, svedočili smo izlivima velike ljubavi, zahvalnosti i poštovanja prema Kini. Igranje “na kartu Kine” od predsednika države odmah su, kao što je to uglavnom i slučaj, preuzeli i drugi zvaničnici. U tome ih prate i režimski mediji, a ne posustaje, reklo bi se ni medijski javni servis - Radio televizija Srbije. Rusija i SAD, kao inače značajni igrači u regionu, od početka zdravstvene krize, čini se, nisu previše interesantna tema za domaće zvaničnike.
Organizacija Crta sprovodila je medija monitoring tokom 2019. i analizirala je dnevnu štampu (Blic, Informer, Kurir i Novosti), onlajn portale (Blic, B92, Kurir i Telegraf) i centralne informativne i jutarnje emisije na RTS1, Pinku, TV Hepi i Prvoj. Rezultati su pokazali da je EU predstavljena dominantno neutralno, SAD i NATO u negativnom tonu, a Rusija i Kina u pozitivnom. Konkretno na RTS, nije bilo negativnih sadržaja o Rusiji i Kini, ali je bilo i o EU, SAD i NATO-u.
Iako se kompanija ”Huavej”, zbog sumnji da se neke njene aktivnosti mogu okarakterisati “špijunskim”, već mesecima nalazi na radaru zemalja zapadnog sveta, te da je i Gugl u određenoj meri prekinuo saradnju sa "Huavejom", vlast u Srbiji sa tim očito nema problem, a kamere za nadzor ovog kineskog giganta su više nego dobrodošle u nekoliko srpskih gradova.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
