Na društvenim mrežama se sve češće pojavljuju tvrdnje da se đaci u Nemačkoj podučavaju da gledaju na Rusiju kao na „čudovište“ i „okupatora“, te da bi je trebalo mrzeti. Međutim, detaljna analiza pokazuje da, osim izjava jedne proruske aktivistkinje — ne postoji nijedan relevantan dokaz koji bi podržao ove tvrdnje.
Snimci sa aeromitinga u Majamiju održanog u maju ove godine, dele se na mrežama uz netačne tvrdnje da prikazuju američko nadziranje ruske mornarice na Kubi.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni nije rekla da će Rusija biti primorana da se preda ukoliko ne pristane na uslove prezentovane na mirovnom samitu o Ukrajini. U viralnim objavama na društvenim mrežama, snimku obraćanja premijerke Meloni dodat je lažiran audio na ukrajinskom jeziku sa tezama koje ona, izvorno, nije izgovorila.
Dezinformacija da je Francuska poslala trupe u Ukrajinu plasirana je ovog maja nakon što je predsednik Francuske Emanuel Makron nedavno u intervjuu potvrdio svoje ranije komentare o spremnosti da pošalje vojsku na borbeni front sa Rusijom, ukoliko Kijev uputi takav zahtev.
Gruzijce je zakon o „stranim agentima”, usvojen iz drugog pokušaja proruske partije na vlasti, podsetio na zakone koje je Putin potpisao tokom obračuna sa kritičkim medijima i nevladinim organizacijama. Fektčekeri iz Ukrajine, u dešavanjima u Tbilisiju, videli su još nešto rusko - propagandu koja diskredituje proteste građana i njihove napore da su suprotstave zakonu koji ih udaljava od EU. Tu propagandu, Vox Ukraine uočio je u više zemalja i smestio ih u pet narativa o „obojenim revolucijama”, produženoj ruci Zapada, njegovim i Soroševim namerama da uz pomoć svojih marioneta sprovedu Majdan, potrebi da se „odbrane” tradicionalne vrednosti. Iako analiza Vox-a nije obuhvatila i Srbiju, nama je sve zvučalo poznato jer iste narative koriste i mediji i vlast.
Zakon o „stranim agentima” trenutno je u proceduri usvajanja u gruzijskom parlamentu, stigao je do Skupštine Republike Srpske, a priziva se u jutarnjim programima televizija sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji. Reč je o zakonu usmerenom protiv medija i nevladinih organizacija koje se finansiraju sredstvima iz inostranstva. Gruzijci su organizovali proteste zato što veruju da ih ovakav akt, koji podseća na ruski zakon iz 2012. godine, udaljava od Evropske unije. U Srbiji taj Putinov alat za obračun sa nezavisnim medijima i civilnim društvom priželjkuju analitičari, koalicioni partneri Srpske napredne stranke i među njima i čovek koji će u naredne četiri godine biti potpredsednik Vlade.
Četvrt veka od NATO bombardovanja SR Jugoslavije obeležen je i emitovanjem četiri dokumentarna filma - dva ruska, jednog u produkciji RTS-a i jednog u produkciji novosadskog Centra za društvenu stabilnost, bliskog Srpskoj naprednoj stranci. Zajedničko za sva četiri su izražen antizapadni ton i duboko utemeljeni narativi i manipulacije, te izostanak pominjanja odgovornosti tadašnjeg rukovodstva Srbije za kosovsku krizu i zločine na Kosovu.
“Očekujem veće globalne sukobe na jesen, mnogo veće, zato očekujem paklenu zimu. Mislim da je nuklearni sukob veoma realan i mislim da je veća šansa da se dogodi nego da se ne dogodi. A 25 odsto svetskog stanovništva biće gladno – bukvalno. To vam sad saopštavam sa sigurnošću.” Ovako je u maju 2022. govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, napominjući da on “ne prognozira”, već se “rukovodi logikom gvozdenih determinizama”. Ovih dana, gotovo dve godine kasnije, opet se pozivajući na “logiku gvozdenih determinizama”, tvrdi da smo “svakoga dana sve bliže velikom svetskom sukobu, najvećem u istoriji”, za koji se, kako je napomenuo, plaši da bi mogao da “odnese i više života nego čak i Drugi svetski rat”.
Netačne tvrdnje da je jedan od osumnjičenih za teroristički napad u Moskvi „čečenski komandant koji se borio u Ukrajini protiv Rusije, Rustam Ažijev”, raširile su se na društvenim mrežama širom sveta posredstvom ruskih Telegram kanala. Iako su administratori tih kanala ubrzo saopštili da je, ipak, reč o dezinformaciji, ova manipulacija se prelila na društvene mreže.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
