Na društvenim mrežama se proširio snimak sa putovanja francuskog predsednika Emanuela Makrona u Ukrajinu, na kojem se vidi kako, u prisustvu britanskog premijera Kira Starmera i nemačkog kancelara Fridriha Merca, sklanja beli predmet sa stola. Snimak se deli uz spekulaciju da je reč o kesici kokaina, ali su zvanične francuske institucije i mediji demantovali takve tvrdnje, ističući da je "sporan" predmet obična papirna maramica.
Uz oštre reči o Evropskoj uniji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Rusije je za RTS rekao da će Srbija „ostati na evropskom putu”. Iza poruke „i EU i Rusija” je narativ o „srpskoj stolici” i „srpskim nacionalnim interesima”. Ali samo kao spin kojim vlast pokušava da se predstavi superiornom onda kada njeni potezi sa sobom nose štetne posledice.
Od početka ruske agresije na Ukrajinu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegova supruga Olena na udaru su ruske propagande i dezinformacija u medijima i na društvenim mrežama. U različitim talasima manipulacija koje grade narativ o njihovom luksuznom životu tokom rata, i na srpskom jeziku širile su se tvrdnje kako je Zelenski kupio dve luksuzne jahte, Hitlerov mercedes, a Olena Zelenska automobil Bugati u vrednosti od više miliona evra. Takvi navodi stizali su sa lažnih veb sajtova, uz deepfake snimke, fotošopirane „dokaze”, a „izvori” su bili osobe koje ne postoje. Francuska državna agencija za borbu protiv dezinformacija Viginum objavila je da su ovakve dezinformacije deo ruskog seta informacione kampanje manipulacija pod nazivom „Oluja-1516”, koji za cilj ima diskreditaciju ukrajinskih vlasti, kako bi, po svemu sudeći, bila obustavljena podrška Zapada Kijevu. Meta ove ruske „oluje” nije samo Ukrajina - to su bili i američki izbori, izbori u EU, ali i njenim članicama.
Na mrežama cirkulišu obmanjujuće teze da je Ukrajina zatražila doseljevanje osam miliona migranata kako bi nadomestila demografski gubitak iz rata sa Rusijom.
Snimak podizanja pravoslavnog krsta u ruskoj oblasti Kursk iskorišćen je za širenje obmanjujućih teza na mrežama o učešću NATO vojnika u ratu Ukrajine i Rusije.
Na društvenim mrežama i portalima u regionu pojavili su se navodi da je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, „snažno podržala nastavak rata u Ukrajini“. Ove tvrdnje temelje na njenoj objavi na mreži X, ali je zapravo izvučena iz konteksta i netačno preneta.
“Mislim da smo, analizirajući ovde, i vi i ja, bezbroj puta precizno govorili šta će da se dogodi i u 95 posto stvari bili u pravu”, izjavio je predsednik Srbije, komentarišući događaje u svetskoj politici, pritom zanemarujući činjenicu da je pre manje od godinu dana isticao kako očekuje da "za tri do četiri meseca" u svetu bude "najteža situacija posle Drugog svetskog rata".
Pozivajući se na članak nemačkog Bilda o razgovorima Sjedinjenih Američkih Država i Rusije u Rijadu, Informer je izneo tvrdnju koja se ne navodi u tekstu nemačkog Bilda kojeg su citirali.
Na društvenim mrežama se proširila tvrdnja da je Kerolajn Levit, sekretarka za medije Bele kuće, „brutalno“ reagovala na izjavu (odlazećeg) nemačkog kancelara Olafa Šolca o pregovorima između SAD i Rusije o Ukrajini. Tvrdnja se proširila uz navodni skrinšot Instagram storija sa naloga Kerolin Levit. Međutim, sekretarka za medije Bele kuće i portparol nemačke vlade su demantovali autentičnost ovih tvrdnji.
Donald Tramp se vraća u Belu kuću. Vladimir Putin ostaje prvi čovek Rusije. Narendra Modi je obezbedio treći uzastopni mandat u fotelji premijera Indije. Evropa je uzdrmana posle glasanja za Evropski parlament. Istorijska po tome što je skoro polovina svetske populacije imala priliku da glasa, 2024. godina je bila super-izborna godina. Izbori su održani u više od 70 zemalja širom sveta, mnogi od njih su bili test za demokratiju, a najveći su pokazali da je ona na udaru - desnog populizma. Šta se desilo s Amerikom u novembru? Zašto je ruski uticaj na izbore u drugim zemljama bio posebna tema i za SAD i za EU? Ko je posle evropskih izbora imao razloga za slavlje? Po odgovore se vraćamo osvrtom na ove i druge izborne procese koji su obeležili 2024. godinu.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
