Radio-televizija Srbije je veliki deo programskog sadržaja 15. septembra posvetila “obeležavanju novog zajedničkog praznika Srbije i Republike Srpske”, Danu srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. RTS se, međutim, nije setio da gledaoce obavesti o tome da se državni praznici mogu ustanoviti samo zakonom, a ne instant voljom bilo kojeg pojedinca.
Politički pritisak na javne medijske servise nije jedinstvena pojava karakteristična samo za Srbiju. Istinomer je uporedio RTS i HRT, uz primer BBC-ja, koji je sa svojim principima da informiše, obrazuje i zabavi postavio temelje. Međutim, nakon poslednjih izbora u Velikoj Britaniji čule su se i brojne zamerke na njegov rad. U odnosu na Veliku Britaniju sa razvijenom kulturom dijaloga i snažnim institucijama, Hrvatska i Srbija dele sličnu “biografiju” - trnovit put tranzicije, pritisak koji se ogleda u izboru tema i vremenu koje politički akteri iz vlasti dobijaju u njihovim programima.
Organizacija CRTA, u okviru posmatranja izbora, radi medija monitoring kroz koji prati pet televizija sa nacionalnom frekvencijom, u proširenom prajmtajnu od 17.30 do 24 sata. Prate se svi sadržaji u kojima su prisutni politički akteri. Prema podacima u periodu od sredine oktobra prošle godine do 2. februara 2020. godine, na RTS-u je 80 posto sadržaja posvećeno političkim akterima vladajuće koalicije i oni su prevashodno pozitivno predstavljeni. Partije koje su objavile da su u bojkotu zauzimaju 14 posto ukupno vremena. Najčešće su neutralno ili negativno predstavljene. Ostale partije zauzimaju sedam posto ukupnog vremena. One su predstavljene najčešće neutralno ili pozitivno. Aleksandar Vučić sam zauzima trećinu vremena. U centralnoj političkoj emisiji Dnevniku 2 dominiraju, takođe, predstavnici vlasti.
Na Radio-televiziji Srbije (RTS) 80 odsto vremena rezervisanog za političke aktere posvećeno je vladajućoj koaliciji i to, pre svega, u pozitivnom tonu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sam zauzima trećinu vremena, koje uglavnom koristi da priča o stranim zvaničnicima. U Dnevniku 2, centralnoj političkoj emisiji, među prvih osamnaest političkih aktera - nema predstavnika opozicije. Ovo su najnoviji podaci medija monitoringa koji radi organizacija CRTA, prateći pet televizija sa nacionalnom frekvencijom u proširenom prajmtajmu.
Ako se nije pojavilo na RTS-s, nije se ni dogodilo, uobičajen je komentar o javnom medijskom servisu. Ako je verovati, u Srbiji se, štošta, onda, nije dogodilo. Optužbi za korupciju i zloupotrebu službenog položaja u vezi sa fabrikom oružja “Krušik” nije bilo, utvrđeni plagijat doktorata ministra finasija Siniše Malog je tek usputna neprijatnost, mnogo manje važna od, recimo, usvajanja budžeta, kako tvrdi sam plagijator. Paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, i to u zemlji sa istorijom ubijanja novinara, sudeći po RTS-u, takođe, ne zavređuje veliku pažnju javnosti.
Srpska napredna stranka je svoju predizbornu kampanju 2012. godine počela obećanjem da će TV pretplata biti ukinuta. Nekoliko godina kasnije - taksa već drugi put poskupljuje.
“Moramo da damo odgovor na to kako izaći iz ovog mračnjaštva i destrukcije u koje nas je uveo Vučić. U ovom trenutku to nema ko da uradi zato što smo svi preplavljeni odgovaranjem na ono što su nam dnevne teme u koje nas uvlače i zamagljuju sliku”.
Hapšenja učesnika protesta nakon upada u RTS i tokom protesta ispred Predsedništva imali su jedan jedini cilj - da se građani zaplaše, pa Vučićev poziv na aboliciju i oslobađanje prekršajno kažnjenih, neće izbrisati poruku koju su policija i tužilaštvo poslali svojim postupanjem. Dešavanja u prethodna tri dana uplašila su vlast i prekretnica su za dalje proteste, ali organizatori protesta i Savez za Srbiju moraju da naprave strategiju, da znaju kakve posledice mogu imati neki događaji i da se dobro pripreme za to, kažu politički analitičari za Istinomer.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
