Posredstvom domaćih portala na društvenim mrežama su se proširili netačni navodi da su “ruske specijalne jedinice zarobile visoke oficire NATO-a u ukrajinskom gradu Huljajpole”.
Presuda protiv lidera stranke Koos u Estoniji doneta je zbog krivičnog dela izdaje i saradnje sa Rusijom u informacionim operacijama tokom rata u Ukrajini, a ne zbog protivljenja članstvu u NATO savezu.
Na društvenim mrežama se proširila tvrdnja da predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ima ruski pasoš i luksuzan stan u Moskvi, međutim, analize ukazuju da su navodni dokumenti falsifikovani, te da se radi o još jednoj dezinformacionoj operaciji usmerenoj na diskreditaciju ukrajinskog rukovodstva.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je objavio da je „užasnut” zbog isporuke turskih dronova Kosovu. Mediji su preneli i kako je „razočaran” vešću da gasni aranžman sa Rusijom važi samo do kraja godine. Odnos EU prema Vučićevoj vlasti se pogoršava, a Beograd, po svemu sudeći, nije među omiljenim kontaktima ni Trampove administracije. Sagovornici Istinomera kažu da Srbija stoji loše i na Istoku i na Zapadu, da se urušavanje legitimiteta Aleksandra Vučića očitava i na spoljnopolitičkom planu, a da Rusija i sada koristi svoj glavni instrument za pritisak na Srbiju, destabilizaciju regiona, pa i EU.
Sankcije koje su Sjedinjene Američke Države uvele Naftnoj industriji Srbije (NIS), zbog ruskog udela u vlasništvu, podelile su domaće ekonomiste. Dok jedni upozoravaju da bi i pre Nove godine moglo da dođe do nestašica goriva, drugi veruju da tržište može da se stabilizuje preko snabdevanja drugih inostranih kompanija, koje već delimično pokrivaju srpsko tržište. Svi su, međutim, saglasni da građane očekuje rast cena derivata, uz očekivanje da će država pokušati da ih kontroliše i ublaži posledice.
U intervjuu za nemački Frankfurter algemajne cajtung, predsednik Srbije je birao reči. I činjenice. Kao neistinitu, Istinomer je ocenio njegovu izjavu o protestima, da „nikada nije rekao da je sve organizovano spolja”. Od drugih izjava, koje je iz intervjua preneo Dojče vele, mogli bismo da ocenimo kao najtačniju onu gde predsednik kaže da je „politički veteran”. Sve drugo je bilo manevrisanje tog političkog veterana, koji pred Zapadom pokušava da se distancira od Rusije, ekstremnih stavova svojih političkih saboraca i da se predstavi kao državnik koji među svojim građanima ne vidi „teroriste” već „pristojne ljude” s jedne, i samo „plaćene demonstrante” s druge strane.
“Najvažniji u istoriji”, tako su ocenjeni parlamentarni izbori u Moldaviji planirani za 28. septembar. Prvi od početka pregovora sa EU, na udaru su ruskih dezinformacionih kampanja. Dve stranke su izbačene iz trke uoči izbornog dana. Rojters je otkrio sveštenike sa zadatkom da utiču na izbore, BBC tajne grupe za širenje dezinformacija na mrežema, a u Srbiji su uhapšena dvojica muškaraca zbog paravojnih kampova. Blizu ratnih dešavanja, a pod velikim pritiskom inflacije, Moldavija u nedelju bira - EU ili Moskva. Zašto su ovi izbori važni i za Srbiju i šta sve znamo o njima do sada?
Na mrežama su se posredstvom pojedinih medijskih portala proširile obmanjujuće teze da je francuski predsednik Emanuel Makron izjavio da su “učesnici takozvane ‘koalicije voljnih’ spremni da rasporede svoje trupe u Ukrajinu, iako taj korak nosi rizik direktnog sudara sa Rusijom”.
U ponedeljak, 15. septembra, u mejnstrim medijima odjeknulo je „šok otkriće” Spoljne obaveštajne službe Rusije da EU „sprema srpski Majdan” i „krvavi scenario” za 1. novembar. Ista propaganda iz Moskve stiže u pomoć vlastima u Srbiji kad god se suoči sa masovnim nezadovoljstvom na ulicama. To je bio slučaj i sa protestima nakon izbora 2023. godine, zatim tokom protesta protiv iskopavanja litijuma, a slične narative čuli smo i u decembru 2024, kada su blokade i protesti nakon pada nadstrešnice tek bili u usponu.
Na mrežama se posredstvom pojedinih medijskih portala proširio snimak sa obmanjujućim navodima da prikazuje skorašnji incident presretanja aviona u kojem je “lovac Su-27 ruskih vazduhoplovnih snaga odbio američog lovca F-15 od bombardera dugog dometa Tu-22M3”.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
