Presuda u Estoniji povod za narativ da EU zatvara političare jer su protiv NATO-a
Presuda protiv lidera stranke Koos u Estoniji doneta je zbog krivičnog dela izdaje i saradnje sa Rusijom u informacionim operacijama tokom rata u Ukrajini, a ne zbog protivljenja članstvu u NATO savezu.
- Harju okružni sud u Estoniji je 11. decembra osudio lidera stranke Koos, Aiva Petersona, na 14 godina zatvora zbog krivičnog dela izdaje, dok su ostali optuženi dobili višegodišnje zatvorske kazne.
- Presuda se odnosi na organizovano delovanje u korist Rusije u periodu od oktobra 2022. do marta 2023. godine.
- Sud je utvrdio da su osuđeni pomagali aktivnosti koje su ocenjene kao usmerene protiv nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Estonije, uključujući kontakte sa akterima povezanim sa ruskim vlastima i učešće u informacionim i političkim operacijama.
- Presudu je doneo nacionalni sud Estonije na osnovu domaćeg krivičnog zakonodavstva, a ne institucije Evropske unije.
- Objavama nedostaje kontekst.
Tvrdnje da „EU zatvara političare koji se protive NATO-u“ su se proširile društvenim mrežama na našem govornom području kao navodni dokaz političke represije u Evropskoj uniji. U pojedinim objavama se navodi: „Europska unija počela je hapsiti političare i izricati im dugogodišnje zatvorske kazne ako se utvrdi da su ‘krivi’ za izražavanje anti-NATO stavova.”
Međutim, takve teze se ne zasnivaju na činjenicama, niti odražavaju pravni osnov presude koja je doneta u Estoniji.
Prema zvaničnim informacijama estonskog pravosuđa, radnje zbog kojih su Aivo Peterson, Dmitri Rootsi i Andrei Andronov osuđeni odvijale su se u periodu od oktobra 2022. do marta 2023. godine, u okolnostima pojačanih bezbednosnih rizika nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Sud je utvrdio da su optuženi tokom tog perioda svesno i organizovano delovali u interesu Ruske Federacije, pomažući aktivnosti koje su ocenjene kao usmerene protiv nezavisnosti i bezbednosti Republike Estonije.
Krivično delo izdaje u estonskom zakonodavstvu ne odnosi se na političko neslaganje ili javnu kritiku državne politike, već na aktivnu saradnju sa stranom državom ili njenim predstavnicima, sa ciljem ugrožavanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta ili ustavnog poretka zemlje.
U ovom slučaju, sud je prihvatio zaključak da su osuđeni održavali kontakte sa osobama koje deluju u interesu ruskih vlasti, učestvovali u organizovanim posetama teritorijama pod ruskom kontrolom, javno širili narative usklađene sa zvaničnom politikom Moskve i radili na političkom i informacionom delovanju koje je procenjeno kao pokušaj destabilizacije Estonije iznutra.
Stranka Koos, čiji su lideri osuđeni, programski se zaista definiše kao politička organizacija koja se protivi članstvu Estonije u NATO-u. Međutim, njihovo politički stavovi nisu bili predmet sudskog postupka, niti su sami po sebi krivično delo. Sud se bavio konkretnim aktivnostima njenih čelnika koje su ocenjene kao saradnja sa stranom državom u neprijateljskom kontekstu.
Reč je, dakle, o prvostepenoj odluci nacionalnog suda, donetoj na osnovu domaćih zakona, u specifičnom bezbednosnom kontekstu.
