Donald Tramp se vraća u Belu kuću. Vladimir Putin ostaje prvi čovek Rusije. Narendra Modi je obezbedio treći uzastopni mandat u fotelji premijera Indije. Evropa je uzdrmana posle glasanja za Evropski parlament. Istorijska po tome što je skoro polovina svetske populacije imala priliku da glasa, 2024. godina je bila super-izborna godina. Izbori su održani u više od 70 zemalja širom sveta, mnogi od njih su bili test za demokratiju, a najveći su pokazali da je ona na udaru - desnog populizma. Šta se desilo s Amerikom u novembru? Zašto je ruski uticaj na izbore u drugim zemljama bio posebna tema i za SAD i za EU? Ko je posle evropskih izbora imao razloga za slavlje? Po odgovore se vraćamo osvrtom na ove i druge izborne procese koji su obeležili 2024. godinu.
Kao „verovatno jednu od najtežih vesti u poslednjih nekoliko godina”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u decembru 2024. godine naveo je da će Sjedinjene Američke Države uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog ruskog vlasništva. Početkom januara 2025. godine američki Sekretarijat za finansije doneo je odluku o uvođenju sankcija NIS-u, kao podružnici Gaspromnjefta u Srbiji. Američki OFAK uveo je sankcije NIS-u 9. oktobra. U januaru ove godine saopšteno je da su mađarska kompanija MOL i ruski Gaspromnjeft dogovorili osnovne odredbe budućeg kupoprodajnog ugovora za NIS. Šta do sada znamo o američkim merama usmerenim ka Naftnoj industriji Srbije i pregovorima o kupovini ruskog dela vlasništva?
Portal Politiko započeo je članak o Aleksandru Vučiću ocenom da se predsednik Srbije pokazao „veštim u balansiranju između Zapada i Kine i Rusije”. U nastavku piše i da je Vučić „stekao reputaciju” kao neko ko „bez napora igra za svaku stranu, u bilo kojoj situaciji”. To je bilo dovoljno da na domaćim portalima i u centralnim informativnim emisijama bude istaknuta Vučićeva „a la kart” diplomatija, kako je i sam Politiko nazvao, ali i da mediji objasne kako je ovaj briselski portal „oduševljen državničkim veštinama” predsednika Srbije. Preuveličavanjem i favorizovanjem jednih i izostavljanjem drugih zaključaka, domaći mediji su, svojom pristrasnošću, ponovo dali doprinos održavanju kulta ličnosti.
Pre 23 godine, 11. septembra 2001. godine dogodio se teroristički napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku. U jednom od najtraumatičnijih događaja u novijoj istoriji SAD stradalo je oko tri hiljade ljudi, teorije zavera i manipulativni narativi o ovoj temi svake godine oživljavaju i ne jenjavaju.
Moskva, Peking, pa Beograd. Tom trasom su prethodnih nedelja putovali antizapadni narativi i manipulacije o stranim plaćenicima u civilnom sektoru. Prvo su Marija Zaharova i rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorili srpske vlasti da Zapad preko „marionetskih medija i nevladinih organizacija, podstiče negativne emocije u društvu i okreće protiv državnog vrha”. Zatim je do domaće javnosti stigao izveštaj kineskog ministarstva spoljnih poslova o umešanosti SAD u unutrašnja pitanja mnogih zemalja, pa i Srbije. Između ove dve poruke iz Rusije i Kine naslove su održavale manipulacije o pokušajima „majdanizacije” i „obojenih revolucija” u Beogradu. Ocena Kine o delovanju američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) je zato u jednom danu postala katalizator za sveprisutnu rusku propagandu u Srbiji i novi napad na nevladine organizacije.
Na mrežama i u pojedinim medijima manipuliše se starim snimkom sa ceremonije udruženja američkih veterana, u cilju širenja dezinformacija da je u toku mobilizacija za građanski rat u Sjedinjenim Državama.
Snimci sa aeromitinga u Majamiju održanog u maju ove godine, dele se na mrežama uz netačne tvrdnje da prikazuju američko nadziranje ruske mornarice na Kubi.
Viralni snimak predsednika SAD sa proslave osamdesetogodišnjice iskrcavanja u Normandiji koji se deli društvenim mrežama, a koji je potekao sa Telegrama, izvučen je iz konteksta i koristi se da bi se potkrepio narativ usmeren protiv Bajdena.
Izmišljena izjava Putina o navodnoj podršci Iranu krenula je da se širi u medijima i na društvenim mrežama tri dana pre nego što je ruski predsednik javno prokomentarisao skorašnji napad Irana na Izrael.
Stari snimak bivšeg predsednika Sjedinjenih Država Baraka Obame, u kojem govori o demokratskim vrednostima i totalitarnim režimima, ponovo kruži na društvenim mrežama u montiranoj verziji.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
